Ova godina će „gotovo sigurno“ nadmašiti 2023. kao najtoplija od kako su počela merenja, saopštila je u četvrtak služba Evropske unije za klimatske promene Kopernik (C3S) .
Podaci su objavljeni uoči klimatskog samita Ujedinjenih nacija COP29 sledeće nedelje u Azerbejdžanu, tokom kojeg će države pokušati da usaglase ogromno povećanje finansijskih sredstava za borbu protiv klimatskih promena.
Međutim, pobeda Donalda Trampa na američkim izborima umanjila je očekivanja od ovih razgovora.
Evropska služba saopštila je da je od januara do oktobra prosečna globalna temperatura bila toliko visoka da je sigurno da će 2024. biti najtoplija ikada – osim ako se ne dogodi neka anomalija do kraja godine i prosečne temperature padnu blizu nule.
Spore akcije protiv klimatskih promena
„Osnovni uzrok ovogodišnjeg temperaturnog rekorda su klimatske promene“, rekao je za Rojters direktor C3S Karlo Buontempo.
„Klima se zagreva. Na svim kontinentima, u svim okeanima. Zbog toga se rekordi obaraju.“
Naučnici su naveli da će 2024. takođe biti prva godina tokom koje je planeta više od 1,5 stepeni Celzijusa toplija od predindustrijskog perioda od 1850. do 1900. godine.
Sonja Seneviratne, naučnica za klimu na istraživačkom univerzitetu ETH Cirih, kaže da nije iznenađena zbog novog rekorda i pozvala vlade koje učestvuju na samitu COP29 da usaglase snažniju akciju kako bi njihove ekonomije oslobodile fosilnih goriva koja ispuštaju ugljen-dioksid.
„Ograničenja uspostavljena Pariskim sporazumom počinju da se probijaju, imajući u vidu prespor tempo klimatske akcije širom sveta,“ upozorila je Seneviratne.
Poplave u Valensiji, požari u Peruu
Potpisnice Pariskog sporazuma, postignutog 2015. godine, saglasile su se da spreče da globalno zagrevanje premaši 1,5 stepeni Celzijusa kako bi se izbegle najgore posledice.
Svet još nije premašio taj limit, ali evropska služba očekuje da će se to dogoditi oko 2030. godine.
„To je veoma blizu,“ rekao je Buontempo.
Svako povećanje temperature podstiče ekstremne vremenske uslove.
U katastrofalnim bujičnim poplavama u oktobru u Španiji poginule su stotine ljudi. Ogromni šumski požari zahvatili su Peru, a u poplavama u Bangladešu uništeno je više od milion tona pirinča, zbog čega su cene hrane naglo porasle. U Americi je uragan Milton ojačao zbog klimatskih promena koje izazivaju ljudi.
Šta je sve doprinelo povećanju temperature?
U maju je prosečna temperatura površine okeana dostigla 21,8 stepeni Celzijusa, što je bio najtopliji maj u istoriji. Ovo je bio četrnaesti uzastopni mesec rekordno visokih temperatura površine mora.
“Poslednjih 12 meseci su oboreni svi rekordi, prvenstveno usled naših emisija gasova staklene bašte i dodatnim uticajem fenomena El Ninjo u tropskom Pacifiku. Dok ne dostignemo nultu globalnu vrednost emisije, temperatura će nastaviti da raste, obara rekorde i proizvodi sve ekstremnije vremenske događaje. Ako odlučimo da nastavimo sa dodavanjem gasova staklene bašte u atmosferu, onda će 2023/24. uskoro izgledati kao hladna godina”, stoji u izveštaju Kopernikove službe za klimatske promene.
U svetu koji se brzo zagreva, neki ekosistemi su ranjiviji od drugih. Najnoviji pregled Međuvladinog panela Ujedinjenih nacija za klimatske promene naglašava da bi porast temperature od 1,5 stepeni Celzijusa ili više mogao da uništi 70 do 90 procenata tropskih koralnih grebena. Rečeno je da je važno da razumemo da je svakih 0,1 stepeni celzijusovih veoma važno jer govorimo o globalnim prosečnim temperaturama koje se pretvaraju u ogromne temperaturne razlike na lokalnom nivou.
Evropska služba vodi evidenciju od 1940. godine, a to se upoređuje sa podacima o globalnoj temperaturi još iz 1850.
Izvor: Reuters
