Ustašluk i razonoda

Mesec je jul, godina 2025. Više od pola miliona ljudi na zagrebačkom hipodromu nestrpljivo čeka da se na sceni pojavi Marko Perković Tompson. Uz prve tonove svi kliču, vrište i aplaudiraju, a Tompson počinje izvedbu najpoznatije pesme.

Koncert traje nekoliko sati, u publici su ljudi najrazličitijih doba, ali najviše je mlađih od 30 godina. Ima među okupljenima onih koji pamte početke karijere ovog izvođača, ali čini se da su brojniji oni koji su tu zbog zabave, da bi prisustvovali tako velikom koncertu i hajpu nastalom oko svega.

Ovaj iskorak u budućnost možda će zaista biti takav, ali vratimo se sadašnjem trenutku i prošlosti.

Region poslednjih nedelja bruji o onome što je pošlo za rukom Tompsonu i njegovom timu – da prodaju više od pola miliona ulaznica za koncert koji se održava u julu.

Marko Perković Tompson ponikao je na propagiranju ustaških stavova 1990-ih godina, pa se osim o broju prodatih karata, poslednjih dana provlači i teza o fenomenu Tompsona i postavljaju se pitanja da li tolika popularnost vraća njegove ultranacionalističke stavove i ustašluk na vrata uzburkane situacije u regionu. Sagovornici “Vremena” ne misle da je tako.

HAJP, POZIV NA ZABAVU I ZABORAV SVAKODNEVICE

Marko Perković Tompson poznat je po provlačenju ustaškog pozdrava u pesmama i jasne aluzije na ustaštvo koje u pesmama veliča ili je makar tako bilo na nekim ranijim albumima.

Istoričar Hrvoje Klasić smatra da njegovu sadašnju popularnost i toliko prodatih ulaznica treba posmatrati iz više uglova.

“Kada vidimo starosnu strukturu onih koji su kupili ulaznice, dosta više od polovine ljudi mlađe je od 30 godina. Radi se o generaciji Zed koja na bitno drugačiji način gleda i na prošlost, i na ratove, i na ideologiju, i na podele. Kada bih upoređivao, kod nas starijih to je vrlo isključivo – ili si za četnike ili si za partizane, ili si za partizane ili si za ustaše, ne možeš biti i jedno i drugo. Kod njih (generacije Zed) mi se čini da to uopšte nije tako isključivo, ali ne da oni misle da je to dobro, nego ih u principu nije posebno briga. Ne vide u tome toliki problem”, kaže Klasić.

Kako dodaje, kada vidi među studentima u Srbiji koji se bore za demokratiju, toleranciju, slobodu i mir, da pevaju Marširala kralja Petra garda i da uz to plešu ili kada vidi mladiće da nose četnička obeležja, “neko u Hrvatskoj bi mogao da pomisli da oni misle na ubijanje i mržnju prema Hrvatima, a ja sam gotovo siguran da oni to ne misle. Tako je i ovde. Velika većina mladih koji idu na Tompsonov koncert i koji će pevati sve te pesme, ne mrze Srbe, već upravo suprotno. Što bi rekao jedan moj prijatelj: kada biste pogledali u automobile tih mladih ljudi, osim srpskih diskova, jedini hrvatski disk koji imaju je Tompsonov. Oni obožavaju srpsku muziku, filmove, serije, nemaju nikakvih problema s tim”, kaže Klasić. Kako dodaje, u publici će biti sigurno i ljudi koji su ekstremno desnih stavova, koji možda podržavaju ustaštvo i dolaze zbog Tompsona i njegovih stavova o tome, ali da sigurno neće činiti većinu.

Takvog mišljenja je i kolumnista hrvatskog portala Indeks Goran Vojković.

“Biće onih koji će doći i radi Tompsona 1990-ih, ali to nije pola miliona ljudi. Biće onih koji žele nekoliko sati nekakve priče o zajedništvu koje u današnje vreme nema niti jedna država i u svetu gde se lome prijateljstva i rodbine temeljem natpisa na društvenim mrežama i stavova o temama izvan porodičnog kruga. Onda dođe Tompson sa nekakvom pričom o zajedništvu koje nikada nije postojalo, ali očito da se dobro prodaje.”

