Više nećemo da ćutimo

Sa Nebojšom Čovićem smo razgovarali pre nego što je krenulo medijsko prepucavanje između Partizana i Crvene zvezde, koje je dovelo do toga da čak i tabloidi upozoravaju predstavnike ova dva kluba da su prevršili svaku meru u javnoj komunikaciji.

Čović je prošle godine izabran na mesto predsednika KK Crvena zvezda u restrukturiranju, a svoj KK FMP je preimenovao u Crvena zvezda Beograd (docnije je pridodato ime kompanije Diva) da bi se tim sa starim imenom zadržao u takmičenjima. Za jednu godinu je uradio mnogo: tim koji je vodio trener Svetislav Pešić dogurao je do finala srpske lige i finala Kupa, a dobar nastup u prolećnom delu regionalne lige nije mogao da nadomesti seriju poraza iz prvog dela pa nije bilo mogućnosti da tim konkuriše na fajnal foru u tom takmičenju.

Čović, kao i uvek tokom svoje karijere preduzetnika i političara, nastupa samouvereno u razgovoru, demonstrirajući odlučnost da neke stvari istera na čistac i postigne planirane ciljeve. Kaže da poštuje protivnike, ali da sebe poštuje više, i da neće dozvoliti da se prema klubu koji predvodi primenjuju kriterijumi koje, po njemu, taj klub ne zaslužuje. On je uspeo da za godinu dana sanira većinu dugova koje je klub napravio u poslednjih 15 godina, a da na drugoj strani formira tim koji bi u ovoj sezoni trebalo da bude kandidat za najviši plasman u svim takmičenjima. Čini se, i pored svega što je uradio u karijeri, da je njegova pozicija autsajderska, što je čudno s obzirom na to koliko je dugo i na koji način prisutan u javnom životu Srbije. On je čovek koji je prošao razne medijske i javne stupice, bio je više napadan i optuživan nego hvaljen, pa ne haje mnogo kada se neki drugi žale na tretman u javnosti ili na utakmicama koji bi mogao da liči na sve ono kroz šta je Čović prošao.

On izgleda kao čovek koji namerava da ostane na čelu Zvezde više godina i izgura svoj koncept, ali je svestan toga da neki jači politički talas može lako da ga izgura sa te pozicije. Razgovor smo počeli od odlaska trenera Pešića, što je mnoge iznenadilo i pokazalo da možda postoje pukotine u konceptu na kome insistira Čović.

„VREME„: Zbog čega je otišao Svetislav Pešić?

NEBOJŠA ČOVIĆ: Nije bilo nikakvog sukoba između njega i kluba, osim što smo svi bili pod pritiskom te prve godine rada na zajedničkom konceptu. Nekima je izgledalo da neće biti opterećenja, ali svi veliki treneri ne dolaze da gube, nego da pobeđuju. On je uradio ogroman posao za Zvezdu i nisam očekivao da će otići i posvetiti se radu u nemačkoj reprezentaciji. Ubrzanje za takvu odluku bilo je i to što mu klub nije sve isplaćivao prema dogovoru. Zvezda nije mogla drugačije jer je bio prioritet da se plate raniji dugovi koji su bili preko 15 miliona evra. Pešić je takođe očekivao da će biti više pitan oko srpskih reprezentativnih selekcija.

Mislite da je Savez trebalo da ga uključi u neke aktivnosti?

I srpski savez i čitav region. Ako se sudije u regionalnoj ligi od prve utakmice postave prema Pešiću brutalno, pa čak i zlonamerno dodeljujući mu tehničke greške, onda to nije uvažavanje. Taj sindrom se pojavio u prošloj sezoni i sve ćemo uraditi da se ne ponovi više nikada, pa i po cenu da dođemo u direktan sukob sa Radićem, komesarom za suđenje regionalne lige, a doći ćemo sigurno. Svi na prostoru bivše Jugoslavije pričamo o istoj stvari koju niko neće glasno da kaže, a to je da je on u klasičnom sukobu interesa. Mi jesmo prijatelji, ali mu neću dozvoliti da se tako ponaša. Kada smo došli u našu ligu, stvar se ponovila: sudije su se utrkivale ko će više da kazni Pešića. Znamo da se ovde ništa slučajno ne dešava i po cenu da me proglasite paranoičnim, reći ću da je iza takvog ponašanja stajala organizacija. Pored toga, kada se doda i medijski kontekst koji su kreirali pojedini mediji i novinari, oni koji pišu o profesoru i šeširu, onda zasigurno nije ništa bilo slučajno što se Pešiću događalo u poslednjih godinu dana. On ostaje naš savetnik, a njegov pomoćnik iz prošle sezone je postao prvi trener. Zvezda ima obavezu da izmiri dugovanja prema Pešiću i mi ćemo to učiniti.

