Pravoslavci koji poštuju Julijanski kalendar ove nedelje proslavljaju Uskrs. Tim povodom podsećamo na ovaj kratak pojmovnik najvećeg hrišćanskog praznika objavljen u „Vremenu“ još 2002. godine.
Vaskrsenje Hristovo je najveći hrišćanski praznik, koji svojim značajem prevazilazi sve druge. Vernici tog dana slave temelj vere na kojoj počiva i nada u vaskrsnuće. Tada se skidaju oltarske dveri, što simboliše da je Isus pobedio smrt i otvorio rajska vrata.
Nedelja po Uskrsu naziva se Svetla nedelja i tada se u crkvi pevaju pesme pune radosti i veselja. Umesto uobičajenog pozdrava, ljudi se na Uskrs i cele Svetle nedelje pozdravljaju sa Hristos voskrese – Vaistinu voskrese.
Kako u hrišćanskom svetu ovaj pokretni praznik nije slavljen u isto vreme, car Konstantin sazvao je Prvi vaseljenski sabor u Nikeji 325. godine. Ustanovljeno je pravilo da se Uskrs praznuje posle jevrejskog praznika Pashe, u prvu nedelju koja dolazi iza prvog punog meseca (pada na dan prolećne ravnodnevice ili neposredno posle nje, nikada pre ravnodnevice). Jevrejska Pasha padala je u subotu uoči Vaskrsenja. Tako Uskrs može da padne najranije 4. aprila (22. marta po starom, julijanskom kalendaru), a najkasnije 8. maja (25. aprila). Katolička crkva je odstupila od ovog pravila 1583. godine, pa katolici i pravoslavci slave Uskrs u različite dane, osim kada Uskrs padne istog dana.
Poslednja nedelja velikog uskršnjeg posta zove se Strasna sedmica. Oni koji se pridržavaju posta jedu hranu pripremljenu samo na vodi, a na Veliki petak poželjno je da se onaj koji može potpuno uzdrži od hrane. Veliki petak je najtužniji dan u hrišćanstvu, dan kada je Isus Hrist umro da bi nas spasao.
Po narodnom verovanju, u sedmici od Uskrsa do Tomine nedelje vrata raja su širom otvorena i u carstvo nebesko se može ući bez provera. Posebnu draž uskršnjim svetkovinama daju šareno bojena jaja, u čijem tucanju (razbijanju) ima i nadmetanja (razbijeno jaje dobija onaj ko ga razbije). Ukrašena jaja izrazit su običaj vezan uz Uskrs. Reč je o prehrišćanskom običaju, proširenom među germanskim i slovenskim narodima.
U mnogim krajevima, posle sedam nedelja posta ukućani se ujutru na Uskrs omrse jajetom. Nakon ustajanja svako se najpre crvenim jajetom protrlja po licu radi zdravlja. U Šumadiji i Sremu prvo našarano jaje zove se čuvar, pa je čuvano kao lek i čuvarkuća. Jaje je simbol života i plodnosti, a kod mnogih naroda je i simbol vasione koja je iz njega nastala.
Francuska je pokrenula istragu zbog ponovnog pojavljivanja sajta „Koko“, platforme povezane sa slučajem Žizel Peliko i brojnim slučajevima silovanja, seksualnog zlostavljanja dece i ubistava. „Vreme“ u novom broju otkriva da slične zajednice aktivno funkcionišu i na Balkanu
Beogradski izlog, prodavnica suvenira praktične primene nastalih po dizajnu umetnika a po beogradskim motivima, upravo je napunio 35 godina. Ispostavilo se da će ti njegovi prvi dani postati važan deo istorije. Seća ih se Gorica Mojović, koja je sa Kulturnim centrom Beograda bila inicijator Beoizloga, jednog od toponima grada
“Polaganjem zaveta na nevinost i odevanjem u mušku odeću, žena dobija slobodu da nosi oružje, poseduje imovinu i donosi sopstvene odluke iako je cena toga odricanje od ženskog identiteta i prava na ljubav. Ali, da li je to stvarna sloboda – odreći se sebe da bi se preživelo?”
Priča o petnaestogodišnjoj rekonstrukciji opere Suton i baletskog divertismana Stevana Hristića, retkom poduhvatu u ovdašnjoj praksi
Čuveni triler Monster japanskog mangake Naokija Urasave prvo je njegovo delo prevedeno na srpski jezik
Šta spaja Vučića i Legiju? A šta SNS sa Zemunskim klanom i Crvenim beretkama? Kakva je tu uloga Branka Ružića
Frustrirane budale na internetu nisu mogle da zaobiđu ni Viktora Mitića, dečaka od jedanaest godina koji hekla. To je vrli novi svet
Pred opozicijom je teška odluka. Izići na izbore i rizikovati još jedan poraz ili podržati studente u stvaranju referendumske atmosfere. Šta nam govore rezultati nedavnog glasanja u Mađarskoj
Intervju: Savo Manojlović, predsednik pokreta Kreni-Promeni
Za nas je najbolja strategija podrška studentskoj listi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