U publici će, dodaje, biti i onih koje vole taj tip muzike.

“Neki će doći jer idu drugi da popiju koje pivo, zabave se i podruže. Naravno da neki dolaze da bi prikazali politički stav, ali to ne treba gledati kao isključivost”, kaže Vojković.

PAD DESNICE U HRVATSKOJ, LEVIČARSKI ZAGREB I TOMPSON

Sagovornici “Vremena” ukazuju na poslednje ankete koje pokazuju pad popularnosti desničarskih stranaka u Hrvatskoj, dok istovremeno Tompson, poznat po ustašluku i ultradesničarskim stavovima, prodaje pola miliona ulaznica u Zagrebu, gde je na vlasti levičarska stranka.

“Socijal-demokratska partija Hrvatske (SDP) i Možemo imaju više podrške nego Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) i desnica. U Hrvatskoj su u poslednjih 10 godina u pet od deset najvećih gradova na vlasti desnica i centar. Sve to je dosta zbunjujuće”, kaže Klasić.

Kako kaže, to što je pola miliona ljudi u Hrvatskoj kupilo ulaznice za Tompsonov koncert nije ni na koji način uzročno-
poslednično povezano sa političkom situacijom u zemlji ni danas, niti poslednjih 10-15 godina. Na tu činjenicu ukazuje i Vojković: “Tompson održava koncert u istom gradu u kome se lokalni izbori održavaju krajem maja, a ankete pokazuju da će u Zagrebu možda čak i u prvom krugu pobediti Tomislav Tomašević – dakle, Možemo, levo-zelena stranka. Ukupna popularnost stranaka je trenutno takva da je levica jača od desnice, ne u parlamentu, ali u politici da. Ne može se toliko prodatih karata povezati sa jačanjem desnice”, ukazuje on.

Tompson je popularan i među političarima, a nekadašnja predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović izjavila je tokom mandata da voli da sluša njegovu muziku. “Obožavam slušati Tompsona, a slušala sam ga često u automobilu s mojom decom dok su bila mala”, rekla je ona i dodala da ju je pesma Lijepa li si uvek podsećala na domovinu dok je radila van Hrvatske.

ODMICANJE OD PROŠLOSTI?

Marko Perković Tompson u pesmama i izjavama 1990-ih godina nije skrivao sentiment prema ustaštvu na razne načine, smatraju sagovornici “Vremena”. Međutim, kako dodaju, on se poslednjih godina nije pojavljivao u javnosti, a tekstovi pesama dosta su drugačiji od onih s početka karijere.

“Nakon što su mu zabranjivani nastupi, pa nije mogao razvijati karijeru u tom smeru, on se prilično smirio. Ako pogledate njegove izjave iz prethodnih 10-15 godina, on nigde neće pohvaliti Antu Pavelića, niti ustaše, već će suprotno reći da ne želi nikakve ustaške zastave na koncertima. Lično ne mislim da je on promenio sopstvene stavove o tome, ali s obzirom na to kakav uticaj ima, dobro je da je makar zaćutao javno”, kaže Hrvoje Klasić. “Ja bih, kao istoričar, voleo da on jasno osudi ustaštvo, ali znam zašto neće – jer on ne osuđuje ustaški pokret, on lično ne misli da su oni bili ono što ja mislim da su bili, ali kada već ne govori javno o tome, i to je veliki pomak”, zaključuje Klasić.

Tompson je veliku popularnost stekao 1991. godine i pesmom Bojna Čavoglave, koja počinje stihovima “Za dom spremni”.

“Ta pesma je bila reakcija na to što je njegovo selo bilo napadnuto i kasnije je sebe našao jako dobro u pevačkom, a prateće i u finansijskom smislu u kombinaciji između rodoljublja i roka. On je danas jedan izuzetno uspešan biznismen, koji usput ima i neke pesme koje zna većina Hrvatske. On ima svoju prošlost, izjave koje je davao”, ukazuje Goran Vojković.

