U potrazi za istinom iza dima

Ono što izgleda kao otvoreni slučaj krađe korporativnog identiteta učinilo je da se Japan Tobacco bori protiv sumnjivih istočnoevropskih novih bogataša za prava na brend cigareta

Gregor Maček nije mogao ni da zamisli čudan scenario koji je počeo da se odvija kada mu je klijent Japan Tobacco International-a dao instrukcije da krene u akciju.

Advokat je trebalo da proveri dojavu da se pošiljka lažnih Monte Carlo cigareta, jednog od najvećih brendova Japan Tobacco-a u Istočnoj Evropi, punom parom uputila prema luci Kopar na Jadranskom moru. Maček je otišao do dokova iz svog stana u Ljubljani, Slovenija, i otkrio da je 16 kontejnera od 40 stopa sa cigaretama već uplovilo u luku.

Kada je Maček angažovao službenike carine da zaplene pošiljku, oni su to odbili. Bili su skeptični, jer pošiljka nije nosila nijednu od oznaka koje ukazuju na švercovanu robu. Za očekivati bi bilo da će biti sakrivene drugom robom i pokrivene lažnim papirima, Monte Carlo cigarete nisu bile sakrivene ili prijavljene na carini kao nešto drugo. Štaviše, pošiljka je bila potpisana na firmu Jay Tea International, ili JTI, za koju su pretpostavili da je ogranak poznatog svetskog duvanskog koncerna.

„Vodili smo veoma žustru diskusiju“, Maček se priseća. „Morao sam da im kažem: ‘Morate da mi verujete, znam da su ti kontejneri… falsifikovana roba’.“ Maček je supervizora na carini, koga je našao preko mobilnog telefona, konačno ubedio da da naredbu da se zaplene cigarete.

Ulov je sadržao 140 miliona cigareta, što prevazilazi najveću zaplenu znanu Svetskoj carinskoj organizaciji.

Istraga koja je sledila i koju je Japan Tobacco preduzeo otkrila je da su stotine miliona „sklepanih“ Monte Carlo cigareta već na tržištu. Misteriozni Jay Tea International i njihovi partneri proturili su cigarete iz fabrika u Grčkoj, Bosni i Hercegovini, Dubaiju i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Takođe su se snabdeli savršenim kopijama Monte Carlo ambalaže iz štamparije u Milanu, Italija. Nisu se zadovoljili samo time da cigarete izgledaju autentično, već su takođe smislili najmanje tri JTI poslovna imena u bivšoj Jugoslaviji, da bi zapravo oteli identitet globalne korporacije, kako će Japan Tobacco kasnije uvideti i tvrditi.

Kreatori „suparničkih“ Monte Carlo cigareta kažu da je sve što su učinili savršeno legalno iako je stvar predmet krivične istrage.

JTI afera podvlači rastući značaj sofisticiranih krugova falsifikatora u globalnom krijumčarenju cigareta, koje je obogatilo kriminalne bande i koje trgovci narkoticima i teroristi koriste, kako zvaničnici kažu, kao sredstvo za pranje novca.

Šverc je duboko ukorenjen u bivšoj Jugoslaviji, gde su ratne sankcije i politička korupcija izazvale cvetanje crnog tržišta robe.

Prema izjavama svedoka na suđenju u Hagu, ilegalna prodaja duvana se pokazala kao neočekivano pogodna okolnost za organizovani kriminal i pomogla je pri teritorijalnim ratovima srpskog čelnika Slobodana Miloševića. Region je čak bio specifičan po tome što je aktuelni premijer Crne Gore Milo Đukanović bio pod istragom u Italiji zbog navodnog podmićivanja kako bi pomogao mafijaškim bandama da ubace neocarinjene cigarete u zemlju i Zapadnu Evropu.

U isto vreme, falsifikovanje je rastući problem za duvanske kompanije koje se trude da se otarase sopstvenog prtljaga. Davno optužene za ohrabrivanje šverca namerno preteranim snabdevanjem određenih tržišta, proizvođači cigareta su odgovorili na pravni pritisak tako što su prekinuli saradnju sa nekim od svojih sumnjivih klijenata. Ilegalni trgovci su se snašli tako što su, u situaciji kada se smanjuju zalihe originalnih proizvoda, prodavali krivotvorene verzije poznatih brendova.

Japan Tobacco i njegovi glavni rivali bili su zauzeti jureći falsifikatore u vreme kada je izbila afera u Kopru, ali su bili i nepripremljeni za ono što je izgledalo kao otvoreni slučaj krađe korporativnog identiteta.

