Zdravlje
Kako preživeti navijanje
Pričali smo sa navijačima Partizana i Zvezde koji su do te mere opsednuti utakmicama da se čak i ozbiljno razboljevaju. Zašto je to tako?
Prvi proklamovani cilj Kuće slavnih jeste da vodi računa o nasleđu i beleži istoriju košarke. Ključni uslovi za ulazak su izuzetno dostignuće u košarci na međunarodnom nivou, kao i doprinos globalnom razvoju košarke. Priznanje se dodeljuje u četiri kategorije: igrači, treneri, sudije i "zaslužne ličnosti" koje ne spadaju u sportske kategorije, a doprinele su razvoju košarke, među kojima je najviše sportskih funkcionera. Pravila propisuju i da pri svakom prijemu novih članova najmanje polovina mora biti iz kategorije igrača
Dok je košarkaška javnost bila okupirana poslednjom fazom priprema seniorske reprezentacije pred odlazak na Evropsko prvenstvo, legendarni trener je dobio još jedno veliko priznanje. Dušan Duda Ivković postaje „stanovnik“ Fibine Kuće slavnih u „klasi 2017“ u kategoriji trenera. Kakva se košarka igrala na prostorima SFR Jugoslavije pokazuje i to što je u kategoriji igrača, pored čuvenog američkog centra Šekila O’Nila, ove godine čast da uđu u Kuću slavnih pripala i Toniju Kukoču i Raziji Mujanović. Izabrani velikani će zvanično postati deo elite na svečanosti koja će se 30. septembra održati u Mijeu (mestu nadomak Ženeve) u kome se nalazi sedište Fibe.
ISTORIJAT: Rodonačelnikom ideje o osnivanju Kuće slavnih smatra se Pedro Ferandis, penzionisani španski trener, koji je trenirao madridski Real krajem šezdesetih i tokom sedamdesetih godina 20. veka. On se 1990. godine obratio Borislavu Stankoviću, tadašnjem generalnom sekretaru Fibe, ističući da je Fibi potrebna institucija koja će se baviti očuvanjem nasleđa međunarodne košarke i okupljati ljude koji su svojim delanjem doprineli njenom razvoju i popularizaciji. Do kraja decenije ideja je ostala na nivou priče, da bi 1999. godine Ferandis podneo i predlog za osnivanje Kuće slavnih. Centralni bord Fibe je odobrio ovaj predlog 2001. godine, pa se posle toga pristupilo izradi propisa i procesa izbora. Nadležni su doneli odluku da će se ovo priznanje, „ulazak“ u Kuću slavnih, dodeljivati u četiri kategorije: igrači, treneri, sudije i „zaslužne ličnosti“ koje ne spadaju u sportske kategorije, a doprinele su razvoju košarke, među kojima je najviše sportskih funkcionera.
Ferandisova ideja je doživela svoju realizaciju na 75. godišnjici osnivanja Fibe – košarkaška Kuća slavnih osnovana je 2007. „Kuća Slavnih predstavlja spomenik svim članovima međunarodne košarkaške porodice“, istakao je povodom osnivanja Ferandis, koji od tog dana nosi nadimak „Otac Kuće slavnih“. Među prvim članovima našli su velikani poput Nikosa Galisa i Aleksandra Gomeljskog, kao i „Otac košarke“ Džejms Nejsmit. Doprinosu koji je SFRJ, a time i Srbija dala razvoju svetske košarke svedoči i plejada asova sa naših prostora koja se našla u Kući slavnih odmah po osnivanju. Sudija Obrad Belošević, koji je sudio na Olimpijskim igrama 1968. u Meksiku; doktor tehničkih nauka Radomir Šaper, koji je značajno uticao na razvoj pravila u košarci; treneri Ranko Žeravica i Aleksandar Nikolić; igrač, a potom i dugogodišnji gensek Fibe Borislav Stanković, kao i Nebojša Popović, Radivoj Korać i Dražen Dalipagić. Iz nekadašnje SFRJ, članovi od osnivanja su i Ivo Daneu, Mirza Delibašić i Dražen Petrović.
Nakon prvog izbora održano je još sedam (ako računamo i ovaj dolazeći, pošto su novi članovi poznati), zaključno sa 2017. godinom. Srpska košarka je imala čast da je 2010. predstavlja Vlade Divac, dugogodišnji reprezentativac i bivši predsednik Olimpijskog komiteta Srbije. Poslednji član Kuće slavnih koji dolazi iz Srbije pre izbora Dušana Ivkovića bio je Zoran Slavnić, dugogodišnji plejmejker reprezentacije Jugoslavije, a potom i selektor reprezentacije, koji je primljen 2013. godine.
