Srbija do Seula

Svetsko finale Imedžin kupa (Imagine cup), Majkrosoftovog takmičenja za studente iz svih delova sveta, čiji je slogan ove godine bio „Zamisli svet u kojem tehnologija omogućava bolje obrazovanje za sve“, održano je početkom avgusta u Seulu. Sa još oko 800 gostiju (ukupno 344 studenta, okupljenih u 112 timova iz 59 zemalja), u prestonicu Južne Koreje je doputovao i SMOR tim – Ivan Vujić, Milan Stojić i Neven Tubić sa Fakulteta organizacionih nauka i Sava Čajetinac sa Fakulteta primenjenih umetnosti. Pored njih, iz Srbije je doputovao i najmlađi takmičar ovogodišnjeg Imedžin kupa, sedamnaestogodišnji Vladan Simov, učenik beogradske Matematičke gimnazije. Sa njima su još bili i mentor SMOR tima, asistent na Fakultetu organizacionih nauka Slađan Babarogić i Zoran Subić, menadžer za akademske programe u beogradskoj kancelariji Majkrosofta.

Impresivan uspeh – kvalifikacija u šest najboljih timova na svetu – SMOR tim ostvario je zahvaljujući projektu DriveON. Nakon deset meseci danonoćnog rada, ova četiri studenta napravila su rešenje koje može da se primeni u auto-školama, tako što student pre ili tokom uobičajene obuke – vožnje automobila – isto to radi u zatvorenom prostoru – virtuelnom Beogradu ili bilo kom drugom gradu na ovom svetu. Da bi to uspeli, oni su najpre morali da naprave izuzetno vernu simulaciju automobila i okoline – konkretno beogradskog „kruga dvojke“, kao i još nekoliko „scenarija“. Sistem je tako koncipiran da u isto vreme tri učenika sa jednim instruktorom mogu da uče kako da upravljaju automobilom, sedeći u zasebnoj ovalnoj kabini na čijim zidovima je projektovana ta okolina (moguće je da studenti imaju pogled na 60, 180 ili 360 stepeni oko sebe). Koristeći volan, pedale, brzinomer, menjač i sve ostalo što bi inače koristili u pravom automobilu, učenici voze kroz zamišljenu sredinu. Kao referenca za ovaj projekat korišćen je koncept dizajna avionskih simulatora.

SEULSKA VOŽNJA KROZ BEOGRAD: Tako je SMOR tim pred sudijama u Seulu tokom dvadesetominutnih i tridesetominutnih prezentacija vozio automobil kraj hrama svetog Save i kroz centar Beograda, kao i na otvorenom putu. A kako je slika izuzetno verna, i kako im se učinilo da sudije nisu potpuno poverovale da su sve to sami uradili, u jednom momentu imali su čak ideju da do naredne prezentacije (odnosno u roku od dvanaestak sati kada bi trebalo da spavaju) nadograde projekat tako što će napraviti novi scenario – vožnju kroz dvorište seulske palate Gyeong Bok Gung iz XIV veka, koju su, zajedno sa ostalim takmičarima, nakratko obišli.

Dok učenik vozi, od kompjutera dobija glasovne instrukcije o trasi kojom treba da ide, na šta treba da obrati pažnju i kakvu je grešku tokom vožnje napravio. Kompjuter snima celokupnu vožnju i pamti informacije koje učenik kasnije može da pogleda, kako bi učio na greškama koje je počinio u virtuelnom svetu i pripremio se za stvarnu vožnju. Instruktor vožnje može da mu oteža ili olakša učenje tako što će promeniti vremenske prilike (iscenirati maglu, kišu…), doba dana u kojem se odvija vožnja, gustinu saobraćaja, može probušiti gumu na automobilu kako bi učenik vežbao i snalaženje u opasnim situacijama… Dakle, baš sve ono što se dešava u stvarnoj vožnji. Za ovu simulaciju korišćeno je pet kompjutera (tri služe za projektovanje, odnosno simultano renderovanje slike, jedan koristi instruktor, a peti je za kontrolu brzine automobila i on je postavljen ispred vozača), tri projektora, kao i platneni zidovi sobe na koje se slika projektuje, a koji su učvršćeni ramom napravljenim od oko 40 kilograma gvožđa. Ovolika konstrukcija bila je ubedljivo najveća na kompletnom Imedžin kupu, s obzirom na to da je najveći broj timova na prezentacije donosio samo jedan ili dva laptopa. Zbog toga je i organizacija prezentacija SMOR tima bila veliki problem, jer u pojedinim slučajevima nije bilo slobodnih prostorija dovoljne veličine i čvrstine poda.

