Srbija, greška u računu

Evo jedne, rekli bismo, suviše lepe vesti. Srbija je, navodno, prva u svetu u sledećih dvanaest naučnih oblasti: poljoprivredne nauke, biologija i biohemija, hemija, klinička medicina, računarske nauke, inženjerstvo, nauka o materijalima, matematika, neuronauke, farmakologija i toksikologija, fizika i svemirske nauke.

Prošle nedelje su beogradski mediji preneli kako je Srbija već treću godinu za redom prva na listi „Zvezde u usponu“ uglednog godišnjeg „Tomson Rojtersovog“ istraživanja o citiranosti naučnih radova. Kako je to moguće? Šta bi sa raširenim mitom o potpunoj nedostižnosti američke nauke? Kako je Nemačka koja je toliko ulagala u razvoj nauke da bi uhvatila korak sa SAD, sada najednom u toliko oblasti zaostala iza Srbije? Gde se izgubio Japan, a gde Kina? Kako je Srbija pretekla Rusku Federaciju čak i u svemiru, a da nikada nije lansirala ni jedan jedini satelit izvan planete?

Moguće je da se, nakon informacije o tolikom uspehu srpskih nauka, građanin Srbije, onako za sebe zapitao i zašto sve te naučne discipline u zemljama Zapada dovode do tako visokog životnog standarda, a ovde, gde buja najbolja svetska nauka, nema ništa do toga. Jer, ako pažljivo pogledate navedeni spisak, on zahvata sve one istraživačke discipline koje temeljno menjaju stil života, podstiču tehnološki razvoj i dovode do nezadrživog ekonomskog napretka.

Naravno, reč je o nedovoljno preciznoj formulaciji medija koji nauku prenose kao sportski meč – Srbija ni u jednoj oblasti nije bukvalno prva u svetu, već je samo citiranost radova iz Srbije procentualno rasla brže nego citiranost radova iz ostalih zemalja. Ovog puta je „Tomson Rojters“ merio porast broja citata u julu i avgustu u odnosu na maj i jun 2010. godine i zatim proglasio 20 Rising star država. To je i samo po sebi, svakako, rezultat koji nije za potcenjivanje.

Međutim, čini se da smo se prilično uzalud radovali. Jer, kako „Vreme“ saznaje u samom „Tomson Rojtersu“, reč je o – statističkoj grešci. „U ovim analizama, manje države uvek idu na vrhu liste, budući da vodeće zemlje poput SAD, Kanade, Japana i Velike Britanije imaju stabilan rast“, kaže ekskluzivno za „Vreme“ Pol Sandel, direktor komunikacija Helathcare and Science, odeljenja kompanije „Tomson Rojters“, koje objašnjava da se iz perioda u period na listi „Zvezda u usponu“ meri procentualni rast broja onih radova koji su citirani.

„Velika citiranost samo kod nekoliko radova može napred izbaciti zemlje sa manjim naučnim outputom, u bilo kom periodu. Nije neobično da vidimo kako zemlja pravi ovakav skok u više oblasti“, objašnjava Sandel. Vrlo je moguće da veliki skok na Rising star listama Srbija dobrim delom duguje i promeni imena. Kako je Sandel rekao za „Vreme“, radovi koji pristižu iz Srbije kao zemlje porekla se i citiraju na taj način. Naime, broj objavljenih radova u Srbiji pre tri godine bio je – nula. Tada Srbija kao država formalno nije postojala jer je bila deo državne zajednice Srbija i Crna Gora.

U međuvremenu, svako ko poseti adresu sciencewatch.com/dr/rs/11jan–rs, može da primeti kako se na listi, pored Srbije i drugih, kao zvezda u usponu u Genetici nalazi i Jugoslavija. Kako bi ova zemlja uopšte mogla biti u usponu, kada već godinama ne postoji? „Budući da nije sasvim realistično reći kako je Jugoslavija zvezda u usponu, u budućnosti, mi možemo da ispravimo naše analize kako bi isključili mogućnost da se ona ponovo pojavi. I hoćemo“, kaže Sandel.

Kako ovo do sada nije uočeno? Pošteno govoreći, čak je i razumljivo da Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja, kao i svaka vlast, posle ove vesti sebi upiše poen, ali je posebno zanimljivo kako uvek nečim nezadovoljna naučna zajednica oko ove liste praktično nije reagovala nijednom u ove tri godine, ako se izuzmu pojedinci koji su odmah zahtevali da se ulaganja povećaju kako bi se takvi uspesi nastavili.

Zapažanje o nelogičnostima u listi „Zvezda u usponu“ stiglo je „Vremenu“ od Društva za promociju i popularizaciju nauke. Kako kažu u Društvu, to je bilo „sumnjivo i pored toga što je Ministarstvo za nauku povećanim ulaganjem poslednjih godina, kao i praksom da kategorizuje istraživača po produktivnosti, podstaklo porast kvantiteta i kvaliteta naučnih radova“.

„Ukoliko dođe do promena imena države, a to se ne uzme u obzir u analizi, događa se da država pod novim imenom polazi sa nula citata. U tom slučaju, nekoliko godina po promeni imena država bi imala veliki porast u broju citata u svim oblastima“, kaže za „Vreme“ doktor Milovan Šuvakov, viši naučni saradnik Instituta za fiziku u Zemunu i predsednik Društva za promociju i popularizaciju nauke (DPPN).

Nasuprot tome, prema podacima koje je DPPN prikupio sa Web of Science, naučnici u Srbiji su tokom perioda od 2007. do 2010. objavili 15.026 naučnih radova, od kojih, što je posebno zanimljivo, samo je jedan izašao u listu „Nature“, a nijedan u „Scienceu“ (videti tabelu u okviru). Oni su prosečno citirani 2,1 puta, što je brojka kojom se ne vredi suviše hvaliti, a daleko su od država kao što su Nemačka i SAD, gde je u istom periodu objavljeno znatno više od 500.000 radova.

Naučna produkcija cele srpske nauke može se porediti sa produkcijom Instituta za tehnologiju u Masačusetsu (MIT), što je samo jedna, doduše vodeća naučna ustanova u SAD, koja je u istom periodu objavila čak 19.951 rad, pri čemu je njihova prosečna citiranost bila skoro sedam puta veća nego radova srpskih naučnika.

Nekoliko važnih pomaka u nagrađivanju produktivnosti istraživača, a koji uključuju i povećanje budžeta za nauku od 22 odsto, teško da mogu da nadoknade sredstva koja hronično nedostaju, posebno jer su, u međuvremenu, i troškovi porasli. Verovatno najsumorniji mogući podatak o srpskoj nauci je onaj da je prosečan broj publikacija po istraživaču manji od jednog rada na dve godine. Evo jednostavnog recepta – ako svaki istraživač u Srbiji godišnje objavi samo jedan rad više, bićemo dogodine u zenitu.