Pravoslavci koji poštuju Julijanski kalendar ove nedelje proslavljaju Uskrs. Tim povodom podsećamo na ovaj kratak pojmovnik najvećeg hrišćanskog praznika objavljen u „Vremenu“ još 2002. godine.
Vaskrsenje Hristovo je najveći hrišćanski praznik, koji svojim značajem prevazilazi sve druge. Vernici tog dana slave temelj vere na kojoj počiva i nada u vaskrsnuće. Tada se skidaju oltarske dveri, što simboliše da je Isus pobedio smrt i otvorio rajska vrata.
Nedelja po Uskrsu naziva se Svetla nedelja i tada se u crkvi pevaju pesme pune radosti i veselja. Umesto uobičajenog pozdrava, ljudi se na Uskrs i cele Svetle nedelje pozdravljaju sa Hristos voskrese – Vaistinu voskrese.
Kako u hrišćanskom svetu ovaj pokretni praznik nije slavljen u isto vreme, car Konstantin sazvao je Prvi vaseljenski sabor u Nikeji 325. godine. Ustanovljeno je pravilo da se Uskrs praznuje posle jevrejskog praznika Pashe, u prvu nedelju koja dolazi iza prvog punog meseca (pada na dan prolećne ravnodnevice ili neposredno posle nje, nikada pre ravnodnevice). Jevrejska Pasha padala je u subotu uoči Vaskrsenja. Tako Uskrs može da padne najranije 4. aprila (22. marta po starom, julijanskom kalendaru), a najkasnije 8. maja (25. aprila). Katolička crkva je odstupila od ovog pravila 1583. godine, pa katolici i pravoslavci slave Uskrs u različite dane, osim kada Uskrs padne istog dana.
Poslednja nedelja velikog uskršnjeg posta zove se Strasna sedmica. Oni koji se pridržavaju posta jedu hranu pripremljenu samo na vodi, a na Veliki petak poželjno je da se onaj koji može potpuno uzdrži od hrane. Veliki petak je najtužniji dan u hrišćanstvu, dan kada je Isus Hrist umro da bi nas spasao.
Po narodnom verovanju, u sedmici od Uskrsa do Tomine nedelje vrata raja su širom otvorena i u carstvo nebesko se može ući bez provera. Posebnu draž uskršnjim svetkovinama daju šareno bojena jaja, u čijem tucanju (razbijanju) ima i nadmetanja (razbijeno jaje dobija onaj ko ga razbije). Ukrašena jaja izrazit su običaj vezan uz Uskrs. Reč je o prehrišćanskom običaju, proširenom među germanskim i slovenskim narodima.
U mnogim krajevima, posle sedam nedelja posta ukućani se ujutru na Uskrs omrse jajetom. Nakon ustajanja svako se najpre crvenim jajetom protrlja po licu radi zdravlja. U Šumadiji i Sremu prvo našarano jaje zove se čuvar, pa je čuvano kao lek i čuvarkuća. Jaje je simbol života i plodnosti, a kod mnogih naroda je i simbol vasione koja je iz njega nastala.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Na kasnoantičkom lokalitetu „Feliks Romulijana“ sinoć je počela 58. Gitarijada, ali prve večeri publika gotovo da nije došla. Snimci pokazuju svega nekoliko desetina posetilaca, dok su brojni bendovi prethodno otkazali nastupe u znak protesta
“Jedna od mojih etiketa je ta da pišem o ljubavi. Ne bih da se branim, ali kad bih na ovom svetu videla samo ljubavne priče, to bi značilo da je moj pogled uzak, a život veoma romantičan. Ali nijedno od ta dva nije sasvim tačno”
Srbija je među prvima u Evropi, još pre dvesta godina, živela po građanskim zakonima. Danas se njihove vrednosti ignorišu, institucije koje ih sprovode se guše, a pristalice takvog poretka se proganjaju
Duh koji je pušten iz boce na Zagrebačkom hipodromu početkom jula, preleteo je splitski “Poljud” i sleteo u Sinj gde je bio drugi veliki Tompsonov koncert, a stigao je, istina nešto oslabljen, i do rovinjske rive
Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke
Uz Aleksandra Vučića su većinski jedino penzioneri i oni koji imaju najviše osmoletku. Drugim rečima – sirotinja koju je najviše ojadio i u koju se opet uzda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!