Tereni za golf moraju da se podšišaju na svaka dva dana, fudbalska igrališta na pet ili šest, travnjaci po parkovima i privatnim dvorištima barem na tri ili četiri sedmice.
Stručnjaci računaju da travnate površine koje su posejali i održavaju ljudi širom sveta zauzimaju 800.000 kvadratnih kilometara, to je barem osam teritorija Srbije.
Računaju se u zelenilo, ali, što se tiče životne sredine, travnjaci su čiste štetočine.
Drvo bolje od trave
Travnjaci traže velike količine vode – u suvljim predelima SAD, gde je travnjak prestiž među boljim familijama iz predgrađa, na zalivanje otpada tri četvrtine potrošnje vode.
Travnjacima treba đubrivo, kosilice troše struju ili naftu i zagađuju.
„Travnate i ukrasne površine i u parkovima prate neadekvatne vrste. Često se unose dekorativne vrste, koje mogu agresivno da se šire. Zahtevaju puno energije pa bilans bude crn“, kaže Mirjana Ćuk, biološkinja sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.
Jasno, drvo je za životnu sredinu nemerljivo bolje od trave, posebno od podšišane. „Svaka biljka ima svoju produktivnost fotosinteze. Naravno da je proizvodnja kiseonika veća u šumskom ekosistemu, gde imamo tri sprata – drvo, žbun, zeljaste biljke“, kaže Ćuk za naš njuzleter Međuvreme.
Šta je „urbana šuma“?
Ćuk i kolege iz Novog zato predlažu da se sade „urbane šume“. Gde god može, posebno u dvorištima škola i vrtića, da nikne šumica makar na dvesta kvadrata.
Osnov je japanska Mijavaki metoda, koja podrazumeva da se ljudi obrazuju o šumama. „Lepo je i zeleno, čist je vazduh, a biljke mogu biti i lekovite i donositi plodove“, kaže Ćuk.
„Zasađene urbane šume su do šest puta gušće od prirodnih pa daju veći doprinos proizvodnji kiseonika i vezivanju polutanata. Najčešće imaju stazice kroz njih, uz sebe često imaju sadržaje kako bi ljudi dolazili, brali plodove, koristili biljke, postavljali košnice“, priča ova docentkinja.
Potrebno je vreme da poraste
Ćuk kaže da imaju podršku grada, da se već javilo dosta škola i vrtića, ali i privatnih firmi koje žele šumicu. Prva urbana šuma treba da nikne u dvorištu OŠ „Dušan Radović“ u novosadskom naselju Klisa. Model treba da se razradi do septembra.
„Bitno je da budu pažljivo odabrane vrste. Ne možemo da sadimo bagrem svuda ili šarene platane, to treba da budu domaće vrste. Pa onda njima prilagođeno žbunje i zeljasto bilje“, kaže Ćuk za Međuvreme.
Potrebne su tri ili četiri godine da stabla ojačaju i da šuma zaliči na šumu.
Na pitanje hoće li šumice pomoći da dišemo čistiji vazduh, Ćuk kaže da hoće, ali da nisu čarobni štapić. U njenom rodnom Valjevu, recimo, gradu koji je često u vrhu zagađenosti, trebalo bi baš mnogo takvih šumica.