Da li smatrate da je klub sada toliko snažan da možete da obećate „juriš“ na prva mesta u svakom takmičenju?

Ova godina će u finansijskom smislu biti mnogo stabilnija, jer smo od 12. avgusta 2011. istrošili silnu energiju i sredstva da saniramo dug od 15,5 miliona evra. Nismo imali nikakvu pomoć države u tom poslu, kako pojedini tvrde. Voleo bih da verujem da ti koji tako govore ne znaju o čemu govore, a kada vidim njihovu obrazovnu strukturu, jasno mi je da ne znaju. Međutim, problem je što su ti ljudi i zlonamerni i toliko ne vole Zvezdu da to izgleda kao mržnja. Nama je država pomogla sponzorskim ugovorom sa Telekomom Srbija od 200.000 evra i imali smo pomoć Beograda tog reda veličine, ne računajući plaćene termine u Pioniru. Sve ostalo su sredstva koja nemaju veze sa državom. Onaj novac koji smo lane trošili za sanaciju ove godine ulažemo u tim. Kada pogledate infrastrukturu koju ima Zvezda, ona je na nivou najjačih klubova u Evropi. To su uslovi koji su dovoljni da kažemo da svuda pucamo na prvo mesto. Za to imamo dobru podlogu, a potrebni su i drugi faktori koje ćemo, nadam se, držati pod kontrolom. Cilj nad ciljevima je da Crvena zvezda kroz ova takmičenja dođe do Evrolige. Za to nam je važan visoki plasman u regionalnoj ligi i Evrokupu i prema tome pravimo tim. Na tom putu očekujem pomoć države zato što smo za godinu dana pokazali šta možemo da uradimo i da se nije radilo ni o kakvoj privatizaciji Crvene zvezde. Državi su potrebni i Partizan i Zvezda, jer su to dve noge na kojima stoji srpski sport. Ako je jedna polomljena, nije dobro. Mislim da će u čitavoj državi biti bolje ako Crvena zvezda počne da pobeđuje i osvaja titule.

Dva vodeća kluba u srpskom sportu su vremenom postala dva vodeća problema. Kako je moguće prevazići tu situaciju? Zbog čega je komunikacija između tih klubova tako loša pa izgleda da to ide sa tribina, a ne iz uprava klubova?

To se rešava sa normalnim ljudima u upravama klubova koji su uvek spremni za otvoreni razgovor o svim vrstama problema. Finansiranje vrhunskog sporta u Srbiji nije rešeno, a svi očekujemo od vrhunskog sporta, a vrhunski sport brže od drugih oblasti promoviše i donosi dobro ovoj državi. Kada bismo u ekonomiji ili bilo kojoj drugoj oblasti bili u prvih deset u svetu, poput velikog broja sportista i reprezentacija, mislim da bi ovde vladalo blagostanje. Uglavnom, odnosi su pokvareni i ako bih ulazio u to ko je za takvo stanje odgovoran, to me nikud ne bi odvelo. Greške postoje i na jednoj i na drugoj strani. Mi se trudimo da imamo dobre odnose sa Partizanom, ali to je nemoguće ako se kolege iz Partizana na konferencijama za medije bave više Zvezdom, nego svojim klubom. Oni su očigledno opterećeni Zvezdom, a mi Partizanom nismo opterećeni i, iskreno kažem, nema jednog uspešnog kluba bez onog drugog.

To isto kažu i u Partizanu. Međutim, po njima Partizan je po rezultatima daleko ispred Zvezde, pa bi prema tome trebalo i da bude više vrednovan od kluba koji vodite.

Slažem se da onaj ko je bolje plasiran bude bolje vrednovan, ali je to i pitanje stepena vrednovanja. Da li je to pet puta više ili deset, dvadeset odsto? Ako je naš ugovor sa Telekomom 200.000, a njihov oko 600.000 evra mislim da njihov rezultat, koji poštujem, ne vredi toliko puta više. U krajnjoj liniji, korisnici Telekoma su i Zvezdaši i Partizanovci. Potrebno je da se napravi pravi sistem vrednosti jer je u jednom trenutku, od 2000. naovamo, Zvezda dobijala mnogo više od Partizana, a nije to pokrila rezultatima. Onda su se stvari okrenule, Zvezda nije dobijala ništa i bila je puštena da propadne u potpunosti. Ali to nije dobro za naš sport. Zvezda se za jednu godinu prilično približila Partizanu i to ne bi trebalo da bude razlog za paniku u protivničkom taboru. Ne mislim da bi trebalo uzeti Partizanu a dati Zvezdi, nego dajte i jednima i drugima, jer to je u funkciji našeg sporta.

Naša ideja i želja nisu da se prepucavamo sa bilo kim iz Partizana, već da zajednički pokušamo da gradimo strategiju srpske košarke i time pomognemo Košarkaškom savezu Srbije. Ali, na prozivke koje nisu ničim izazvane, a permanentno traju od juna, morali smo da odgovorimo. Držanje lekcija šta je kulturno, a šta nije, da li je sramota ili ne, mogu da razumem. Ali, ljudi koji daju takve analize treba iskreno da kažu ko je prvi počeo i ko na takav način pokušava da napravi ovaj ambijent u srpskoj košarci. Svako ćutanje Crvene zvezde na tendenciozne i primitivne prozivke sigurno bi se tumačilo kao naša slabost, što bi se odrazilo i na ostale aktere u košarci koji, hteli mi to da priznamo ili ne, već godinama unazad žive u strahu. Naša ambicija nije svađa i mi je nikada nećemo podgrevati. Naša ambicija je konstruktivan dijalog.

Šta je po vama potrebno da država uradi kako bi na pravi način pomogla klubovima?

Sve može da se reguliše pravim sistemom bodovanja koji bi služio za vrednovanje uspeha. Sistem bodovanja treba da sadrži čitav niz elemenata: da li imate mlađe kategorije, kako one rade, gde vam je prvi tim, koji su njegovi rezultati, koliko igrača ste dali reprezentaciji… Potrebno je nagraditi i rad sa mlađim kategorijama jer se na tom mestu stvaraju igrači Srbije. Taj sistem bodovanja bi trebalo uvesti za sve sportove i da se tačno odredi koliko šta vredi. Na osnovu toga da se odvajaju sredstva iz budžeta i iz pojedinih javnih preduzeća. Ako nastavimo sa principom da novac donose pojedini jaki funkcioneri koji vole neki klub, to nije dobro i uzrok je nesporazuma i svađa izveđu dve sportska rivala.

Ljudi iz sveta politike već sede u klubovima…

Ali, što se mi stidimo toga. To je normalno i nije naš izum.

Naravno, ali nije to bilo moje pitanje. Ako su svi ti ljudi tu, zašto nema rešenja?

Nema zato što nam je sport dobar kada nam treba uspeh i kada nam treba nešto da nam razgali dušu. Ali, kada treba da se radi na tome da se oblast uredi, onda se vidi da to nije važno da to nije prioritet jer morate druge važnije stvari da rešavate u Srbiji. Sport nije možda najvažniji, ali nije daleko od toga da je veoma važan. Sport je pomalo zanemaren, a pomalo je prisutno i neznanje o tome kako čitavu stvar ogranizovati i postaviti zakonski sistem finansiranja sporta.

Kada govorimo o vezi politike i sporta, recite nam nešto o tome zašto je brat Aleksandra Vučića ušao u Upravni odbor kluba što je odmah protumačeno kao pristajanje kluba uz trenutno najjaču političku figuru u državi.

Verujem da znate da su braća Vučić bili među vođama navijača Crvene zvezde. Mi smo i pre sarađivali. Da je brat Ivice Dačića zvezdaš i za njega su otvorena vrata kao i za svakog ko je iskreni navijač tima. Pripadnost Zvezdi je na prvom mestu, a ne pripadnost nekoj političkoj partiji. Da li je Vučić za nas, kao i Đilas, kao i Šutanovac, kao i Antić, pa jesu. Da li treba da pomognu Zvezdi, pa naravno da treba i to kako god mogu. Isto tako očekujem da će sličnu stvar raditi Nikolić, Dačić i Boris Tadić, koji su partizanovci. To je po meni pozitivno i treba maksimalno da pomognu dok su na funkcijama. Ja nisam ranije ušao u Zvezdu jer to neke političke strukture nisu dale. Pa kao što tada nisu dale, nisu me ni sad doveli. Ako budem odlazio, to može da bude pod političkim pritiscima, ali svi treba da znaju da ja o tome neću ćutati. Političari moraju da okače politiku o klin dok rade neki posao u klubovima.

