(Iz knjige Koreni evropske civilizacije, Mladinska knjiga Beograd, 2023)
Ukoliko se u ranom neolitu hleb nije pripremao – koje su to druge vrste hrane mogle biti? U nauci još od polovine prošlog veka traje debata o tome šta je starije – pečenje hleba ili priprema fermentisanih pića. Čini se da je ova druga mogućnost znatno verovatnija, a starčevačka stanovnici su raspolagali svim potrebnim preduslovima i namirnicama. Savremena proizvodnja piva podrazumeva korišćenje kvasca i hmelja, koji u vreme 5. milenijuma pre n. e. nije bio poznat. Ipak, hmelj nije neophodan za fermentaciju, za to su potrebni kvasac i slad. Iz etnoloških izvora i eksperimentalnih istraživanja poznato je da se slad može dobiti sasvim jednostavnim postupcima. Zrna pšenice i ječma su mogla biti ostavljena da proklijaju. Klijanje oslobađa šećere i skrob, pa su u tom stanju žitarice i hranljivije. Potom su sušene na suncu, pa mrvljene u žrvnjevima i prelivane vrelom vodom. Tako se dobijala gusta slatkasta tečnost – slad. Ona se dalje mogla kuvati s travama, začinima ili voćem, čime se dobijalo piće prijatnog ukusa, ali se ono moglo dalje ostavljati da fermentiše uz pomoć kvasca. Neolitski stanovnici mogli su da nabave različite vrste divljeg kvasca. Bobice crne zove – uobičajene na svim starčevačkim nalazištima, na primer, imaju na kožici velike količine divljeg kvasca. Tako dobijeno piće bilo je blago i s niskom količinom alkohola.
O prisustvu fermentisane hrane ili pića imamo posredne potvrde, pre svega keramičke posude. Posebna vrsta tragova na unutrašnjosti grnčarije ukazuje na skladištenje ili pripremu namirnica koje su, zbog visoke kiselosti, izazvale oštećenja na zidovima posuda. Takva oštećenja mogla su nastati pripremom fermentisane hrane ili pića: mlečnih proizvoda ali i blagoalkoholnih pića. Imajući u vidu da godišnji prinosi useva nisu bili veliki, proizvodnja pića sličnih pivu sasvim odgovara toj situaciji. Takva pića, prema saznanjima antropologije, nisu konzumirana svakodnevno, niti u velikim količinama kao što to radimo danas, već samo u posebnim, izuzetnim prilikama: za vreme gozbi, slavlja, obreda ili nekih drugih značajnih događaja.
StarTech program dodelio je ukupno 500.000 dolara za 12 izuzetnih domaćih inovacija koje nude rešenja za ključne društvene i industrijske izazove – od bezbednosti hrane i sajber zaštite, preko pametnog transporta, do održivog pčelarstva i digitalnog zdravlja.
Dok se evropske zemlje povlače s takmičenja, Beč se priprema za Evroviziju pod političkim i finansijskim pritiskom
Sekcija istoričara Muzejskog društva Srbije obeležila je 20 godina rada prvom stručnom konferencijom, na kojoj je o istoriji govoreno na osnovu predmeta iz muzejskih zbirki
Odluka Evropske radiodifuzne unije da ne isključi Izrael iz takmičenja za Pesmu Evrovizije 2026 pokrenula je lavinu reakcija, mnoge države otkazale su učešće, dok se prošlogodišnji pobednik odrekao trofeja osvojenog 11. maja prošle godine
Dejan Tomašević novi je predsednik Olimpijskog komiteta Srbije. Nekadašnji košarkaš i doskorašnji poslanik Srpske napredne stranke, nije imao nijednog protivkandidata
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Objavljivanje enciklopedije Koreni evropske civilizacije – prvog sveobuhvatnog pregleda arheoloških istraživanja praistorije na prostoru Srbije od 1890. godine do danas, utoliko je značajnije jer se temelji na naučnim dokazima a ne na raznim izmišljenim i zavodljivim senzacionalističkim tvrdnjama kojima pseudoarheologija ovog doba obiluje
(Iz knjige Koreni evropske civilizacije, Mladinska knjiga Beograd, 2023)