Ali, kako dodaje, prošle su godine, Tompson je očigledno sazreo.

“Ako pogledate njegove tekstove sa poslednjih albuma, oni su vrlo umereni, jako pažljivo sročeni, sa nekakvom kritikom koja je opet poprilično opšta tako da se na mnogo toga može primeniti. Iza svega toga je jedna jako pametna produkcija. Da neko ima takvu političku kampanju, jako bi dobro prošao. To je u biti odličan marketing njegovog tima”, kaže Vojković.

Ne očekuje da će Tompson na koncertu promovisati stavove iz devedestih godina prošlog veka.

“Čavoglave uvek peva, to je jasno. Ako pogledate njegove albume, drugi album mu je bio ljubavni i nije dobro prošao. Posle toga se vratio na rodoljubnu tematiku jer je shvatio da to najbolje ide. Kasnije se vratio još više u prošlost”, dodaje.

Kako objašnjava, ono što Tompson sada nudi je priča o prilično dalekoj, pomalo mitologiziranoj prošlosti gde je sve bilo jednostavno, kao u starim filmovima, imali ste junake, dobre i loše momke, nije bilo lopovluka, nije bilo ratnih profitera, nije bilo loših stvari.

“To je u suštini nekakva priča o nekakvoj boljoj prošlosti, nekakva priča o religioznoj prodaji mitova iz prošlosti koja očigledno dobro prolazi. On se izmakao iz dnevno-političke situacije. U poslednje vreme nije davao nikakve izjave, nije bilo nastupa. Mi ne znamo njegove trenutne političke i društvene stavove. Time je njegova pojava pojačana. On se pojavi sa mačem i priča o nekakvoj boljoj prošlosti, koja u tom obliku nikada nije postojala. To je puno složenija igra nego što većina svodi na Drugi svetski rat i neke njegove prethodne izjave, koje apsolutno nisu bile primerene”, kaže Vojković.

I Klasić smatra da je iz biznis razloga Tompson shvatio kako mu je bolje da se ostavi takvih stavova te da govori o domoljublju, o hrišćanstvu, o veri, ljubavi, naciji, ali na drugačiji način.

Sagovornici “Vremena” ukazuje i na to da će dosta Tompsonove publike puniti dvorane i kada nastupaju pevači iz Srbije.

Srpska folk pevačica Aleksandra Prijović prošle godine uzburkala je javnost kada je održala šest rasprodatih koncerata u zagrebačkoj Areni. Među publikom na koncertu Marka Perkovića Tompsona biće sigurno i onih koji su tada punili Arene, saglasni su sagovornici “Vremena”.

KONTROVERZAN I U HRVATSKOJ

Tokom karijere, koncerti Marka Perkovića Tompsona zabranjivani su upravo zbog ustaških stavova, a u februaru ove godine podigla se prašina oko njegovog nastupa na dočeku rukometaša posle Evropskog prvenstva.

Predsednik Antifašističke lige Hrvatske Zoran Pusić uputio je pre toga molbu premijeru Andreju Plenkoviću da vlada ne zove Tompsona da peva na dočeku jer je, kako je naveo, Tompson u današnjoj Hrvatskoj, posebno među mladima, simbol ustaštva. “Tompson je na prvom mestu politička poruka i, što je još gore, vrednosna poruka mladima; tek posle toga pevač. Da, ima njegovih pesama koje mogu proći kao domoljubne i u kojima se ne veliča ustaštvo. Ali ima i onih u kojima se veliča i mržnja i nesnošljivost i ustaštvo, i u tom smislu Tompson je u današnjoj Hrvatskoj, posebno među mladima, simbol ustaštva bar koliko i Za dom spremni”, stajalo je, između ostalog, u pismu.

Plenković je, odgovarajući na navode, rekao da su Hrvatski rukometni savez i reprezentativci želeli da na dočeku, uz druge izvođače, nastupi i Tompson, čija je pesma Ako ne znaš što je bilo postala svojevrsna himna ove generacije rukometaša, “a igrači i navijači pevali su je prilikom svih utakmica u zagrebačkoj Areni”.