PROCES SELEKCIJE: Prvi proklamovani cilj Kuće slavnih jeste da vodi računa o nasleđu i beleži istoriju košarke, a priznanje se može dodeliti i posthumno. Ključni uslovi za ulazak su izuzetno dostignuće u košarci na međunarodnom nivou, kao i doprinos globalnom razvoju košarke. Predviđeno je da se nominacije održavaju na svake dve godine, s tim da ovo pravilo nije imperativne prirode. Pravila propisuju i da pri svakom prijemu novih članova najmanje polovina mora biti iz kategorije igrača. Da bi mogli da budu nominovani, igrači moraju biti penzionisani najmanje pet godina, a proklamovana je i namera Fibe da se vremenom postigne ravnopravnost polova pri prijemu novih članova. Što se procesa predlaganje tiče, članovi nacionalnih i regionalnih košarkaških saveza, kao i članovi Centralnog borda Fibe, mogu da podnose nominacije, a nominovani kandidati moraju biti predloženi najmanje devet meseci pre zakazane ceremonije prijema novih članova. Nominacije se podnose tročlanom Komitetu za izbor, koji je odgovoran za predlaganje kandidata. Njime predsedava generalni sekretar Fibe koji i imenuje ostala dva člana Komiteta. Komitet pažljivo razmatra podnete nominacije po opštim kriterijumima pa ih, pošto konstatuje da su uslovi za nominaciju ispunjeni, prosleđuje Komitetu za priznanja. Taj komitet se sastoji od tri člana koji dolaze iz Centralnog borda Fibe, a koje imenuje sam Centralni bord. Nakon razmatranja svih podnetih nominacija, Komitet odlučuje koji kandidati će postati novi članovi Kuće slavnih.
KLASA 2017: Dušan Duda Ivković postaje član Fibine Kuće slavnih na ukupno osmom izboru od kada je ova institucija osnovana. Do ovog priznanja došao je nakon „pobede“ u konkurenciji trenera među kojima se nalaze neka od najvećih imena svetske košarke. Pored Ivkovićeve, Komitet za priznanja je razmatrao još trideset jednu nominaciju. Nominovani su bili i Etore Mesina, aktuelni selektor italijanske reprezentacije, kao i Bogdan Tanjević, trenutni „šef struke“ crnogorskog tima. Interesantno je napomenuti da su se, pored Ivkovića, u konkurenciji našla još četiri naša trenera: Milan Vasojević, Božidar Maljković, sadašnji predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Željko Obradović, dugogodišnji selektor naše reprezentacije i sadašnji trener Fenerbahčea, kao i Svetislav Pešić, nekadašnji selektor SRJ a sada funkcioner minhenskog Bajerna.
Dušan Ivković je jedan od najuspešnijih evropskih trenera svih vremena. Trenersku karijeru je počeo u beogradskom Partizanu, sa kojim je osvojio prvi međunarodni trofej – Kup Radivoja Koraća 1978. godine. Potom je osvojio ukupno sedam nacionalnih titula i sedam nacionalnih kupova sa raznim klubovima koje je trenirao. Najveći uspesi na klupskoj sceni su mu dve evropske titule sa atinskim Olimpijakosom, osvojene 1997. i 2012. Bio je selektor nacionalne selekcije u vremenu kad se raspadala bivša država (1988–1996) i postigao je velike uspehe – tri evropska i jedno svetsko zlato, kao i olimpijsko srebro. Povratak na staze uspeha košarkaške reprezentacije Srbije, kao samostalne države, vezan je za Ivkovića. Bio je selektor od 2008. do 2013. godine, a 2009. je na Evrobasketu u Poljskoj sa reprezentacijom osvojio srebrnu medalju.
Pored Dušana Ivkovića Klasu 2017 čini i američki „Drim tim“, koji je nastupao na Olimpijskim igrama u Barseloni 1992. godine. Članovi Fibinog komiteta za priznanja su se na ovaj presedan (do sada ceo tim nikad nije primljen) odlučili zato što je ovo bio prvi put da su na nekom velikom takmičenju nastupili američki „profesionalci“ – kako su još od polovine 20. veka nazivani igrači NBA lige. Ovog puta nije bilo izbora sudija niti ličnosti koji su doprineli košarci, tako da, uz trenera Ivkovića, Klasu 2017 popunjavaju članovi iz kategorije igrača. Uz već pomenute Kukoča, Mujanovićevu i O’Nila, članovi Kuće slavnih od 2017. godine su i Izraelac Miki Berkovic, Novozelanđanin Pero Kameron i Letonac Valdis Valters.
Pričali smo sa navijačima Partizana i Zvezde koji su do te mere opsednuti utakmicama da se čak i ozbiljno razboljevaju. Zašto je to tako?
Godišnje se oko 4000 kvadratnih metara nelegalno priključuje na sistem daljinskog grejanje. “Ilegalce” sada jure dronovi sa termovizijskim kamerama
Raspisan konkurs za programsko-prostorni koncept za urbanu i pejzažnu revitalizaciju područja između ulica Blagoja Parovića, Kneza Višeslava, Miloja Zakića i Vladimira Rolovića na Čukarici
U većem delu zemlje sneg neprestano pada od ponedeljka posle podne. Mestimično vlada saobraćajni kolaps. Zabeležen je veći broj kvarova na distributivnoj mreži električne energije.
Od četvrtka, 19. decembra do 15. januara ostvarite 20 posto popusta na sve pretplate za digitalna i štampana izdanja „Vremena”. A „Vreme“ ima samo svoje čitaoce
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve