Treniranje živaca

Od specijalnog izveštača „Vremena“ iz Lođa

Ona polupuna ili poluprazna čaša kojom smo se bavili u prošlom broju „Vremena, kada još uvek nije bilo sasvim sigurno da smo se plasirali u drugi krug, i dalje stoji na istom nivou tekućine optimizma za jedne i pesimizma za druge. Nivo optimizma popeo se posle relativno sigurne pobede nad domaćinom Poljskom u ambijentu u kome pred 10.000 ljudi nije bilo lako igrati, ali je potom usledio poraz od Turske pa se raspoloženje menjalo kao posle oduševljenja zbog trijumfa nad Španijom i otrežnjenja nakon poraza od Slovenije. Srpska reprezentacija u Lođu opravdava svoj prosek godina (22,5), najniži na šampionatu, što podrazumeva briljantne poteze, kao u meču sa Španijom i delimično sa Poljskom, ali i frapantne greške ispoljene u duelu sa Slovenijom i posebno Turskom. Utakmica sa Turcima ući će u anale evropskih šampionata jer se (verovatno) nikada nije dogodilo da jedna ekipa u produžetku ne postigne ni jedan jedini poen.

ISTORIJSKI PRODUŽETAK: Srbiji je, eto, i to pošlo za rukom. U 42. sekundi pre kraja imala je vođstvo od 64:63 ali je kod 64:64 lopta ostala u rukama naših igrača 24 sekunde i usledio je produžetak u kome smo ostali na 64 poena. Davne 1953. na EP-u u Moskvi ondašnja Jugoslavija je, zajedno sa Izraelom, ušla u istoriju igrajući tri produžetka 0:0 da bi konačno u četvrtom naši dali pobedonosni koš, ali nije reč o neefikasnosti, već o taktici. Naime, nije bilo ograničenja napada, naši su svaki put na podbacivanju uzimali loptu, držali je do isteka petog minuta, šutirali i – promašivali. Pre neko veče u Lođu nije ušao nijedan šut, a dan kasnije, u mini-anketi koju smo sproveli, niko nije mogao da se seti produžetka bez ijednog postignutog koša.

Desilo se, pa šta? Da li zbog toga treba razapeti na krst Markovića i Tepića koji su promašili svih 11 trojki koje su šutirali (Tepić 6, Marković 5)? Da li treba kriviti Novicu Veličkovića što je u našem poslednjem napadu dao loptu u ruke Turcima? Da li treba kritikovati Kostu Perovića što nekoliko zicera, posle sjajnih asistencija Teodosića, nije pretvorio u sigurne koševe? Pesimista će se baviti slabim šutem, upreće prstom i na 18 izgubljenih lopti, tim pre što u prethodnim mečevima brojka nije prelazila 10, ali optimista će se baviti karakterom tima koji je veći deo meča bio u zaostatku, čak i sa 8 poena razlike, ali se borio, vraćao i bio u situaciji da, čak, pobedi. Drugi optimista će pogledati statistiku Miloša Teodosića i u njegovih 16 poena, 6 skokova i 8 asistencija za 28 minuta videti pravog plejmejkera koji nedostaje ovom timu. Treći „pozitivac“ gledaće 8 poena debitanta Raduljice (penali 6:6) ili 8 skokova drugog debitanta, Nemanje Bjelice… Optimista i pesimista mogu se složiti samo u činjenici da nam igrači „treniraju živce“, ali ako je to cena budućih pobeda – izdržaćemo i sačekati ih, i igrače i pobede.

„Srbija ima najperspektivniji tim, kada bih sada mogao da biram koju selekciju bih najradije vodio izabrao bih Srbiju. Duda Ivković zna šta radi, on gleda u budućnost a ona je veoma ružičasta“, tvrdio je dan posle meča Bogdan Tanjević, selektor Turske, trener „dugoprugaš“ koga je Federacija Turske znala da istrpi i kad nije bilo rezultata, a on sada poverenje vraća veoma perspektivnim timom koji će kulminaciju doživeti iduće godine kod kuće, na Svetskom prvenstvu.