Paradoks je u tome što svi ti političari u klubovima ne doprinose njegovom ozdravljenju, nego se sport javlja u dva vida: ili kao frenetični patriotski zanos ili kao potpuno kriminalizovana delatnost.

Ali, zar vam se ne čini da je tako u svakoj oblasti života u Srbiji? Sve što je uspeh odmah sa sobom nosi oreol sumnje. Bolje je da neko ko ima uticaj pomogne sportu, obezbedi neka sredstva, nego da kupuje jahte, vikendice i slično. Pored toga, opasno je kada se neki ljudi na funkcijama prepoznaju kao „klupski ljudi“: kada bih tako gledao, onda bih mogao da zaključim kako su partizanovci zauzeli sva važna mesta u srpskom sportu. Ja tako ne gledam i za mene je, na primer, Vlade Divac predsednik OKS-a, a ne partizanovac.

Kada govorimo o novcu u sportu, recite nam nešto o tome na koji način ste rešavali u poslednjih godinu dana problem duga KKCZ, koji je ovaj klub doveo do bankrota. Na koji način ste pregovarali sa poveriocima?

Prvo smo sredili dokumentaciju da bismo videli realno stanje. Obavili smo razgovore sa svima: veliki poverioci poput Beka, Vučićevića, Žeželja, Alma Kvatra, Rominga, Lukojla su se konstruktivno postavili jer je dogovoreno da se taj dug refundira time što će ih CZ reklamirati, a veliki broj njih nam je otpisao dugove. S druge strane su bili igrači i to ćemo izmiriti u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije, a na osnovu odluka FIBA, najkasnije do 15. decembra 2013. ukoliko takva potraživanja budu prijavljena. Ostali poverioci sa kojima smo imali sudske sporove dobiće svojih 2,5 odsto potraživanja jer je bila takva odluka suda i to će biti završeno do kraja 2016. godine. Pored toga, neke banke su otpisale svoja potraživanja, a neke su ostale u klubu poverilaca i to će biti namireno u iznosu od 2,5 odsto od sume. Mi nismo ulazili u istoriju tih odnosa, ali smo videli da je neko pozajmio novac, a klub nije fakturisao reklame. Grb zvezde koji je bio dat u jemstvo zahvaljujući konstruktivnom pristupu gospodina Beka, ponovo je vraćen Crvenoj zvezdi.

Protekle sezone su se pojavljivale reklame vaših kompanija tokom Zvezdinih utakmica. Kako je to regulisano? Da li vi podržavate klub ili imate ugovor o reklamiranju?

Kobe grupa je prisutna sa određenim sredstvima kao donator kluba, a ne kao sponzor. To nije odnos kakav su neke kompanije imale sa klubom u prethodnom periodu. Nema potraživanja prema klubu od strane kompanija u kojima ja imam vlasnički udeo jer bi po meni to bilo nenormalno. Videli ste da je u tom smislu bila izmišljena priča o tome da su neki ljudi tako hteli da privatizuju klub, a to se, naravno, nije desilo. Matična Zvezda je bila toliko dugo u blokadi da je po novom zakonu o sportu bila sprečena da se uopšte takmiči. Ovo nije fuzija, već sporazum o saradnji, gde smo kroz nekadašnji FMP napravili Crvenu zvezdu dok ne sprovedemo postupak finansijske sanacije matičnog kluba i to će biti urađeno kroz unapred pripremljen plan reorganizacije koji je sud usvojio izvršnim rešenjem od 2. jula 2012. godine.

Povećana kondenzacija i klizanje

Da li je Železnik na kraju prošle sezone mogao da se izbegne?

Ne znam šta se to posebno dogodilo, osim što je dvorana bila puna, kondenzacija je bila povećana, pa je bilo klizanja. Što se navijanja tiče, ništa tu nije bilo neobično niti neobičnije od onoga u Pioniru na trećoj utakmici te serije. Partizan je zasluženo pobedio, ali je takav ambijent nama više smetao nego njima. Nisam pristalica toga da se bilo ko vređa jer sam više puta sam bio u takvoj situaciji. Ali kada biste pitali Pešića da li je on bio tuširan u Pioniru, znali biste šta se događalo. Partizan je prvi napravio buku u medijima, počeo je da dreči, a ja to ni danas ne želim da komentarišem, osim da kažem da kada se igrate sa vatrom, morate da pazite da i vas ne opeče.

foto: fonet

foto: fonet