Ti groićeš, a ja se rakoljim

Početkom meseca, u centru Beograda, na odgovarajući i primeren način, u prisustvu ministra kulture koji je stvar podrž’o, najavljen Veliki sabor narodnog stvaralaštva u banji Vrujci. Bilo pesme, bilo igre, ali samo promotivno, organizator i narodni umetnik Dragiša Simić, sa narodnim nadimkom Runda, ne samo promotivno, iz grla rek’o, Pesma, igra, i vera u boga, to je snaga naroda srpskog, i posle je Sabor samo im’o da se dogodi.

PITA SLATKAČA: Dakle, banja Vrujci. Na platou, ispred hotela, vazdan rukotvorine, preslice, sepeti, šarenice, oslikane čaše i flaše, korpe od šišarki, mali razboj, mali kazan za pečenje rakije, bakrorezi sa srpskim i narodnim i junačkim motivima, a ima i veza, kandila, krstića, ikona, opančića i opanaka, burića i buradi, jeleka, koporana, kićanki, brojanica… Ima i svadbarski kupus u zemljanom loncu i manjerci, ima pečeno prase, sinija, tronošci, Srbi i Srpkinje, u tradicionalnim nošnjama, ko stojeći, ko kako treba, obeduju.

Na bini, terasi hotela, teče program. Noseći transparent Srbijanska prela i posela, ispod zastava, levo šarenice, desno šarenice, okačen jaram, na podu sita, kolevka, sinija sa tronošcima za voditelje… Na sceni narodni umetnik, disciplina poezija, stihovi lični, pesma Pita slatkača, pesnik besedi, Al je slatka tvoja pita/ duša ti je zadovoljstva sita/ jer u slasti nema viška/ ti si bižista… na bini, u publici, jašta nego aplauzi i oduševljenje. A tek kad pređe na štrudlu, Dala si mi ti štrudlu sa makom/ i promuljala sa malim stomakom. Ja mislio da to mora tako/ grizi štrudlu, tebi se primako… Narodni pesnik imena Srba objasni da je sve posvetio srpskoj domaćici, u kući, u polju i u krevetu. Program nastaviše pevačke grupe, muške i ženske, Zeleni se goro, zeleni se goro/ zelena livadooo…

Nekako dođosmo do organizatora, Dragiše sa narodnim nadimkom Simića, čim se upitasmo reče da ima i večera, biće svi glavni učesnici, treba da dođe ministar Velja Ilić, a možda i vladika Lavrentije. Onda pređosmo na pos’o, Dragiša sa Nadimkom se godinama bavi muzikom, svira harmoniku, komponuje, doš’o na ideju šta je potrebno ovoj Srbiji, na ideju da osnuje udruženje pod nazivom Čuvari srpske tradicije i običaja, godinama se time bavi i to je krunisao tim nazivom, koji je adekvatan i lep. Smotra Prela i posela postoji dugi niz godina, danas kruna svih priredbi koje je priredio širom Srbije, obišo preko 500 hala i sala, im’o preko 25.000 učesnika. U principu nastupaju kulturno-umetnička društva, ali ima pevačke grupe, borilačke veštine, izbor najduže pletenice, ima i brkove, zdravičare, recitatore, jednom rečju, baš narodno stvaralaštvo.

Pa pređe Dragiša Runda na svoje stvaralaštvo, on je otpev’o pesmu, Jedna mi je curica na opanak stala,/ mesto izvinjenja poljubac mi dala, uvek se vrteo oko opanka, šajkače, srpstva, nacionalnog blaga, pre 20 godina snimio pesmu, Gunj, jelek, kaiš i opanci, poznatu kao Kuće male krečene u belo, znao da kvalitet mora doći do izražaja, ta pesma mu je dala energiju da započne ovu svetkovinu i sabor. Što se tiče podrške ministarstva kulture, ministar Kojadinović bio u Beogradu, kad je manifestacija najavljena, to dobilo dobar odjek i dimenziju. Konkretno je bila ta podrška, ništa finansijski, samo moralno, a jaku podršku ima od vladike Lavrentija, na svečanom zatvaranju će biti nekoliko popova koji će otpevati Oče naš. A za kraj da poruči, Neka čuje naša zemlja cela, dok je srpskih prela i posela, krsne slave, vina, panajie, dotle biće i zemlje Srbije. Ima još, Jer pesma, igra, i vera u boga, to je snaga naroda srpskoga. Da ga uslikamo, može, ali na bini, pred šarenicama, i sa pomoćnicom mladom.

