Srpski animirani film, jedinstvena antologija kod nas, trenutno ima 82 naslova nastalih od 1925. do 2006. godine. Objavljena je u USB formatu, kako bi bila što dostupnija. Očekuje se da će biti nastavljena kako bi obuhvatila prvi vek domaće animacije
Na jednom od programa upravo završenog Martovskog festivala u Beogradu, prikazani su filmovi iz poslednjeg, šestog dela Srpski animirani film, jedinstvene antologije kod nas. Istini za volju, pravljene su antologije srpske animacije i ranije, ali u okviru programa nekog festivala koje, kao što kaže Rastko Ćirić, inicijator i jedan od autora pomenute antologije – ko je to video, video je, bilo pa se zaboravilo. Trebalo je odabrati i prikupiti važne filmove i izdati ih zajedno, da traju i postoje u bibliotekama.
S tom namerom, 2016. godine, uz podršku Martovskog festivala, počelo se s objavljivanjem ove antologije u nastavcima. Prošle godine je promovisano zbirno izdanje, Srpski animirani film 1–5, a u njemu ceo dvadeseti vek (1925–1999). Ove godine, kao što je već rečeno, izašao je šesti nastavak, od 2000. do 2006. godine. Urednici izdanja i selektori filmova su Božidar Zečević i Rastko Ćirić, dok je supervizor izdanja Nenad Popović. Izdavači su Martovski festival i Jugoslovenska kinoteka.
...…i iz filma Sensation Nikole Vulovića
Do sada su obrađena i objavljena 82 srpska animirana ostvarenja nastala u periodu od 80 godina i u ukupnom trajanju od više od sedam sati.
“Da krenemo ispočetka: knjiga Pola veka filmske animacije u Srbiji, koju je 1999. napisao Ranko Munitić a izdao tadašnji Institut za film, završava se spiskom svih animiranih filmova nastalih u Srbiji do te godine”, podseća Rastko Ćirić. “Spisak u toj knjizi bio mi je biblija za prvih pet programa. Začudio me je broj animiranih filmova nastao u Srbiji tokom 50 godina: bilo ih je 425, dakle, manje od deset godišnje. Sastavljajući prvi nastavak, došao sam do 13 naslova zaključno sa 1968. Jedan deo ne bi trebalo da traje više od sat i po, tako da je trajanje filmova odredilo njihov broj.”
Rastko Ćirić kaže da se tada, dakle 2016, smatralo da je “prvi srpski lutka animirani film ostvarenje Pionir i dvojka Vere Jocić iz 1949. Tokom zajedničkog rada na prvom programu, Aleksandar Erdeljanović, tadašnji direktor Arhiva jugoslovenske Kinoteke, obavestio me je da je Kinoteka upravo pronašla znatno starije materijale, koji sežu čak u 1925. godinu”.
Najstarije animirano delo u ovoj antologiji je reklama Ovde traži pa ćeš naći! Milijon Ernesta Bošnjaka, a predstavlja tehničku animaciju u kojoj strelica nazvana gušter Gustav lagano luta po mapi Sombora, da bi na kraju ušla u radnju u kojoj se prodaju srećke. Sledi je duhovita reklama za cipele s kraja dvadesetih, koja prikazuje ljude u paklu koji u mukama skakuću po vreloj zemlji samo zato što nisu na vreme kupili cipele firme “Tasić-Đonović”.
“Prvi srpski crtani film predstavlja veoma kratka, nespretno animirana, ali šarmantna minijatura Pecaroš i ribica, u trajanju od 38 sekundi. Autor je niški fotograf Miroljub Stošić, a film prikazuje muke ribolovca čiji je lik najverovatnije nastao po uzoru na karikature iz predratnog humorističkog časopisa ‘Ošišani jež’. Neki istoričari smatraju da je nastao neposredno pre Drugog svetskog rata, međutim, datiran je kao da je nastao tokom rata”, kaže Rastko Ćirić.
Posle rata, krajem četrdesetih, Vera Jocić uči lutkarsku animaciju u Čeho-slovačkoj, kod Jiržija Trnke, tada naj-većeg svetskog majstora animirane lutke. To znanje efektno prenosi u svoja kasnija animirana ostvarenja, uz podršku supruga Ljubiše, pesnika, sineaste i slikara nadrealiste. Godine 1949. premijerno se prikazuje njihov vaspitni lutka film Pionir i dvojka, koji označava pravi početak srpske animacije. Pedesete su obeležile lutkarsku fazu u srpskoj animaciji, iniciranu ovim filmom koji je 1951. bio nagrađen Zlatnim lavom na festivalu u Veneciji.
“Nova epoha srpske animacije započinje 1963. sa Nikolom Majdakom i prvim crtanim filmovima Čovek od krede i Solista. Era crtanih filmova u Beogradu predstavlja odjek velikog uspeha Zagrebačke škole crtanog filma i Surogata Dušana Vukotića, koji je 1962. osvojio Oskara. U ovom nastavku antologije su, osim četiri Majdakova filma, i dva filma Iva Kušanića, jedan prema scenariju Ranka Munitića, a drugi po scenariju Duška Radovića. Završava se kratkim prvencem Borislava Šajtinca iz 1968.”
Šajtinac je glavni junak drugog dela antologije (1969–1977), u kome je predstavljen sa četiri filma, od kojih Izvor života režira sa Majdakom. Majdak takođe “otkriva” i Dušana Petričića filmom Vrijeme vampira. U ovom delu su i još dva filma Divne Jovanović i Vere Vlajić.
U trećem delu antologije (1979–1984) dominira Dušan Petričić sa četiri filma, među kojima je i Romeo i Julija…, posle kojeg će se posvetiti isključivo statičnim ilustracijama. Tu je i Veljko Bikić sa svojim prvim filmovima, a Nikola Majdak i Stevica Živkov nastavljaju svoj autorski rad.
Period od 1985. do 1992. predstavljaju dva filma Vere Vlajić, koja je tad na vrhuncu stvaranja, kao i dva filma Rastka Ćirića nastala u njegovom zrelijem periodu. Zoran Jovanović i Stevica Živkov se takođe predstavljaju zrelijim ostvarenjima, a program se završava sa dva filma novootvorenog Bikić studija, autora Ranka Radovanovića i Vladimira Stanića.
Izborom filmova od 1993. do 1999. godine dominira Bikić studio sa 10 autorskih filmova, od ukupno 16 u ovom, petom delu antologije. Tu su i tri filma Rastka Ćirića, kao i dva Nikole Majdaka. Posebno je zanimljiv trejler za nesuđeni prvi srpski dugometražni animirani film Kapetan Džon Piplfoks po tekstu Duška Radovića, koji nije završen zbog loših prilika u zemlji i prerane smrti Veljka Bikića.
...1 – “Pecaroš i ribica” Miroljuba Stošića (1940–1945); 2 – “Nije ptica sve što leti” Borislava Šajtinca (1970); 3. “Romeo i Julija…” Dušana Petričića (1984); 4 – “Zvezdana noć” Vere Vlajić (1988); 5 –”Krst, kvadrat, krug Kazimira Maljeviča” Veljka Bikića (1993); 6 –”Sensation” Nikole Vulovića (2006)
Rastko Ćirić objašnjava da su “prva četiri dela antologije izdata na DVD diskovima koji su danas tehnološki prevaziđeni, tako da je peto izdanje realizovano na USB-kartici, koja je imala mnogo veći kapacitet, tako da je odlučeno da se svi dosadašnji programi spakuju na taj jedan nosač podataka i nazovu Srpski animirani film 1–5.
Srpski animirani film 6 iz ove godine takođe je objavljen na USB-disku. U ovom izboru javljaju se mlade snage, najviše iz Filmske škole Dunav filma: Jelena Bešir, Marija Milanović, Iva Ćirić, Katarina O’Hearn, koja se 2006. ugasila i Fakulteta primenjenih umetnosti koji je te godine zvanično osnovao predmet Animacija (Nikola Vitković, Nikola Vulović). Tu je poetičan film Glineni golub Miloša Tomića i Marije Đorđević, rađen tehnikom animiranja ljudi i predmeta, film Rastka Ćirića Metamorf , koji je 2006. na Martovskom festivalu osvojio Gran-pri, kao i Rđaj u miru Alekse Gajića, koji nagoveštava prvi srpski dugometražni film Tehnotajz – Edit i ja iz 2009. godine.
Ćirić ukazuje na to da do priličnog broja važnijih filmova nije moglo da se dođe, “nisu postojali u fundusu Kinoteke, a autori nisu posedovali originalnu kopiju. Paradoksalno, bilo je mnogo lakše pronaći stare animirane filmove iz pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka i ranije, svi su uredno pohranjeni u Jugoslovenskoj kinoteci i čuvaju se na filmskoj acetatnoj traci, nego one najnovije iz 21. veka. Još je teže bilo naći one iz sedamdesetih godina kad se pojavila video-tehnologija i video-kasete. Kinoteka nije posedovala ni jedan film iz izbora za najnoviji Srpski animirani film 6, tako da su svi prikupljeni iz kolekcije urednika i uz pomoć samih autora. To govori o stanju u našoj kulturi, nedostatku kontinuiteta, svesti o važnosti predstavljanja naše umetnosti svetu i nedovoljnoj brizi za nacionalno blago”.
Pretpostavlja da će “ako se nastavi ovim tempom, izaći bar još četiri dela antologije, čime bi se formirala kolekcija koja zahvata više od sto godina srpske animacije”.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Zvuči kao preporuka travara za lečenje reume, ali prekrivenost sokom od kupine jednostavno je posledica berbe ovog voća i utrke da gazda što više nabranih kilograma upiše pored vašeg imena
Američki mediji očigledno nešto znaju, što još uvek ni u Srbiji ne znaju, jer ni srpski reprezentativci nisu mogli da potvrde da će najbolji igrač na svetu igrati za nacionalni tim
Balkan i istočni Mediteran suočavaju se sa četvrtim toplotnim talasom ovog leta, dok temperature u Grčkoj, Turskoj i južnoj Srbiji prelaze 42 stepeni Celzijusa. U Srbiji je od početka godine zabeleženo čak osam toplotnih talasa, što je višestruko više od proseka iz druge polovine 20. veka
Da li iko veruje, osim možda Vučića, da bi čistka tužilaca i sudija uspela? Da li on zaista veruje da može da pronađe dovoljan broj Bokana, jer, ako ćemo pravo, Bokan je ipak biser među biserima
Svi su na keca poverovali da će Iva Štrljić biti direktorka Drame Narodnog pozorišta iako vest nije bila potvrđena – ne bez razloga. Glavni je: živimo u Srbiji
Snežana C. je posle povređivanja nožem profesorke Natalije Jovanović dokazala da je upila teoriju i praksu Vučića i Informera. Ukratko – kada napadaš izigravaj žrtvu i nikada nemoj priznati ličnu odgovornost. Sada kaže da joj je žao zbog svega
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
