Uoči dolaska prave jeseni i opasnosti od sezonskih bolesti, lekari ističu važnost vakcinacije, posebno za decu, starije osobe i one sa hroničnim oboljenjima
Uoči prave jeseni i temperatura oko nule, pred sezonu epidemije gripa i drugih virusnih bolesti, lekari ističu da je važno da se vakcinišemo, posebno deca i stariji od 65 godina, piše RTS.
Vakcina protiv virusa gripa je distribuirana svim zdravstvenim ustanovama na teritoriji Beograda, kaže epidemiolog Ivana Begović Lazarević. Savetuje da se građani koji su u većem riziku vakcinišu i protiv pneumokoka koja ih štiti od teških oblika zapaljenja pluća.
U borbi protiv zaraznih bolesti, vakcinacija je u najvećoj meri doprinela smanjenju obolevanja i smrtnosti ljudi i pokazala se kao najefikasnija mera primarne prevencije.
Uoči prave jeseni i temperatura oko nule, pred sezonu epidemije gripa i drugih virusnih bolesti, lekari ističu da je važno da se vakcinišemo, posebno deca i stariji od 65 godina.
Ivana Begović Lazarević, epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, ističe da su te osobe uvek u većem riziku da imaju težu kliničku sliku, posebno ukoliko imaju i neku pridruženu hroničnu bolest.
Takođe, u riziku su i deca mlađa od dve godine koja još uvek nemaju razvijene odbrambene sposobnostima i posebnu pažnju treba pokloniti toj grupi, odnosno, ukoliko postoji zaštita da se vakcinišu, ukazuje doktorka.
„U posebnom riziku su svi hronični, bilo kardiovaskularni, bilo plućni, svi oni koji imaju neku od hroničnih bolesti, koja im smanjuje imunitet, to može da bude i malignitet, gojaznost, dijabetes“, navela je doktorka Begović Lazarević.
Prema njenim rečima i trudnice mogu da razviju tešku kliničku sliku i trebalo bi da se svake sezone vakcinišu protiv gripa.
Vakcina protiv virusa gripa je, kaže, distribuirana svim zdravstvenim ustanovama na teritoriji Beograda, tako da bi svi oni koji su u riziku trebalo da je prime, kao i zdravstveni radnici.
„Znači trebalo bi čim vakcine stignu, svi ovi hronični bolesnici da se jave lekaru i da se vakcinišu tokom oktobra“, rekla je doktorka.
Da bi se razvio imunitet, kaže doktorka, neophodno je da prođu dve do tri nedelje, a otprilike u novemru već kreće povećavanje obolelih.
Vakcina protiv pneumokoka
Doktorka savetuje i da se građani koji su u većem riziku vakcinišu i protiv pneumokoka, teškog oboljenja pluća.
„Vakcina je jako dobra, daje se samo u jednoj dozi i baš odlazak na vakcinaciju protiv gripa treba da se iskoristi i da svaki lekar pita svog pacijenta da li je možda prethodnih sezona primio tu vakcinu. Ukoliko nije, treba da se iskoristi”, rekla je doktorka.
Prema njenim rečima, vakcina protiv pneumokoka štiti od razvijanja pneumonije, ali i od invazivnih oblika pneumokokne bolesti, kao što su bakterijemija, prisustva bakterija u krvi, zapaljenja možanih ovojnica, zapaljenje koštane srži…
Sve su to, kaže, bolesti koje su vrlo ozbiljne i koje mogu da imaju i smrtni ishod.
Pneumokokna vakcina se, navodi, prima jednom u životu, a dostupna je u svim domovima zdravlja tokom cele godine.
Šta je s vakcinama protiv kovida?
Doktorka Ivana Begović Lazarević kaže da kod nas od jula meseca nema ni jedne vakcine protiv kovida.
„Bilo bi upitno koji bi bio efekat od vakcina, koje, da se tako izrazim ne gađaju, trenutne sojave u cirkulaciji, tako da ćemo videti kako će se to dalje odvijati, da li ćemo u nekom doglednom vremenu imati neku savremeniju noviju vakcinu“, rekla je doktorka.
„Nama je i dalje cilj da se štitimo, pogotovo pacijenti koji imaju hronične bolesti treba da izbegavaju boravak u zatvorenim prostorijama, da izbegavaju okruženje gde ima obolelih, da stave masku i da što više borave na otvorenom“, zaključila je doktorka Ivana Begović Lazarević.
Prema njenim rečima, trenutno su aktuelne akutne respiratorne infekcije koje su otprilike za 20 odsto u porastu u odnosu na pre dve nedelje, kao i oboljenja slična gripu.
Izvor: RTS
Prvo kolo ABA lige nije odigrano, a sada je pod znakom pitanja i drugo. Spor između čelnika lige i sudija oko naknada i dalje traje. Mogli bi da se nađu na 700 evra po utakmici
Grci više ne moraju da se zadovoljavaju samo sećanjem na evropsku titulu iz 2004. Sistemski rad Saveza, ulaganja klubova i generacija novih fudbalera sada daju rezultate. Uz Ivana Jovanovića na klupi, srpski treneri i fudbaleri imaju važnu ulogu u preporodu grčkog fudbala
Film Wyznanie Vaclava Marhoula je o staljinističkim progonima, i to nije bio razlog što ga je češki reditelj Vaclav Marhoul snimao u tajnosti. A šta jeste bio, saznalo se ovih dana, pred Filmski festival u Varšavi
Žene danas mogu i imaju pravo da budu i Marte i Marije. I konzervativne i progresivne istovremeno. I stručnjakinje, akademkinje, umetnice i supruge i majke. Ali – moraju li? Mogu li, jednostavno, da – izaberu? Setimo se Glorije Stajnem, ikone feminizma
Paskvale Frizenda je jedan od najpoštovanijih crtača italijanske škole stripa novije generacije. Nedavno je objavljen portfolio njegovih radova, što je uglavnom rezervisano za velikane
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