ŠTA BIVA DALJE: „Uspeh naših takmičara na ovogodišnjem Imedžin kupu jeste rezultat sjajnog i, rekao bih, fanatičnog rada srpskih studenata. Posle dramatičnog domaćeg finala, održanog 18. maja ove godine u zdanju Komtrejda, kada je SMOR ekipa pobedila za svega par procentnih poena tim sa Elektrotehničkog fakulteta, usudio bih se da kažem da je lokalno finale bilo čak neizvesnije od svetskog. To pokazuje da je takmičenje nakon četiri godine postalo pitanje prestiža u Srbiji, što nas u lokalnoj kancelariji Majkrosofta izuzetno raduje. Majkrosoft poklanja izuzetnu pažnju studentskoj populaciji svuda u svetu, i mi se u Srbiji trudimo da budemo prisutni na svim tehničkim, a od ove godine i dizajnerskim visokoškolskim ustanovama u Srbiji“, kaže za „Vreme“ Zoran Subić, menadžer za akademske programe u beogradskoj kancelariji Majkrosofta, koji je zajedno sa našim takmičarima boravio u Seulu. On objašnjava da se, zahvaljujući predanom radu dosadašnjih menadžera Majkrosoftovih akademskih programa u Srbiji ova kompanija može pohvaliti činjenicom da skoro svaki student u Srbiji može potpuno besplatno dobiti na korišćenje vrhunske razvojne alate Majkrosofta u naučnoistraživačke svrhe, kao i pristup bazama znanja ove korporacije. „Na ovaj način studenti iz Srbije dobijaju šansu da konkurišu svojim projektima na takmičenjima poput Imedžin kupa, kao i da se prijavljuju na praksu u istraživačkim centrima Majkrosofta u Evropi i Americi.“ Celokupan drugoplasirani tim sa ovogodišnjeg lokalnog finala (tim b2k, čine ga Branko Milutinović, Ivan Stojisavljević i Nikola Kukrika) se, zahvaljujući svom velikom zalaganju i znanju koje su dobili na Elektrotehničkom fakultetu, nalazi u Kopenhagenu, gde učestvuju u testiranju nove generacije Majkrosoftovog Dynamics poslovnog softvera. „Danica Porobić iz Novog Sada je trenutno u našoj centrali u Redmondu, gde takođe radi kao tester softvera… U kancelariji se trudimo da omogućimo našim studentima svetsku prohodnost, i očigledno, uz njihov predan rad, uspevamo u tome. Želeli bismo da priča o njima bude sveprisutna, jer imamo razloga da se ponosimo srpskom pameću, i zbog toga će svi učesnici ovogodišnje Majkrosoftove konferencije Sinergija imati priliku da se upoznaju sa pobedničkim rešenjima Fakulteta organizacionih nauka i Elektrotehničkog fakulteta“, navodi Subić.

Biti jedan od šest najuspešnijih timova na ovom takmičenju predstavlja zaista neverovatan uspeh, imajući u vidu posebno činjenicu da ono što je naš tim napravio ne može da se nauči ni na jednom fakultetu u Srbiji, već samo upornim, samostalnim dodatnim obrazovanjem. Iako su članovi SMOR tima zadovoljni uspehom (ušli su među prvih šest od ukupno 55 timova u kategoriji dizajniranja softvera, ali im nije rečena tačna pozicija), ono što smo nezvanično mogli da saznamo u razgovoru sa gostima hotela Šeraton grand Vokerhil u kojem se održavalo takmičenje, a koji su imali nešto više informacija, jeste da u svojoj prezentaciji nisu stavili dovoljno akcenta na obrazovnu ulogu projekta DriveON. Naime, sudije u poslednjem krugu takmičenja nisu bili IT stručnjaci, već više ljudi koji razumeju potrebe nerazvijenih zemalja, pa su insistirali na što jeftinijim projektima koji bi mogli biti što masovnije korišćeni. Tako su prvo mesto u dizajniranju softvera osvojili Prachaya Phaisanwiphatpong, Vasan Chienmaneetaweesin, Jatupon Sukkasem, Pathompol Saeng-Uraiporn, ili jednostavnije, tim 3KC Returns sa Tajlanda sa projektom LiveBook. Njihov projekat služi za prepoznavanje pojmova i čitanje literature bilo koje vrste na stranom jeziku. Tako dečak u nekoj afričkoj zemlji, koji ne razume engleski jezik, ispred svoje veb kamere može da postavi list papira ili stranicu knjige na engleskom (ili još nekoliko jezika koji su uneti u bazu) koju program automatski skenira i „izvlači“ njemu poznate pojmove unete u program dajući dečaku prevod na njegov jezik, kao i ilustraciju i objašnjenje pojmova. Na taj način on može da razume Harija Potera i dodatno sazna ko je zapravo Dambldor ili šta je to prašuma i ko u njoj živi.