USPRAVAN KO KOČIĆ: Program jašta nego nastavi da traje, kad eto ti, u narodu poznatog, teve poslenika Žike sa baš Narodnim Nadimkom Nikolića. Žika sa Nadimkom udari pravo na voditeljku, do’vati i domaćina Dragišu. Grupe pevača nastaviše, stiže vest da je kapitalni Veljo na teritoriji opštine, pustio u rad novi most preko rečice u obližnjem Gornjem Lajkovcu, vladika Lavrenitije ček’o tri sata da osvešta prelaz. Eto nama, ponovo, narodnog pesnika Srbe, nije objavljiv’o, nije se slik’o, zauze stav, pogleda preko rukopisa, pa krenu, Oj Javorka, nemoj da me kudiš/ šta ti meni od ljubavi nudiš. Nije guber izašo iz mode/ nisu decu donosile rode. Pod guberom čedno si shvatila/ kad se roda u gaće vratila. Ništa nema od poljupca slađe/ tad se jezik zajednički nađe… Ti groićeš, a ja se rakoljim/ hoću da ti duši udovoljim/da te kresnem ko punu šibicu/ imam zlatnu želju da ti tri puta ispunim ribicu…

Na pozornici program, Dragiša komanduje, traži aplauze, tako je, hvala, sva deca, muška i ženska, od žirija dobijaju desetke, zahvalnice naknadno, svi pevaju Odakle si sele… svi su pobednici. Program tera dalje, Stari temelj, nova kola, teve Žika sa Nadimkom u društvu sa estradnim umetnikom Andrijom sa narodnim nadimkom Ojdanićem, kakav narodni dujet, narod pozdravlja, umetnici otpozdravljaju, sve se čini bolji prijem ima Žika, kome je skoro talasasta kosa u skladu sa prugama na košulji koje nisu talasaste. Uto krenuše zdravičari, izađu sa buklijom, nagnu, pa počnu, Ajd da nazdravim vama svima koliko vas ima, pa nastave, Dobro pili, dobro jeli, pa bili i podebeli, merili se na vagi, kile vam bile drage, pa produže, Domaćine, dome moj, doček pićima je tvoj, želim ti sreću, donesi mi čašu veću, kad vidim čašu, kao da vidim mladost našu, kad vidim kilo, mnogo mi milo…

Na platou ispred hotela oplelo, do’vatilo se malo i veliko, mlado i staro, harmonika usitnila, sve poskočilo, samo čini op, op, op, Šajkača na glavi, ja sam Srbin pravi, druga grupa nadjača, Stara kuća, stara kuća, a prozori mali/ to je ono, to je ono, što nam svima fali, sve se raspremilo, sve se raspomamilo, samo teve Žika sa Nadimkom dostojanstven, baš kako tradicija i običaji nalažu, u istom raspoloženju i umetnik sa Nadimkom Ojdanić. Na bini šetaju narodne nošnje, na redu frulaši, Dragiša Runda galami o doprinosu, očuvanju, negovanju nasleđa, za sve ima sjajan poklon, dobiće po jedan lik vojvode Mišića, a svi će dobiti i zahvalnice. Proglasiše i najduže brkove, dovoljno je Čika Brka iz srca Šumadije, iz Rače kragujevačke, nije on da se takmiči, više je za druženje, ali ajde, pa prvi van konkurencije, uze da ih suče, sa obe ruke, preko 60 santimetara.