Kent Brown, potpredsednik Japan Tobacco-a i nekadašnji američki ambasador u bivšoj sovjetskoj republici Gruziji, nazvao je to „neverovatnim i smešnim“. Ali opet, „ne bi trebalo da je iznenađenje što se ovakve stvari dešavaju u ovom delu sveta“, rekao je Brown.

Uz pomoć advokata, koji je nekada radio za Japan Tobacco i kome se klijent zamerio, ljudi koji se nalaze iza firme koja koristi istu skraćenicu kao i JTI, ubedili su Savezni zavod za zaštitu intelektualne svojine u Beogradu da ih proglasi za vlasnike robne marke Monte Carlo.

Odluka je doneta 17. maja 2003, dan pre nego je Maček stigao u Kopar iako je Japan Tobacco saznao za to kasnije. Ispostavilo se da su rivali Japan Tobacco-a počeli da nabavljaju Monte Carlo ambalažu i cigarete mesecima pre no što su dobili legalno pokriće za štampanje u Zavodu za intelektualnu svojinu.

Ubrzo potom usledila je bitka po sudovima. Nekih dvadeset tužbi bilo je podneto u najmanje četiri zemlje, a u Beogradu je u toku krivična istraga vezana za donošenje rešenja u vezi sa registracijom robne marke.

Ako se potvrdi da je odluka Saveznog zavoda za intelektualnu svojinu vezana za robnu marku Monte Carlo pravno valjana to će dati „imitatorima“ JTI-a kontrolu nad popularnim brendom u pušačkom raju Srbije i Crne Gore, kako se bivša Jugoslavija sada naziva. Ovaj Monte Carlo bi mogao takođe da kroz izvoz, legalan ili ne, procuri preko granica što će uticati na prodaju proizvoda Japan Tobacco-a u drugim zemljama.

Tvrdi se da je slučajnost

Rusmir Kadragić, glavni čovek novokomponovane kompanije i bivši direktor državne fabrike duvana u Bosni, izjavio je da inicijali njegove firme označavaju Jugo Tabak International, ili JTI d.o.o. – što je srpska skraćenica za kompaniju sa ograničenom odgovornošću. To što skraćenica JTI već duže vreme pripada multinacionalnom gigantu samo je slučajnost, rekao je Kadragić preko telefona i i-mejlom iz svoje kancelarije u Trstu, Italija.

Pored toga, nastavio je, Japan Tobacco krši zakon time što je nastavio da prodaje svoje Monte Carlo cigarete nakon odluke Zavoda za intelektualnu svojinu vezane za robnu marku.

„Japan Tobacco nikada nije bio vlasnik ovog zaštitnog znaka“, rekao je Kadragić. „Mi smo mala kompanija i borimo se, na primer, protiv slona.“

Japan Tobacco koji je dve trećine vlasništvo japanske vlade, uvek je dominirao na domaćem tržištu. Postao je globalna sila 1999. godine, kupivši međunarodni biznis od R. J. Rwynolds Tobacco Co.

Kupovinom vrednom osam milijardi dolara, Japan Tobacco je skočio na treće mesto među duvanskim gigantima, posle Altria Group Inc., ogranka „Philip Morris“-a, i British American Tobacco. Japan Tobacco je vlasnik tri od pet najprodavanijih cigareta – Camel, Winston i Mild Seven zajedno sa portfoliom regionalnih brendova.

Jedan od njih, Monte Carlo, ima sporan pedigre. Iako je RJR godinama prodavao Monte Carlo, vlada Monaka je ranije lansirala cigarete nazvane prema čuvenom kockarskom odmaralištu. Mala kneževina nikada nije masovno plasirala Monte Carlo, ali je registrovala ime u nekim zemljama, uključujući i Jugoslaviju.

Početkom devedesetih je Monako zahtevao da RJR prestane da koristi ime Monte Carlo.

Vincent F. Bick mlađi, potpredsednik za intelektualnu svojinu u Japan Tobacco-u izjavio je da su pregovori doveli do neformalnog primirja: Monako neće tužiti RJR, a kompanija neće zatražiti da se otkaže registracija Monaka zbog nekorišćenja, kao što je predviđeno Zakonima o robnim markama. Zvaničnici u Monaku nisu odgovorili na naš zahtev za intervju ili pitanja u pisanoj formi.