Hido Turkoglu, najiskusniji turski reprezentativac, šalio se u utorak u hotelu na svoj račun. „Ja sam vam pomagao koliko sam mogao, ali niste hteli da uzmete moj poklon“, rekao je Hido na čistom srpskom aludirajući na svoj očajan šut iz igre (1/16!).

Taman kad je izgledalo da može i bez politike, grupa turskih navijača istakla je na meču sa Srbijom transparent „Turska+Sandžak“, što je predsednika KS Srbije Dragana Kapidžića navelo na brz i energičan protest kod komesara FIBA pa je transparent brzo uklonjen.

TURNIR KAO VESTERN: Turnirski sistem takmičenja je kao dobar vestern – mrtve treba brojati na kraju. Srbija je ušla među osam što, naravno, neće zadovoljiti one koji žive u nekadašnjim zlatnim vremenima naše košarke, ali treba se prisetiti da smo poslednji put bili u četvrtfinalu pre šest godina u Švedskoj. Usledila je duboka kriza, koja je kulminirala pre dve godine u Granadi ispadanjem u prvom krugu na EP-u. Tada je dotaknuto dno a novija košarkaška istorija ne pamti tim koji se sa dna u jednom skoku ponovo digao do vrha. Mi smo, očigledno, na putu povratka a čekanje je uvek lakše kad znaš da bolji dani dolaze. Drugi cilj je takođe blizu – direktna kvalifikacija na Svetsko prvenstvo 2010. Kako igra Turska, logično je da bude u prvih šest, a pošto kao domaćin ima zagarantovano mesto onda će i sedmi iz Katovica ići direktno. Srbija ima tri šanse da ostvari taj drugi cilj (četvrtfinale, borba za 5. i 6. mesto ili, u najgorem slučaju, utakmica za 7. i 8. mesto).

Šampionat je, generalno gledano, na relativno niskom nivou. Odsustvo velikog broja zvezda učinilo je da mnoge ekipe igraju u oslabljenim sastavima, bez glavnih igrača, ali nedostatak kvaliteta nadoknađuje se izjednačenošću. Uzbuđenja ne nedostaju, iznenađenja takođe. Za basket na prostorima bivše Jugoslavije značajna je činjenica da su Slovenija i Srbija u četvrtfinalu, Hrvati su imali sve šanse da takođe budu među prvih osam, a Makedonci su bili na pragu senzacije. U utakmici „biti ili ne biti“ propisno su namučili evropske prvake Ruse i predali se tek u samom dramatičnom finišu (71:69). Ako se doda da su ovog leta Crnogorci ušli u A diviziju sa šansom da se u Litvaniji 2011. pojave prvi put i na Evropskom prvenstvu, eto ispunjenja Tanjevićeve „pretnje“ Italijanima još 1991. kada je u času odvajanja Slovenije upozorio da „Italija ne može sa jednom Jugoslavijom a kako li će tek sa pet ili šest, kad se podelimo“. Uzgred, Italija se nije ni kvalifikovala za ovo Evropsko prvenstvo…

Utisak je da je grupa u Lođu bila jača od one u Bidgošću i skloni smo (uvek nezahvalnoj) prognozi da će četiri tima iz Lođa (Turska, Slovenija, Srbija i verovatno Španija) igrati u polufinalu, odnosno da će dobiti četvrtfinalne mečeve sa Francuskom, Grčkom, Rusijom i Hrvatskom (ili Nemačkom). Pošto grupa u Lođu završava takmičenje u sredu, na dan štampanja „Vremena“, bilo je nemoguće znati tačan program četvrtfinala, ali ko god da je bio protivnik Srbije izvesno je da naš tim neće biti a priori inferioran. Mečevi sa Španijom i Turskom (uprkos porazu) pokazali su da ova ekipa može da se nosi i sa najjačima, ali duel sa Slovenijom potvrdio je da mladost i iskustvo nikad ne idu zajedno.

Čaša je i dalje polupuna.