UN kao Nojeva barka

Centralna proslava 66. rođendana Ujedinjenih nacija u Srbiji je večerašnji koncert muzike kompozitora sa svetskom karijerom Aleksandra Simića u dvorani Kolarčeve zadužbine, na kome će govoriti Vilijam Infante, stalni koordinator UN u Srbiji, Žorž Sampajo, visoki predstavnik Alijanse civilizacija, i Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije.

Na koncertu će premijerno biti izvedena kompozicija Aleksandra Simića Pod istim krovom, poručena za ovu priliku. Simić je, inače, jedan od retkih naših kompozitora čija dela naručuju vlade ili organizacije stranih zemalja, najpoznatija je Missa Solemnior za Vatikan (vidi „Vreme“ br. 926), i član je međunarodnih strukovnih i društvenih organizacija, pa i Tima za medijaciju između Izraela i Vatikana.

„VREME„: Kako biste predstavili svoju kompoziciju Pod istim krovom?

ALEKSANDAR SIMIĆ: Pretpostavljam da je jasna aluzija na nebo koje predstavlja krov ove neverovatne komunalke koju zovemo Planeta Zemlja. Kada sam dobio porudžbinu, najsnažnija indikacija za to u kom smeru treba da krenem sa pisanjem bio je sam poručilac, to jest činjenica da delo treba da u budućnosti služi promociji Ujedinjenih nacija.

Imate dovoljno velikog iskustva u pisanju muzike koja je namenjena konkretnom događaju. O čemu ste vodili računa ovom prilikom, kakvu poruku ste želeli da uputite publici?

UN je verovatno jedina institucija koja se direktno uhvatila u koštac sa izazovom da objedini ovaj vrtoglavi kaleidoskop naroda, tradicija, religija i kultura od kojih je sastavljen svet u kome živimo. To je često veoma težak zadatak, budući da su upravo te različitosti konstantni generator kriza koje potresaju planetu i dovode u pitanje budućnost svih nas. Sa treće strane, suština misije UN je da potencira pozitivne aspekte bogatstva u različitosti i ukaže na rešenja u kojima svi dobijaju mogućnost da ostvare svoje prava i interese. Sa svim tim u vidu, uzeo sam najveći atlas koji sam mogao da pronađem na polici i počeo da ga listam, beležeći na posebnom parčetu hartije zemlje koje kompozitor ne bi smeo da zaobiđe „pakujući kofere“ za muzičko putovanje oko sveta. Bilo je jako teško ograničiti se, ali sam na kraju izabrao 23 najupečatljivija muzička idioma, poput mađarskog čardaša, španskog flamenka, američkog bluza, ili japanskog taikoa i počeo da pravim neku vrstu antropološke muzičke avanture za simfonijski orkestar. Želeo sam da u isto vreme napravim i omaž Srbiji i Beogradu, tako da celo putovanje počinje u Guči, mojom starom kompozicijom Belgrade Blues, koju sam za ovu priliku prilagodio tipičnoj bleh bandi. Posle jednog minuta već ste u Čikagu, a za manje od sedam u dolini reke Gang. Muzika se kreće brzinama kojima ni konkord ne može da parira, a karte su mnogo jeftinije. Celo putovanje završava se ogromnom povorkom narodâ koji ulaze u jednu vrstu metaforične Nojeve barke, koja je već 66 godina privremeno ukotvljena na obalama Ist rivera u Njujorku. Nadajmo se da, uprkos čovekovoj predispoziciji za samouništenjem, do potopa i uništenja naše civilizacije neće uskoro doći, ali ako postoji institucija koja može da odigra ulogu barke, onda su to upravo Ujedinjene nacije.

S obzirom na to da ste kompozitor a ne političar, u kom svojstvu ste učestvovali na Forumu Alijanse civilizacija u Lisabonu?

U Portugalu sam bio u dvostrukoj funkciji – kao muzičar i kao aktivista, iako ta dva segmenta svog života ne vidim kao dve preterano različite stvari. Mislim, štaviše, da je dužnost svakog umetnika da svoju umetnost stavi u funkciju nekih viših ciljeva. U tom smislu, ja sam veoma sretan da se stavim u službu promovisanja jedne tako važne inicijative kao što je Alijansa civilizacija. U svetu koji je ozbiljno polarizovan i gde jaz između islamske i zapadne civilizacije poprima razmere provalije koja bi mogla da proguta obe civilizacije, važna je svaka inicijativa koja pomaže da se taj jaz premosti. Postoji niz okolnosti zbog kojih je Alijansa u mogućnosti da uradi više od mnogih drugih. Prvo, u pitanju je zvanična inicijativa UN, koja treba da predstavlja neku vrstu krizne grupe UN. U nekim slučajevima ona može biti efikasnija i od Generalne skupštine i od Saveta bezbednosti. Drugo, u pitanju je inicijativa koja ima ozbiljnu podršku upravo islamskih zemalja, što je neobično važno za promociju tolerancije i davanje podrške umerenim opcijama u tim društvima. U obraćanju predstavnicima pedesetak zemalja, među kojima je bilo i mnogo lidera „arapskog proleća“, pokušao sam da podelim svoja razmišljanja na temu izazova koje promene nose sa sobom. Neke teme su neobično univerzalne, iako čovek ne sme da napravi grešku i da, kako se to sada popularno kaže, kopi-pejstuje rešenja u različitim okolnostima i različitim društvima. Takvi recepti mogu se pokazati pogubnim, iako sve češće vidimo da to postaje moda u međunarodnoj politici. Na kraju istog dana je priređen i koncert moje muzike sa članovima Lisabonske opere.

Poseta gospodina Žorža Sampaja Beogradu, baš povodom rođendana UN, očigledan je znak spremnosti Alijanse civilizacija da utiče na rešavanje međunacionalnih odnosa u Srbiji. Molim vas za komentar.

Gospodin Sampajo je jedan od najvažnijih ljudi Ujedinjenih nacija uopšte. Nije potpuno nemoguće da nam ovom prilikom u goste dolazi budući generalni sekretar organizacije. I ovom posetom i brojnim drugim inicijativama novijeg datuma, Ujedinjene nacije žele da demonstriraju spremnost na konstruktivno učešće u rešavanju pitanja sa kojima se Srbija suočava kao multietničko, multikonfesionalno i multikulturalno društvo. Verujem da u velikoj meri od nas zavisi koliko ćemo to biti u stanju da iskoristimo na pravi način i siguran sam da će ovaj put saradnja biti ponuđena uz autentično uvažavanje suverenosti naše zemlje.

NE POSTOJE »KOPI-PEJST« REŠENJA: Aleksandar Simić foto: mirko tabašević