Kratko pre što je Japan Tobacco preuzeo međunarodni biznis RJR-a, tajna strategija da se reše pitanja u njegovu korist napredovala je od strane RJR-ovog advokata u Beogradu Zorana Drljače. On je u kratkoj poruci upozorio RJR da se igra sa vatrom tako što ostavlja pitanje zaštitnog znaka nerazjašnjenim. Neki oportunisti bi možda uspeli da ponište zaštitni znak na ime Monaka i da zatim registruju Monte Carlo za sebe. Bilo bi bolje da ih do kraja pobedimo, savetovao je Drljača.

„Imam prijatelja koji će da poništi registracije… i koji će zatim da čuva robnu marku za vas“, predložio je Drljača. Pozivajući se na primirje sa Monakom, Bick kaže da je RJR odbacio tu ideju.

Nedugo pošto je kupio međunarodni biznis RJR-a, Japan Tobacco je raskinuo ugovor sa Drljačom, izjavljujući da im je potrebna veća firma u Beogradu, a ne njegova „radnja sa jednim čovekom“. „Drljača nije prihvatio ovu odluku mirno“, Bick se prisećao, „veoma se iznervirao.“

Zahtev za robnu marku

Uskoro je scenario na koji je Drljača upozorio počeo da se odvija. Kompanija pod nazivom PMT d.o.o. podnela je Zavodu za zaštitu intelektualne svojine u Beogradu, molbu da poništi robnu marku Monte Carlo koju je registrovala Kneževina. Zatim se u decembru 2001. J. Trademarks Inc. prijavio da uzme zaštitni znak za sebe.

Ovaj JTI, formiran u Delaveru (Delaware), registrovao je svoj posao kao „zaštitu robne marke“, imenujući za direktora, Jakova Seizovića, 41 godina, stanovnika Pasadene sa doktoratom Kalteka.

Suosnivač softverske firme iz Arkadije i zvaničnik humanitarne organizacije „Spasite raseljene Srbe“, Seizović je izjavio da ne zna ništa o poslovanju J. Trademarks-a.

„Registrovao sam kompaniju kao uslugu, na molbu prijatelja koji iz tehničkih razloga nije mogao to da uradi sam“, Seizović je priznao u i-mejlu. Nakon što je odbio našu molbu za intervju, takođe je priznao da je taj prijatelj bio Drljača.

Tokom narednih nekoliko meseci Drljača se pojavio pred Zavodom za zaštitu intelektualne svojine u ime lanca firmi koje su umešane u otimačinu oko robne marke Monte Carlo. Njegovi napori nisu urodili plodom, zato što zakoni brane registrovanje robne marke identične ili slične onima koje već postoje ili za koje je molba već podneta.

Iako su tri registracije Monaka za Monte Carlo poništene, najnovija je ostala na snazi. Štaviše, postojala su dva zahteva Japan Tobacco-a: jedan za Monte Carlo liniju odeće i još jedan za Monti Carla cigarete, koje kompanija nije imala planove da plasira, već je samo tražila da ih registruje kao meru zaštite.

Registri pokazuju da je u aprilu 2002. Drljača podneo papire da se povuče zahtev Japan Tobacco-a za Monte Carlo liniju odeće – interesantan potez s obzirom na to da u to vreme on nije više predstavljao firmu.

Nekoliko dana kasnije, on je predstavljao J. Trademarks u transferu njihove prijave za robnu marku Monte Carlo na Courtin International Trading-u, čiji je advokat opet bio Drljača.

Službenik Zavoda za intelektualnu svojinu je 16. maja podneo izveštaj koji je trebalo da odbaci ovu prijavu. Pozivajući se na Monakov zaštitni znak i materijal za Monti Carlu, u izveštaju je naveo da zahtev Courtin International-a treba da bude odbijen. Sledećeg dana je slučaj od službenika preuzeo direktor Zavoda, koji je dodelio robnu marku Courtin-u, u isto vreme je lažni Monte Carlo stizao u luku Kopar.

Courtin je brzo prebacio prava za svoju robnu marku na JTI d.o.o. Njihov advokat je takođe bio Drljača.

Nekoliko dana nakon što su shvatili šta se desilo, Japan Tobacco je podneo tužbu koja osporava presudu o robnoj marci kojom se tvrdi da „imitator“ JTI-a koristi dizajn njegove ambalaže Monte Carlo. J. Trademarks i JTI d.o.o. odgovorili su tužbama protiv Japan Tobacco-a i njegovih distributera, optužujući ih da ukoliko nastave sa prodajom Monte Carlo cigareta u Srbiji i Crnoj Gori krše zakon. „Ovi slučajevi bi trebalo da budu rešena stvar“, rekao je Bick iz Japan Tobacco-a, ali „igra je nameštena“.

Uprkos tome, sukob se našao u beskonačnoj „napred-nazad“ pravnoj močvari.

Obraćanje političarima

Japan Tobacco je svoj slučaj uveo u političku arenu preko kompanije lobiranja koja je imala veliki odjek. U pismima tadašnjem predsedniku Jugoslavije Vojislavu Koštunici i preminulom srpskom premijeru Zoranu Đinđiću, John H. Koach, viši potpredsednik JTI-a i glavni pravni savetnik opisao je presudu vezanu za robnu marku kao „deo ogromne šeme šverca i falsifikovanja koja plavi jugoslovensko tržište ilegalnim Monte Carlo cigaretama“.

Istražitelji kompanije bili su meta pokušaja pretnji i podmićivanja, dodao je Koach.

Ova žalba se odnosila na glavnog istražitelja kompanije u Beogradu, Vukašina „Wolf“ Minića.

Žestok na jeziku, Srbin koji voli da se razmeće, uvek okružen grupom telohranitelja, Minić je bio sklon davanju intervjua u kojima je povezao korupciju policije sa švercovanjem i mnogim nerešenim ubistvima. Uspešan u nagodbama, Minić je posredovao u zvaničnom dogovoru između Japan Tobacco-a i misije Ujedinjenih nacija na Kosovu, srpske provincije u kojoj su oni sklopili savez protiv šverca cigareta.

Jula 2002, na putu sa prijema gde se proslavljalo potpisivanje pakta, Minić i njegovi telohranitelji bili su opkoljeni naoružanim članovima elitne policijske jedinice, Interventne Brigade. Pretresajući Minićev automobil otkrili su „magnum“ 357 i uhapsili ga zbog ilegalnog posedovanja oružja, neobična optužnica za društvo naoružano do zuba. Minić je bio u pritvoru više od 20 dana, sve dok Japan Tobacco nije platio kauciju od 275.000 dolara, zvanično najvišu kauciju plaćenu u istoriji države.

Minić je nedavno rekao „Tajmsu“ („The Times“) kako je bio siguran da su oni tražili izgovor da ga ubiju na mestu. Zapravo, rekao je, da mu je dan ranije telefonski pretio visoki zvaničnik srpskog Ministarstva unutrašnjih poslova, koji ga je upozorio „da će da me dokrajči, da će da me stavi na mesto“. Minić je izjavio da je snimio razgovor i da će pustiti kasetu na sudu, ako optužnica za oružje, koja još nije aktivna, dospe na sud.

Ali, bitka je nastavljena na drugim frontovima. Početkom prošle godine Japan Tobacco je podneo disciplinsku prijavu protiv svog nekadašnjeg advokata Drljače, kod Beogradske advokatske komore. Drljača je istupio iz Komore rekavši da je nevin, ali je slučaj „suviše težak“ da bi se borio.

U intervjuu za „Tajms“ Drljača je rekao da on nije bio mozak iza grabeža za Monte Carlo. On se samo složio da završi neke pravne poslove za „imitatore“. S obzirom na to da više ne zastupa Japan Tobacco, on to ne vidi kao problem.

S druge strane, javni tužilac u Beogradu istražuje okolnosti pod kojima je priznata robna marka, uključujući i optužbe da su neki dokumenti, podneti u predmetu, falsifikovani. Predmet krivične istrage su Drljača i Blagota Žarković, bivši direktor Zavoda za intelektualnu svojinu.

U i-mejlu „Tajmsu“, Žarković je branio svoje postupke i optužio je Japan Tobacco za širenje teorije zavere koja je „beskrupulozno lažna, koliko je i smešna“.

Sve dok se rat tužbama nastavlja, Japan Tobacco je do sada prevladao po pitanju koje je najvažnije: savezni organi su nastavili da prodaju kompaniji akcizne markice za njihove Monte Carlo cigarete, dok su to isto odbili „imitatorima“. Za sada imitatorska verzija Monte Carla ne može legalno da se prodaje u zemlji.

Ova afera bi bila dobar materijal za roman, kaže Nenad Milovanović, advokat Japan Tobacco-a u Beogradu, ali on nema lepih reči za vladine i pravosudne institucije u Srbiji i Crnoj Gori.

„Očigledno je da je ovo veoma jasan slučaj korupcije“, rekao je. Tu je bilo „tako mnogo grešaka koje su načinili različiti zvaničnici, mnoge sudije… da to ne može da se smatra slučajnošću.“

„Ali na kraju, mi ćemo pobediti“, rekao je Milovanović.