Sve što se na sceni događa samo je prikazivanje gole realnosti medija u Srbiji, tužnih pokušaja onih koji žele da ostanu čestiti novinari, njihovih malih pobeda koje ih vode direktno u velike poraze. Ekipa „Vremena“ imala je privilegiju da vidi deo proba i pročita dramski tekst predstave „Urednik“ pre premijere. Zaključak: ovo jeste umetnost, ali od fikcije nema ni f. Glavna junakinja, Vera, žena koja „samo“ želi da radi svoj posao, zbog te jednostavne, reklo bi se, sasvim normalne želje da se zaista bavi novinarstvom, proći će kroz agoniju, život će joj biti uništen, a to će se preliti i na njene najbliže. Na trenutak, uspeće da raskrinka jednu veliku aferu, uspeće da pobedi u svojoj televizijskoj kući, ali na širem planu, nije ona ta koja odnosi pobedu. Pobeđuju oni koji su joj do juče bili nadređeni, ali se iz lične koristi drže one da „i nad popom ima pop“ i sami isporučuju ono što vlastodršci žele. Čak i ne čekaju da im zazvoni telefon ili da dobiju „ribanje“. Iako će na premijernom izvođenju urednika igrati muškarac, predstava zapravo ima dve verzije. Već na prvoj reprizi imaćemo urednicu. Na probama kojima je „Vreme“ prisustvovalo vidi se da predstava, možda nenamerno, problematizuje i temu roda, tj. koja je razlika između moćne žene i moćnog muškarca kad pređu na „tamnu stranu“, željni sve više i više moći. On je osion, bahat, grub… Ona izgovara iste replike, ali je „mama-koka“, brižna i slatka. No, otrov jednako sipaju oko sebe i jedno i drugo.
Pisanju dramskog teksta prethodilo je opsežno istraživanje medijske scene u Srbiji i pravljenje dubinskih intervjua sa brojnim novinarima. Gostujući na TV N1, Vojkan Arsić rekao je da „Urednik“ ne uspeva da zahvati dovoljno od realnosti srpskih novinara, jer kada bi neko doslovno preneo na scenu sve napade, pretnje, pritiske i maltretiranja, publika ne bi verovala. Zato je ovo možda manje priča o pozorištu, a više o medijima. Kad umetnost počne da ublažava realnost da bi publika u nju poverovala, nešto duboko nije u redu.
Na pitanje šta mu je u procesu rada sa novinarima bilo najnadrealnije, reditelj Vojkan Arsić kaže za „Vreme“: „Želja za opštim dobrom. To herojstvo novinara koji po svaku cenu i u svim okolnostima služe Srbiji, služe javnom interesu, služe nama – i to nema cenu. Govorim o novinarima, ne o režimskim aktivistima i tu pravimo jasnu razliku. Situacije sa kojima se susreću novinari danas su horor, a horor u pozorištu nije opcija – jer u pozorištu publika mora da veruje predstavi.“
Sara Radojković je dramaturškinja sa novinarskim iskustvom. Da nije, verovatno ne bi uspela da napiše ovako precizan dramski tekst. „Ono bez čega ne bih mogla da napišem ovakav komad jeste strah koji sam osećala dok sam pisala neke tekstove za portal, pa nisam znala da li da potpišem sebe ili da se sakrijem iza potpisa redakcije. Taj autentičan strah sa kojim živimo me je mnogo, da tako kažem – inspirisao“, kaže Sara Radojković za „Vreme“.
Govoreći o „ublažavanju“ realnosti da bi je publika lakše prihvatila, Sara Radojković kaže: „Naš najveći strah tokom rada na ovoj predstavi je bio da smo možda ulepšali stvarnost u Srbiji, a trudili smo se da pokažemo stvari takvima kakve jesu. Dosta smo debatovali tokom proba da li ovom predstavom dajemo nadu ili je ubijamo, ali ja želim da verujem da smo predstavu završili tako da svima zajedno postavljamo pitanje – šta ćemo sad? Da li ćemo solidarno da se borimo ili ćemo opet pustiti hrabre pojedince da se polupaju kao što je to uradila Vera u komadu i kao što je u stvarnosti cenu životom platio Oliver Ivanović. To je poruka predstave – nije dovoljno da odgovornost preuzme hrabri pojedinac na sebe. Odgovornost i hrabrost su ili kolektivne i iskrene ili ih nema.“
Možda najpotresnija replika u predstavi jeste ona kada hrabra Vera na pitanje šta joj je, odgovara: „Novinarstvo mi je.“ Potresno je onima koji opstaju u medijima, ali da li će komunicirati sa širokom publikom? „Svakog od nas je nešto spopalo u životu. Novinarstvo, pozorište, aktivizam… Ova predstava govori o stanju društva, politici i medijima u službi režima, ali isto tako prati intimnu priču jedne novinarke – junakinje koja sve stavlja na kocku. Plašim se, zapravo, da će ova predstava odlično iskomunicirati sa svima, ali da će reakcija biti „Pa da. Pa šta?“, a ta reakcija je bolest društva. Društva koje nije u kontaktu sa realnošću, a nedostatak kontakta sa realnošću je psihijatrijska dijagnoza.“
U petak, 6. marta, u beogradskom Dorćol Platzu premijerno će biti izvedena predstava „Urednik – drama o posledicama igranja sa istinom“. Nakon premijere, naredna igranja „Urednika“ zakazana su za 9, 10. i 11. mart.
