Veštačka inteligencija je sve naprednija, a AI detektore je lako prevariti. Mogu li se uopšte prepoznati tekstovi koje nije napisao čovek
„Ako želiš, mogu da ti napišem isti tekst koristeći tipične GPT fraze, pa zatim izmenjenu verziju u ljudskijem stilu, da vidiš razliku. Hoćeš da probamo?“
Ovako ChatGPT, najpoznatiji AI asistent, odgovara na pitanje: „Kako da prepoznam da li je neki tekst napisao ChatGPT?“
Prihvatamo ponudu AI asistenta i dobijamo dva izmišljena teksta o tome da li društvene mreže utiču na mentalno zdravlje.
Prvi tekst bi trebalo da bude tipična AI verzija: bez emocija, suve činjenice, izrazito profesionalan stil pisanja. Drugi tekst, koji bi trebalo da predstavlja „ljudskiju“ verziju, obiluje emocijama, metaforama i drugim stilskim figurama, u pokušaju da imitira tekst koji potpisuje ljudska ruka.
Međutim, može li „ljudskija“ verzija teksta veštačke inteligencije zaista da prođe test ljudskosti? Prosečan konzument medija verovatno bi pročitao ovaj tekst, kao i svaki drugi, ne pomišljajući da iza njega ne stoji ljudsko biće. Ali teško da neko ko koristi veštačku inteligenciju na svakodnevnom nivou ne bi posumnjao da je pomenuti tekst pisao AI.
Paradoksalno, ChatGPT je upao u zamku. U pokušaju da učini drugi tekst što uverljivijim, toliko ga je nakitio metaforama i atributima da čak i tekst koji bi navodno trebalo da predstavlja primer tipičnog pisanja veštačke inteligencije deluje prirodnije.
Međutim, sve o čemu pišemo i dalje se svodi samo na osećaj. Konkretnog načina da budemo sigurni šta piše čovek, a šta mašina, i dalje nema. Kako onda prepoznati stil pisanja veštačke inteligencije, koji se svakog dana unapređuje? Ili, sa druge strane: ako koristite veštačku inteligenciju u pisanju, kako da uvežbano oko to ne primeti?
Koliko su korisni detektori?
„Gugl“ pretraga nudi veliki broj veb-sajtova koji bi navodno trebalo da detektuju AI tekst.
Testirali smo nekoliko najpopularnijih detektora pomoću AI generisanog teksta o društvenim mrežama i mentalnom zdravlju.
„GPTZero“ koji sebe naziva „vodećim AI detektorom“, bio je 90 odsto siguran da je naš tekst napisao četbot. Ovaj procenat bio bi sasvim dobar da nismo pokušali još nešto: uklonili smo poslednji znak pitanja u tekstu i ponovo ga provukli kroz program. To je prevarilo detektor, koji je sada sa 72 odsto sigurnosti tvrdio da je tekst u celosti napisao čovek.
Inače, „GPTZero“ je jedan od najkorišćenijih AI detektora među profesorima, barem na engleskom govornom području.
„Sidekicker“ je procenio da je 90 odsto našeg teksta napisala veštačka inteligencija. Međutim, kada smo još jednom provukli tekst kroz ovaj softver, procenat se smanjio na 85 odsto. Posle trećeg pokušaja brojka je spala na 77 odsto.
„Justdone“ je isprva procenio da je 84 odsto našeg teksta AI proizvod. Posle drugog pokušaja, taj broj je spao na 71 odsto.
Pritom, nijedan od ovih programa nije besplatan – premium verzije koštaju od 20 do 30 dolara mesečno. Za sada, barem na srpskom jeziku, ne pokazuju da su vredni tog novca.
Besplatni detektori koje izbacuje „Gugl“ pokazali su se još gore, uglavnom ocenjujući naš tekst, koji ljudska ruka nije ni dotakla, kao „u potpunosti napisan od strane čoveka“.
Duga crta, crta i crtica
Ako ne možemo da verujemo kompjuteru, ostaje jedino da upoznamo veštačku inteligenciju i njen stil pisanja.
Prvi pokazatelj da je tekst možda generisala AI su duge crte u tekstu, na mestima gde se bez njih može.
„Zato je možda vreme da se zapitamo: da li mi upravljamo mrežama — ili one upravljaju nama?“, tipičan je primer jezičke konstrukcije koju koristi AI. Crta se ovde koristi kako bi dodala na dramatičnosti, ali u duhu koji više odgovara engleskom nego srpskom jeziku. Uz to, crte koje koristi ChatGPT (—) duže su od crta koje se inače koriste u pisanju (–), ali ih nikako ne treba pomešati sa crticom (-) koja predstavlja potpuno drugi znak interpunkcije.
Tako da, ako vidite crtu u pisanju, to ne mora nužno značiti da iza teksta stoji veštačka inteligencija, jer se radi o popularnom znaku u srpskom jeziku. Ali postoje određeni znaci koji mogu da ukažu na kompjuterskog autora. Na primer, ako crta stoji neposredno pre poslednje reči u rečenici, vrlo je moguće da je korišćen AI – veštačka inteligencija tako „obožava“ da naglasi određene reči.