SA PROFESOROM HOŠIMI: Najveći uspeh na Imedžin kupu među takmičarima iz Srbije ostvario je Vladan Simov, sedamnaestogodišnjak iz Beograda, koji je tek završio drugu godinu Matematičke gimnazije. Vladan je osvojio treće mesto u programerskoj bici „Projekat Hošimi“ gde je kao konkurenciju imao čak 825 timova. On je na lokalnom takmičenju Imedžin kupa u Srbiji osvojio drugo mesto, ali je kroz niz takmičenja preko interneta ušao u svetsko finale, među šest ekipa koje su došle u Seul. Zanimljivo je da su svi njegovi konkurenti bili zapravo timovi sastavljeni od dve osobe, te se jedino on takmičio sam. U ovoj kategoriji, razvijanjem veštačke inteligencije (tj. nanorobotima) programer se bori protiv imaginarne bolesti koja obuzima virtuelno telo, zajedno sa virtuelnim timom koji predvodi profesor Hošimi. Vladan je osvojio i novčanu nagradu od 3000 dolara, i on, kako kaže, planira da se takmiči i sledeće godine. S obzirom na to da ima pravo da učestvuje na Imedžin kupu sve dok je student, na raspolaganju ima još bar šest svetskih takmičenja. U njegovoj, kao i u još šest kategorija – Razvoj veba, IT izazov (razvoj kompletnih IT sistema), Algoritmi, Fotografija, Kratki film i Dizajn interfejsa – na svetskom finalu učestvovalo je po svega šest timova, dok je u kategoriji izrade hardversko-softverskog rešenja (Embedded development) učestvovalo 15, a u dizajnu softvera, čak 55 timova.

Osim premalo spavanja, gustog rasporeda prezentacija koje su imali gotovo svaki dan (ponekad i dve u jednom danu), stalnih priprema i nošenja gvožđurije od hotelske sobe na osmom spratu do prizemlja, tokom šestodnevnog Imedžin kupa studenti iz Srbije nisu imali previše drugih/slobodnih aktivnosti. Međutim, ovo ih nije sprečavalo da se dobro zabave i izazivaju smeh i simpatije ostalih timova, sudija i predstavnika Majkrosofta. Tokom Dana Seula, verovatno jedinog kada nije bilo previše kiše (ali je zato vlaga bila uobičajeno visoka i za nenaviknute je bilo previše zagušljivo), kada je Grad organizovao obilazak nekoliko znamenitosti – Istorijskog muzeja i palate Gyeong Bok Gung, koju je sagradila dinastija Joseon 1395. godine – oni su još posmatrali tradicionalnu pripremu korejske hrane u velikom kazanu (koju maltene nisu ni probali jer im se nije dopao ni miris, ni ukus, a ni izgled, već su radije koristili svaku priliku da odu do Mek donaldsa), večerali sa gradonačelnikom Seula i nakratko krstarili rekom Han, koja prolazi kroz čitav grad. Tokom noći, osim kratkog izlaska do hotelskih i okolnih kafića, užurbano su doterivali sledeće prezentacije. Poslednje veče u obližnjem Vu baru bila je organizovana oproštajna žurka na kojoj su se do ranog jutra zajedno zabavljali studenti iz čitavog sveta, odnosno oko 800 gostiju Imedžin kupa.

Posebno dragi našem timu bili su Jamajčani, koji su u finalu Dizajna softvera osvojili treće mesto. Simpatije su bile uzvraćene, pa su članovi tima sa Jamajke kao jedan od primera za svoju finalnu prezentaciju projekta, koji je koncipiran tako da olakšava učenje i komunikaciju grupe studenata sa različitih govornih područja automatskim prevodom poruka na maternji jezik, kao primer koristili studente iz Srbije. Kako je srpski tim tokom Dana Seula putovao istim autobusom kao i Jamajčani, nakon pretposlednjeg takmičenja kada su oba tima ušla u kategoriju najboljih šest, na putu do hotela se aplaudiralo, slavilo, pevalo….

POVRATAK IZ NESTVARNOG: Ipak, bez obzira na sjajnu ideju naših studenata, sav njihov trud i znanje, po povratku u Beograd oni će vratiti svu opremu koju su koristili, jer je – pozajmljena. Naime, kako su za pravljenje ovog rešenja potrebni veoma brzi kompjuteri, oni su morali da ih, zajedno sa projektorima, pozajme od beogradske firme Komtrejd. Komtrejd im je obezbedio i prostor u kojem su proteklih meseci pripremali projekat. Ostaće im samo gvožđe koje su sami kupili i varili. Takođe, tim je na pozajmicu dobio dva automobila od Dajmler Krajslera, koji su služili za testiranje, Mobilna telefonija Srbije im je poklonila SIM kartice i kredit koji su koristili tokom putovanja, a Fakultet organizacionih nauka i Primenjenih umetnosti skromne stipendije.

„Godina pred nama biće sezona velikih izazova, jer se pojavljuje nova generacija razvojnih alata i servera koji će biti specijalizovani za razvoj na operativnom sistemu Windows Vista„, kaže Subić, objašnjavajući da Majkrosoft za sledeći Imedžin kup želi da privuče što je moguće više studenata tehnike – ne samo iz Beograda već iz cele Srbije: sa fakulteta iz Novog Sada, Niša, Kragujevca, Zrenjanina, Čačka… Zbog toga će na jesen krenuti sa promocijom rezultata „korejske ekspedicije“ po celoj Srbiji, a ova tema će biti centralna i na tradicionalnom Akademskom danu Majkrosofta, koji će biti održan početkom novembra. „Predavači na ovogodišnjem Akademskom danu uglavnom će biti domaći, jer želimo da pokažemo kvalitet naših stručnjaka i ljudi sa MVP (Microsoft Most Valuable Professional) titulama iz Srbije, ali ćemo se potruditi da dovedemo i ljude iz inostranstva, za šta, nakon velike pažnje koju smo dobili u Koreji, već vlada veliko interesovanje u Majkrosoftu. Želim da se zahvalim SMOR timu – Nevenu Tubiću, Ivanu Vujiću, Milanu Stojiću i Savi Čajetincu – kao i Vladanu Simovu, na velikom trudu koji su uložili, i da ohrabrim potencijalne timove i pojedince da se prijave na Imedžin kup 2008. Iskreno, ne postoji bolja prezentacija Srbije od one koju su nam priuštili ovi momci, okupljeni oko želje za takmičenjem, druženjem sa vršnjacima, i predstavljanjem svog znanja na koje sa pravom treba da budu ponosni. Srpski Majkrosoft je uvek tu da pomogne u ovoj, u našoj zemlji pomalo nesvakidašnjoj misiji.“

Sledeće svetsko finale Imedžin kupa biće održano u leto 2008. u Parizu, i njegova tema biće „Zamisli svet u kojem tehnologija omogućava bolje očuvanje životne sredine“. Događaj je već koncipiran i isplaniran, a Majkrosoft je još u Seulu pozvao i nove i stare timove da se prijave. Kako je rekao jedan od ovogodišnjih prvoplasiranih učesnika, „većina takmičara je ovde prvi put i takmičenje je na neki način i rizik, ali čim iskusiš, navučeš se“. Po njemu, stvar nije u nagradi, pa možda čak ni izradi tako izuzetnih projekata. U Seulu je svako od prisutnih stekao stotine poznanstava i doživeo lepe trenutke sa osobama koje dolaze sa sve četiri strane sveta i dele jednaku strast prema tehnologiji.