Priđe nam zdravičar sa rezbarenom buklijom, Sve ukupan zbir ime mu je Mladomir, uspravan ko kočić, preziva se Protić. Prvak Srbije u zdravicama, nezvanični šampion Evrope, ima 77 zdravica i 6000 pesama, pokazuje tri zbirke na patriotske teme, najtiražniji pesnik u prošloj godini, prod’o 4000 primeraka, sve pojedinačno, kad koga sretne, a još nije bio na Kosovu… Ajd’ da prelistamo, obećavajući naslov, Genije, krenu, Od genija do ludaka/ samo ima jedna dlaka. Il je duga, il je kratka/ il je teška, il je laka/ il je kriva, il je prava/ floskula je ovo prava… Zbog te pesme ga zvala dva doktora, psiholozi, kažu dva ipo sata raspravljali o njegovoj pesmi, rekli da treba da uđe na fakultet, ako uđe na fakultet, sutra da umre nije mu žao…

SVI U SVOM PROGRAMU: Eto i večeri, žiri se povuče da nešto prezalogaji, na mesto žirista sedoše popovi, na binu izađe orkestar sa „jamaha“ bubnjevi, načisto ofarbanim šefom, Dragiša Runda uze da proziva učesnike i deli nagrade, u maloj, providnoj, najlon kesici beše mala, i bela, figura vojvode Mišića, zahvalnice će naknadno poslati. Dobitnici uzeše da se zahvaljuju, Dragiša da uzvraća, vladika je dao blagoslov, sve ima da preraste u tradiciju, nada se i da će ih neko podržati, ne samo podrškom nego i finansijski… Jer pesma, igra, i vera u boga, to je snaga naroda srpskoga… Uto jedan od pristigle televizije odvede Dragišu Rundu da reče televiziji, organizatorski organizova folklor, pridodade dalape i violinistkinju, stade pa se reče, Jer pesma, igra, i vera u boga…

Program još traje, ali svi udarili u svoj program, u pesme po sekcijama, Plači brezo bela, i ja ću sa tobom/ otišla je Danijela, nije rekla zbogom… sve se po’vatalo, zdravičari, prelje, najduže kike, najduži brkovi, to se raširilo, usitnilo između stolova i stolica… Dragiša Runda pozva specijalnog teve poslenika Žiku sa Nadimkom da izađe na binu, da svoj doprinos, kad pred hotel izbi vaudan, pa još besnih, pa još crnih, automobila. U glavnoj sali hotela, sa pratnjom, pripadajućim simpatizerima, pravo sa otvaranja osveštanog mosta preko potoka u Gornjem Lajkovcu, desi se kapitalni ministar Velja Ilić. Jeste Velja, u čelu stola, al ne stiže da jede, preko zalogaja telefonira, odgovara, i za večerom radi. Stiže da se javi i reporteru „Vremena“, kako nego radno, stiže i da primi one koji su se probili do njega, da obeća, sve će biti završeno, koliko sutra. U pročelje podugačkog stola stadoše tri „sinalko“ manekenke u bledo plavim bretele haljinicama, eto i vlasnika Si&Si kompanije Vojina Đorđevića, gde će, u čelo, do Velje. Uto, i očas, kapitalni ministar ustade, doviđenja, mora da ide, izađe neopaženo, kako je i došao, ne konstatova toliko narodno nasleđe i tradiciju koja se rasprostrla po celoj banji. Ali ništa zato, Veljino mesto zauze veljinovac Milan Matić Šljapa, kafedžija iz Mionice, kandidat za predsednika opštine, kod Velje na funkciji pomoćnika direktora Republičke direkcije za puteve. Sad Šljapa uze da ‘oda i telefonira, teve Žika da se druži sa Sinalko Vojinom, na bini traje program, za večerom večera. Na bini bi himna, Dragiša Runda pozva popove da blagosiljaju, nema popova, nastavi se program. Kad je stvar dotle došla, prekide se večera, izađoše popovi, jedan reče o tradiciji, drugi, prota Stojadin Pavlović, ispred vladike Lavrentija, da sve ovo što vidi hrani stablo Srbije, pa ispred funkcionera Nove Srbije, poentira rečima, da je došlo vreme da staru Srbiju zameni Nova, veliko slovo, Srbija. Tad se, u pravi čas, mikrofona pri’vati i tv sa pravim narodnim nadimkom Žika, najavi novosrbijanca Šljapu. Šljapa, u nekoliko reči, i baš prigodno, sve pozdravi i obeća novu Guču u Vrujcima. Onda bi povratak večeri, a program se nastavi, među učesnike programa pristigli i meštani okolnih sela, postalo tesno, uzelo da drma i đipa, kolo povelo žensko, to se samo vrće, uzdigla desnicu, u kojoj je, po svojoj tradiciji, držala ikonu.