Ako izuzmemo evropske utakmice, navijača na stadionima ima zaista malo. Čak ni najveće utakmice, derbi između Crvene zvezde i Partizana, nisu ispunjene do poslednjeg mesta
Legenda kaže da su tribine novoizgrađenog stadiona „Lagator“ sačinjene od raznobojnih sedišta da bi izgledalo da utakmicu gleda više publike nego što je to zaista slučaj.
Eto ideje za klubove koji se muče sa slabim posetama na domaćim utakmicama. Istina, obojeno sedište ne plaća kartu, pa se zarada neće povećati, ali neka barem izgleda kao da je do karte teško doći.
Ah ta Evropa
Kada je Crvena zvezda prošlog novembra dočekala Barselonu u novom ligaškom formatu Lige šampiona, zvanični podaci kažu da je na „Rajku Mitiću“ ovaj okršaj gledalo 48.886 navijača.
Moguće je da je na stadionu kapaciteta 51.755 te večeri bilo i više ljudi.
Preostale tri utakmice našeg predstavnika u evropskom takmičenju na domaćem terenu u proseku je sa tribina ispratilo oko 40.000 hiljada gledalaca.
Ove sezone pobedu Zvezde protiv Linkolna u drugom kolu kvalifikacija za isto takmičenje na popularnoj „Marakani“ gledao je 31.241 navijač.
S druge strane, prosek dosadašnje tri utakmice u domaćem prvenstvu je oko 10.000 navijača, ali zavisi koje podatke gledamo. Često postoji više varijanti, u zavisnosti od izvora. Desi se da se zvanične brojke kluba ne poklapaju sa drugim procenama.
Ovosezonske utakmice Partizana u Evropi takođe su mnogo praćenije nego u Superligi Srbije. Poraz od AEK-a gledalo je 23.253 navijača, a pobedu protiv Oleksandrije 27.757. Poslednji meč sa Hibernijanom i poraz od 2:0 ispratilo je 26.342 grobara. Kapacitet stadiona JNA je 29.775.
U domaćoj ligi jedinu utakmicu kod kuće Partizan je odigrao protiv Radničkog iz Kragujevca, a na tribinama se našlo svega oko 3.500 vernih navijača.
Ni derbiji ne pune stadion
Ako se fokusiramo na dva najtrofejnija srpska kluba, sa stadionima najvećih kapaciteta, od kojih se očekuje naviše gledalaca na tribinama, sezona 2024/2025 Superlige nije bila u znaku potrage za kartom više.
Tri derbija sa po 31.610 i 18.000 navijača na stadionu „Rajko Mitić“ i 11.000 na stadionu Partizana.
Ako izuzmemo susrete „večitih“, najposećenije Zvezdine utakmice su ona iz drugog kola protiv Mladosti, koju je pratilo oko 16.000 navijača, i poslednja utakmica plej-ofa. Tada je na proslavu titule došlo oko 23.000 najvernijih „Delija“.
Partizan se dugi niz godina borio sa netrpeljivošću navijača prema upravi. Slaba poseta prošle sezone mogla bi se pripisati bojkotu kojim su „Grobari“ izražavali nezadovoljstvo čelnicima svog kluba.
Najposećenija domaća utakmica na JNA je prva utakmica posle dolaska nove uprave, na čelu sa Rasimom Ljajićem. Pobedu protiv Čukaričkog 26. oktobra prema zvaničnim podacima pratilo je 17.156 navijača.
Posle te utakmice sve je nastavljeno po starom. Jedna poseta od oko 7.000 navijača, a onda brojke od 1.200 do 3.000 najvernijih pristalica.
Navijanje od kuće
Navijač Crvene zvezde Milan, iz okoline Loznice, priča za „Vreme“ kako su nekada utakmice njegovog kluba bile posećenije nego danas. Kako živi u blizini Drine i graničnog prelaza, prisetio se kako su ranije kolone navijača iz Bosne išle put Beograda.
„Uvek je bilo najmanje Beograđana na utakmicama. Pre su iz Bosne išli da gledaju svaku utakmicu. To su bile kolone, sa sve zastavama i transparentima. Sad je to sve stalo“, objašnjava on.
Istoričar i profesor sociologije na Fakultetu za sport Nikola Mijatov pokušao je za „Vreme“ da objasni “veoma kompleksan fenomen” sportskog navijanja.
Ističe da je jedan od prelomnih momenata, koji su uticali na brojnost publike na stadionu, bila globalna Kovid pandemija.
„Na globalnom planu ljudi se sve više zatvaraju u kuće, naročito posle pandemije Korona virusa. Primera radi, bioskopi takođe propadaju jer ljudi radije gledaju filmove od kuće. Televizija je učinila da u udobnosti doma možemo pratiti šta god želimo, pa i sport“, kaže Mijatov.
Huligani na stadionima, normalni navijači ispred TV-a
Objašnjava da je jedan od uzročnika problema što se globalizacijom sporta prate svi timovi iz čitavog sveta.
„Ako uzmemo primer Srbije, daleko više se prate klubovi poput Barselone ili Liverpula nego neki drugi u Superligi Srbije, izuzev Partizana i Zvezde. Ljudi bolje znaju sastave stranih klubova nego domaćih i više se za njih interesuju. Ovo je slučaj svuda u svetu, a ne samo kod nas – prate se obično samo najbolji klubovi“, naglašava profesor.
Kao jedan od problema navodi i opasnost koju sa sobom nose utakmice.
„Veliko je pitanje i bezbednost na stadionima. Postali su mesta za izlivanje negativne energije preko navijačkih grupa, pa ’normalan’ čovek najčešće nema šta na tim stadionima da traži. Jednostavno nisu mesta na kojima bi porodica provela popodne. Ovo je takođe globalni fenomen. Na primer, navijači Fenerbahčea gledaju utakmice preko TV-a, dok su na stadionu ultrasi“, kaže Mijatov za „Vreme“.
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
Asocijacija teniskih profesionalaca (ATP) zvanično je imenovala Kenijca italijansko-francuskog porekla Ena Pola za novog izvršnog direktora, što predstavlja važan korak u daljoj profesionalizaciji i reformi same organizacije
Britanci su uradili novo istraživanje o mikroplastici u instant hrani i piću iz kafeterija i supermarketa, a rezultati pokazuju najveću koncentracije mikroplastike u vrućem čaju i vrućoj kafi „za poneti“
Marija mi šalje poruku u ponoć. Ne može da spava, brine zbog kontrolnog iz engleskog sutra. Ima deset godina. Njena mama iste večeri ranije šalje izvinjenje, kaže da posećuju psihologa i da svojoj ćerki želi na vreme da “usadi zdrave navike za uspeh”
Svih dvanaest rektora Liceja, preteče Beogradskog univerziteta, bili su akademici i svi su imali diplome i doktorate sa zapadnoevropskih univerziteta
Fešta Svetog Ilije u Gornjem Stolivu i ostrvce na kojem se nalazi Gospa od Milosti, manje poznata od slavne Gospe od Škrpjela, skriveni su dragulji Bokokotorskog zaliva
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
