Kontroverza oko dočeka bronzanih rukometaša u Zagrebu pokazala je duboku podeljenost hrvatskog društva i nemogućnost formiranja zajedničkog narativa. Politički od toga profitiraju i levica i desnica
Doček rukometaša Hrvatske u centru Zagreba prvobitno je bio zamišljen kao svečana proslava povodom osvajanja bronzane medalje na Evropskom prvenstvu. Ali na kraju su rukometaši na tribini na Trgu bana Jelačića bili samo statisti u političkom sporu gradonačelnika Tomislava Tomaševića na jednoj, i premijera Andreja Plenkovića i stvarne zvezde večeri Marka Perkovića Tompsona na drugoj strani.
„Pre svega tu se radi o kontroli nad patriotizmom, o tome ko je ovlašćen da predstavlja hrvatsku političku patriotsku poziciju“, kaže u razgovoru za DW politički analitičar Žarko Puhovski.
To je za sebe tradicionalno uzimao HDZ, objašnjava Puhovski, ali kako je u prošlosti stranka počela da se okreće ka centru, pojavili su se na ekstremnoj desnici apetiti za delimičnim preuzimanjem te uloge. Na to su u HDZ-u reagovali podrškom Tompsonu i njegovim koncertima da bi učvrstili svoju poziciju „vladara“ na desnici.
Taj proces započeo je još prošlog leta, s podrškom Plenkovića i članova Vlade velikom Tompsonovom koncertu na zagrebačkom Hipodromu, a sada je „rukomet bio prilika za iskazivanje hrvatskog patriotizma, jer je u navijanju za nacionalnu reprezentaciju taj patriotski momenat najširi“, kaže Puhovski.
S druge strane, Tomislav Tomašević i njegova stranka Možemo! nastoje da se profilišu kao antifašistička i leva politička alternativa koja se suprotstavlja Tompsonovim revizionističkim pokušajima normalizacije ustaštva i prikazivanjem ustaškog pokreta iz vremena Drugog svetskog rata kao u suštini patriotskog i bezopasnog. Zato je Tomašević, pozivajući se na prethodnu odluku Gradske skupštine, zabranio Tompsonu nastup na javnim gradskim površinama.
Reagujući na to, Vlada je odlučila da preuzme organizaciju dočeka – uz Tompsona i uz svesno kršenje važećih zakona, prema kojima lokalna uprava mora da dâ dozvolu bilo kome ko želi da koristi neki javni prostor za javne skupove. „Vlada to od grada nije tražila i time je prekršila ustavnu odredbu iz člana 4. da lokalna samouprava deluje kao element ograničavanja državne vlasti“, kaže Puhovski. U ovom slučaju desilo se obratno: država je ograničila samoupravu u njenim ovlašćenjima i na svoju je ruku, protiv volje gradske uprave, organizovala skup. To će, smatra Puhovski, verovatno završiti na sudu.
Gradonačelnik Tomašević je taj potez Vlade nazvao skandaloznim i „udarom države na Grad Zagreb“. Rekao je da je Plenković time pokazao da ne poštuje demokratski izabranu vlast u Zagrebu, te da „ovo što se sada događa, verujem da je mnoge u Hrvatskoj, ne samo u Zagrebu, šokiralo da je tako nešto uopšte moguće“, istakao je Tomašević.
Plenković je, očekivano, to osporio. „Odbacujem sve teze o bilo kakvom protivustavnom i nezakonitom delovanju Vlade. Vlada radi u skladu s Ustavom, u skladu sa zakonom, u skladu sa svojim ovlašćenjima i, što je najvažnije, u skladu sa zdravim razumom“, poručio je premijer Hrvatske nakon sednice Predsedništva i Nacionalnog odbora HDZ-a.
Puhovski, međutim smatra da je na kraju kompletna ta kontroverza koristila i Tomaševiću i Plenkoviću. „Politički gledano i jedni i drugi su na dobitku. Stranka Možemo!, koja upravlja Zagrebom, dobila je poene kod svojih privrženika i onih koji je podupiru, time što su se hrabro suprotstavili različitim pritiscima, kojih je bilo puno. A s druge strane, Plenković dobija poene kao čovek koji je spasao stvar i omogućio da veliki šampion hrvatske desnice, Tompson, ipak peva na glavnom trgu na dočeku rukometaša.“
Sami rukometaši su, pak, u svemu tome imali marginalnu ulogu i, kako pretpostavlja Puhovski, bili su izmanipulisani. Oni su najpre pristali na doček bez Tompsona, da bi ubrzo nakon osvajanja bronze prekršili taj dogovor i ultimativno počeli da zahtevaju njegov nastup.
Spor oko dočeka još je jednom pokazao duboku podeljenost koja postoji u hrvatskom društvu. Bivša predsednica HDZ-a i premijerka Jadranka Kosor to je na platformi Iks formulisala ovako: „Ovo je sada rat. Bez presedana u političkoj istoriji Republike Hrvatske!“
A bivše ministarka spoljnih i evropskih poslova Vesna Pusić je napisala: „Ovo nasilje s Tompsonom nad građankama i građanima Zagreba mora već jednom da prestane! Ne želimo ga! Izabrali smo gradonačelnika koji odražava većinski stav Zagreba. Dosta tog primitivnog neoustaštva! Rukometaši neka igraju rukomet, a ne da vode politiku i maltretiraju Zagreb.“
Na doček su stigle i prve reakcije iz inostranstva. Francuska novinska agencija AFP objavila je tekst s naslovom: „Hrvatski ultranacionalistički pevač održao koncert u Zagrebu uprkos svađi“. U članku se, između ostalog, navodi da je „kontroverzni ultranacionalistički hrvatski pevač u ponedeljak dočekao rukometnu reprezentaciju u Zagrebu nakon osvajanja medalje (…) nakon što su propali pokušaji gradonačelnika da to spreči“. Dodaje se i da je „folk-rok ikona Marko Perković, poznat pod umetničkim imenom Tompson i po pesmi koja započinje pozdravom iz vremena ustaškog režima iz Drugog svetskog rata, a njegovi obožavaoci često ističu fašističke simbole“, ali se navodi i da on ovoga puta nije izvodio tu spornu pesmu.
“Najpre, držim da je od svih oblika književnog izražavanja radio-drama najbliža romanu, jer dopušta bezmalo neograničenu slobodu kretanja kako u dimenzijama vremena i prostora tako i kroz duhovni mikrokosmos... Dodaću da se radio-drama, bar kako je ja radim, piše kao pesma. Ja lično ili je u prvoj verziji napišem za nekoliko dana, ili nikad...” (Borislav Pekić, Šta je za mene radio-drama)
Vek nakon premijere filma Metropolis Frica Langa, priča o gradu podeljenom između elite i radnika smeštena u 2026, sada, u eri digitalne ekonomije, algoritama i društvene nejednakosti deluje savremeno
Tehnologija može pomoći u formulisanju rečenice, ali ne može preuzeti odgovornost za ideju. Drugim rečima, veštačka inteligencija može biti alat mišljenja, ali ne može biti njegov subjekt
Generacija nobody nije nobody zato što je beznačajna, već zato što je bila previše jedno i previše drugo, previše rano i previše kasno na svakom mestu na kome se pojavila
Saim Dušan govori desetak jezika. Vrlo moguće da mu je pomoglo to što je od malena rastao uz srpski i engleski. Šta su prednosti bilingvizma?
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