Uz to, ako crta stoji na mestu gde bi prosečan čovek intuitivno iskoristio zapetu, i to može biti znak AI-ja u pisanju.
Evo i dva tipična primera:
„Tehnologija se brzo razvija — brže nego što mnogi mogu da prate — i postavlja brojna etička pitanja“.
„Problem nije samo u količini vremena provedenog na mrežama — već u načinu na koji to vreme koristimo“.
Druga rečenica je posebno interesantna jer, pored duge crte, koristi i vrlo čest nagoveštaj veštačke inteligencije kao autora, a to je konstrukcija koju možemo nazvati: nije ovo, već ono.
Nije ovo, već ono
O ovom „potpisu“ veštačke inteligencije već je pisao francuski „Le Mond“. On se oslanja na učestalu upotrebu dveju osnovnih stilskih figura.
Prva podrazumeva nizanje dva sintagmatička iskaza suprotnih značenja, u konstrukciji tipa: „Nije to, već ovo“, ili: „Nije samo…, već i…“. Prva polovina stvara očekivanje, pretpostavku ili verovanje; druga ga obara.
Druga struktura, kako piše „Le Mond“, zasniva se na trodelnom ritmu: sekvenci od tri iskaza koja se međusobno pojačavaju ili dopunjuju.
To mogu biti tri glagola, tri kratke rečenice, ili postupna gradacija u tri koraka koja vodi ka složenijoj ideji: „To je sistem koji sputava, koji ojačava, koji zaključava“.
Upitali smo ChatGPT da napiše tekst koji se sastoji od ovih karakterističnih potpisa. Evo šta smo dobili:
Još neki indikatori
Još neki pokazatelji da iza teksta možda ne stoji čovek su fraze, klišei, ali i izbegavanje ličnog stava.
Veštačka inteligencija uglavnom će se potruditi da predstavi obe strane problema: „iako jedni stručnjaci tvrde jedno, drugi ukazuju na…“. Naravno, izuzeci su slučajevi kada osoba koja piše „prompt“ zatraži od četbota da jasno zastupa određeni stav.
Uz to, ChatGPT koristi reči i fraze koji ublažavaju tvrdnje: verovatno, možda, u većini slučajeva, ne može se sa sigurnošću tvrditi, moguće je…
Kako nam sama veštačka inteligencija objašnjava, ovaj jezik je deo OpenAI sigurnosnog dizajna kako bi se smanjila šteta i netačne informacije.
A pošto četbot nije čovek, on nema ni osećanja, a ne može ni da prepričava lične anegdote. Ne ume da obogati tekst autentičnim primerima i iskustvima. Sve je isuviše ispeglano i nema ličnog pečata.
Naposletku, kompjuter ne ume ni da se našali, pa upravo tu leži najteži test za veštačku inteligenciju. Za kraj, evo vica koji je osmislio ChatGPT:
„Zašto veštačka inteligencija nikad ne kasni na sastanak? Zato što već zna sve što ćeš reći — i ima spreman odgovor u tri stila“.
Dok društvo slavi mnoštvo izbora kao vrhunac slobode, realnost je drugačija. Svedoci smo generacije Z koja je paralisana sopstvenim privilegijama, zarobljena u večitom preispitivanju, nesposobna da se pokrene u bilo kom pravcu jer svaki pravac izgleda istovremeno i primamljivo i zastrašujuće. Obilje izbora postaje teret koji parališe. Zašto je to tako?
Pred Sajam knjiga, a povodom godišnjice smrti velikog glumca koga volimo, objavljena je Monografija Žarko Laušević da obelodani i sačuva uspomene Voje Brajovića, Dragane Varagić, Slavka Štimca, Slobodana Unkovskog, Vlade Divca... na njihovog Lauša
Studije pokazuju da su migranti sa Balkana, tamo u belom svetu, pod velikim stresom, u stalnoj privremenosti. Zarobljeni između tamo i ovde. Šalju pare kući i tako produbljuju svoj bezizlaz
Protiv kulturne baštine u Vojvodini kao da su se združenim snagama urotili korumpirani (ili samo nemarni i nekompetentni) donosioci odluka, pohlepni investitori, nedovoljno osvešteni meštani pa tek na kraju – zub vremena
Nakon provere informacija navedenih u tekstu objavljenom 2. oktobra 2025. godine pod naslovom „Zbog neosnovane optužbe Nataše Tasić otkazan je početak sezone SNP“, utvrdili smo da su pojedinačni navodi netačni i zbog toga objavljujemo sledeći demanti
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Aleksandar Vučić misli da u utorak putuje za Brisel u svojstvu predsednika Republike Srbije, ali zapravo odlazi kao predsednik Ćacilenda. Na to je sam sebe sveo, samo što toga još uvek nije svestan
U Novom Sadu je održana ogromna komemoracija za žrtve nadstrešnice, dirljiva i neophodna. Fiksacija na tačan broj ljudi tu je potpuno promašena jer ovo više nije ta igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
