Prema podacima službe Evropske unije za klimatske promene, 2024. će gotovo sigurno nadmašiti 2023. kao najtopliju godinu ikada zabeleženu
Ova godina će „gotovo sigurno“ nadmašiti 2023. kao najtoplija od kako su počela merenja, saopštila je u četvrtak služba Evropske unije za klimatske promene Kopernik (C3S) .
Podaci su objavljeni uoči klimatskog samita Ujedinjenih nacija COP29 sledeće nedelje u Azerbejdžanu, tokom kojeg će države pokušati da usaglase ogromno povećanje finansijskih sredstava za borbu protiv klimatskih promena.
Međutim, pobeda Donalda Trampa na američkim izborima umanjila je očekivanja od ovih razgovora.
Evropska služba saopštila je da je od januara do oktobra prosečna globalna temperatura bila toliko visoka da je sigurno da će 2024. biti najtoplija ikada – osim ako se ne dogodi neka anomalija do kraja godine i prosečne temperature padnu blizu nule.
Spore akcije protiv klimatskih promena
„Osnovni uzrok ovogodišnjeg temperaturnog rekorda su klimatske promene“, rekao je za Rojters direktor C3S Karlo Buontempo.
„Klima se zagreva. Na svim kontinentima, u svim okeanima. Zbog toga se rekordi obaraju.“
Naučnici su naveli da će 2024. takođe biti prva godina tokom koje je planeta više od 1,5 stepeni Celzijusa toplija od predindustrijskog perioda od 1850. do 1900. godine.
Sonja Seneviratne, naučnica za klimu na istraživačkom univerzitetu ETH Cirih, kaže da nije iznenađena zbog novog rekorda i pozvala vlade koje učestvuju na samitu COP29 da usaglase snažniju akciju kako bi njihove ekonomije oslobodile fosilnih goriva koja ispuštaju ugljen-dioksid.
„Ograničenja uspostavljena Pariskim sporazumom počinju da se probijaju, imajući u vidu prespor tempo klimatske akcije širom sveta,“ upozorila je Seneviratne.
Poplave u Valensiji, požari u Peruu
Potpisnice Pariskog sporazuma, postignutog 2015. godine, saglasile su se da spreče da globalno zagrevanje premaši 1,5 stepeni Celzijusa kako bi se izbegle najgore posledice.
Svet još nije premašio taj limit, ali evropska služba očekuje da će se to dogoditi oko 2030. godine.
„To je veoma blizu,“ rekao je Buontempo.
Svako povećanje temperature podstiče ekstremne vremenske uslove.
U katastrofalnim bujičnim poplavama u oktobru u Španiji poginule su stotine ljudi. Ogromni šumski požari zahvatili su Peru, a u poplavama u Bangladešu uništeno je više od milion tona pirinča, zbog čega su cene hrane naglo porasle. U Americi je uragan Milton ojačao zbog klimatskih promena koje izazivaju ljudi.
Šta je sve doprinelo povećanju temperature?
U maju je prosečna temperatura površine okeana dostigla 21,8 stepeni Celzijusa, što je bio najtopliji maj u istoriji. Ovo je bio četrnaesti uzastopni mesec rekordno visokih temperatura površine mora.
“Poslednjih 12 meseci su oboreni svi rekordi, prvenstveno usled naših emisija gasova staklene bašte i dodatnim uticajem fenomena El Ninjo u tropskom Pacifiku. Dok ne dostignemo nultu globalnu vrednost emisije, temperatura će nastaviti da raste, obara rekorde i proizvodi sve ekstremnije vremenske događaje. Ako odlučimo da nastavimo sa dodavanjem gasova staklene bašte u atmosferu, onda će 2023/24. uskoro izgledati kao hladna godina”, stoji u izveštaju Kopernikove službe za klimatske promene.
U svetu koji se brzo zagreva, neki ekosistemi su ranjiviji od drugih. Najnoviji pregled Međuvladinog panela Ujedinjenih nacija za klimatske promene naglašava da bi porast temperature od 1,5 stepeni Celzijusa ili više mogao da uništi 70 do 90 procenata tropskih koralnih grebena. Rečeno je da je važno da razumemo da je svakih 0,1 stepeni celzijusovih veoma važno jer govorimo o globalnim prosečnim temperaturama koje se pretvaraju u ogromne temperaturne razlike na lokalnom nivou.
Evropska služba vodi evidenciju od 1940. godine, a to se upoređuje sa podacima o globalnoj temperaturi još iz 1850.
Izvor: Reuters
Prvo kolo ABA lige nije odigrano, a sada je pod znakom pitanja i drugo. Spor između čelnika lige i sudija oko naknada i dalje traje. Mogli bi da se nađu na 700 evra po utakmici
Grci više ne moraju da se zadovoljavaju samo sećanjem na evropsku titulu iz 2004. Sistemski rad Saveza, ulaganja klubova i generacija novih fudbalera sada daju rezultate. Uz Ivana Jovanovića na klupi, srpski treneri i fudbaleri imaju važnu ulogu u preporodu grčkog fudbala
Film Wyznanie Vaclava Marhoula je o staljinističkim progonima, i to nije bio razlog što ga je češki reditelj Vaclav Marhoul snimao u tajnosti. A šta jeste bio, saznalo se ovih dana, pred Filmski festival u Varšavi
Žene danas mogu i imaju pravo da budu i Marte i Marije. I konzervativne i progresivne istovremeno. I stručnjakinje, akademkinje, umetnice i supruge i majke. Ali – moraju li? Mogu li, jednostavno, da – izaberu? Setimo se Glorije Stajnem, ikone feminizma
Paskvale Frizenda je jedan od najpoštovanijih crtača italijanske škole stripa novije generacije. Nedavno je objavljen portfolio njegovih radova, što je uglavnom rezervisano za velikane
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