Hrvoje Klasić ne očekuje isticanje ustaških stavova i simbola na koncertu u Zagrabu. Kako dodaje, na dočeku rukometaša Hrvatske u publici se nije moglo videti nijedno “U”. “Svaka pojava koja aludira ili koja na direktan način promoviše nedozvoljeno, a to je u ovom slučaju ustaštvo, odmah treba biti kažnjena”, ukazuje Klasić.

POTRAGA ZA ZABAVOM

Broj prodatih karata više je povezan sa nekakvom ukupnom neizvesnošću današnjeg trenutka, kažu sagovornici “Vremena”.

“Ljudi onda traže nekakvo opuštanje, ali na neki način i značaj zajedništva i priče koja je nekako mitska, koju Tompson nudi”, navodi kolumnista Indeksa.

Uspeh koncerta koji će se u julu održati na zagrebačkom Hipodromu povezuju i sa slabom muzičkom ponudom u Hrvatskoj.

“Nemamo dobrih mladih izvođača. Kada se mladima govori šta bi bilo dobro da slušaju, govori se o bendovima prema kojima je i Tompson relativno mlad. Govori se o “novom talasu”, koji je nastao pre 43 godine. Slušaju se srpski izvođači i Tompson. On kvalitetne konkurencije nema. Pomenuo bih i činjenicu da će sigurno 99 odsto mladih otići bez problema na Tompsonov koncert, a sutra će u nekim klubovima vikedom pevati isključivo Cecine i Karleušine pesme”, kaže Vojković.

Klasić ukazuje na nedavne statističke podatke na koje je naišao, a po kojima je Svetlana Ražnatović Ceca slušanija u klubovima u Zagrebu nego u bilo kom gradu u Srbiji osim Beograda.

KO JE MARKO PERKOVIĆ TOMPSON?

Marko Perković Tompson rođen je 1969. godine u mestu Čavoglave u Dalmaciji. Njegovi roditelji, Marija i Ante, bili su gastarbajteri, a kada je Hrvatska proglasila nezavisnost 1991, Perković je bio deo Zbora narodne garde i zadužio američku automatsku pušku “tompson” po kojoj je i dobio nadimak.

Već 1991. otpevao je pesmu Bojna Čavoglave kojom je stekao popularnost, a koja nezvanično važi i za himnu Hrvatske vojske. Tokom devedesetih nastavio da snima pesme sa šovinističkim i ustaškim tekstovim, sa opravdanjem da se tako “diže moral vojsci”, a tvrdi i da je 1995. bio je jedan od prvih koji su ušli u Knin i Drniš tokom operacije “Oluja”. Neke od njegovih pesama su i Moli mala, Anica – kninska kraljica, Zaustavi se, vjetre, Lijepa li si, a posebno je kritikovana pesmu Jasenovac i Gradiška Stara, koju često peva na koncertima.

Iako je više puta pokušao da se ogradi od epiteta pevača koji podstiče i slavi neonacizam i fašizam, Tompsonu je više puta zabranjivano da drži koncerte u Evropi. Ovake odluke obično su bile priveremene, te je uprkos njima održavao nastupe u SAD-u, Kanadi, Holandiji, BiH…

Njegovi koncerti su među najposećenijima u Hrvatskoj. Godine 2002. okupio je 40.000 ljudi na stadionu Poljud u Splitu, potom je 2007. okupio 60.000 ljudi na stadionu Maksimir u Zagrebu, a onda 2015. čak 80.000 u Kninu na proslavi 20 godina od akcije “Oluja”, kada je više od 200.000 Srba proterano, a nekoliko hiljada poginulo. Na tom koncertu publika je uglas skandirala “Ubij Srbina”.

Njegovi koncerti neretko se pretvore u širenje ustaške propagande, što se može videti u publici gde mnogi dolaze sa crnim kapama i majicama, što su simboli NDH.

Švajcarska je 2009. zabranila njegov koncert u Lucernu ističući da propagira fašizam, čime su mu uvedene zabrane za sve švajcarske gradove. Međutim, ova zabrana je istekla i on je nastavio da peva po Švajcarskoj.