Sportski Holivud

Dugački crveni tepih, najluksuzniji automobili, stotine kamera na podijumu ispred koga pripadnici džet-seta zastaju, pokazuju svoje elegantne večerenje toalete i poziraju dok fotoreportari horski viču da se pogled podigne baš ka njihovoj kameri… Kan ovih dana? Holivud nedavno? Ne, Barselona prošlog ponedeljka između 19.00 i 20.30 i godišnja fešta Akademije „Laureus“ koja je za sedam godina postojanja uspela da se probije u red vrhunskih glamuroznih svetskih događaja koji se ne propuštaju. Poređenje sa Kanom ili Holivudom nije slučajno jer je za svakog neupućenog to bila prva asocijacija. Pošavši od činjenice da je „topla voda odavno izmišljena“, scenaristi „Lureusa“ jednostavno su pokupili sve ono najbolje sa sličnih svetskih smotri, pre svega iz sveta filma, i preslikali na svoj „sportski Holivud“. Organizatori kažu da slika sa ove ceremonije, koja polako ali sigurno prerasta u neku vrstu „sportskog Oskara“, stiže do 190 zemalja, odnosno do 1,1 milijarde ljudi! Ako je neka naša televizija emitovala bar neku sekvencu sa skupa u Barseloni, gledaoci su, osim većine dobitnika, mogli da na jednom mestu vide živu istoriju svetskog sporta! Akademija zasad ima 42 člana, poslednja je prošle godine u decembru primljena Monika Seleš, a veliki broj članova bio je prošlog ponedeljka na licu mesta: Mark Špic, Alberto Tomba, Bobi Čarlton (uz Pelea, jedan od dvojice fudbalera među članovima), Martina Navratilova, Daun Frejzer, Franc Klamer, Đakomo Agostini, Ilie Nastase, Sergej Bubka, Majkl Džonson, Migel Indurain, Boris Beker, Dejli Tompson, Naval el Mutavakel, Severiano Baljesteros, Kip Keino, Edvin Mozes (predsednik), Robi Neš, Katarina Vit, Monika Seleš… U publici su bili španski kralj Huan Karlos, njegova ćerka Kristina i zet Injaki Urdangarin, bivša rukometna zvezda, bivši predsednik MOK-a Huan Antonio Samaran, predsednik FIFA Sep Blater, suveren Monaka, doskora poznat kao Princ Albert, Johan Krojf (dobitnik nagrade za „profesionalnu karijeru“), Valentino Roši (dobitnik premije za „sportski duh“), zatim mnogo poznatih imena iz sveta muzike, sa modnih pista, TV-a… Voditelji programa bile su holivudske zvezde Teri Hačer (sa napadnim „američkim“ smislom za humor i već pomalo umornim licem) i Kuba Guding Junior, malo prirodniji i ležerniji. Na podijumu su viđeni još glumac Morgan Friman, španska vedeta Elsa Pataki, argentinski top-model Valerija Maza ili čuveni španski plesač Hoakin Kortes… Ako pitate ko sve to i zašto plaća, odgovor je: pare na nešto treba da se troše. Mercedes, koji je glavni sponzor, i gomila manjih sponzora kojima profit omogućava skupu zabavu ove vrste rukovode se tom logikom…

Monika Seleš, koju smo dan ranije videli na teniskom terenu kako deci pokazuje osnovne tajne svog sporta, bila je potpuno drugačija od Monike viđene na glamuroznoj svečanosti. Elegantna dugačka haljina, odlična frizura, sandale sa štiklom pretvorile su je u superelegantnu mladu damu. U sličnom izdanju, ali znatno niža rastom, bila je Aranča Sančez-Vikario. Nekadašnje ljute rivalke sa svetskih teniskih terena bile su veoma zapažene, dostojne velikog scenarija i društva u kome su se našle…

Brojna novinarska ekipa iz Hrvatske (bilo ih je petnaestak iz svih dnevnih i nekih nedeljnih listova, plus TV) uspela je da i pre zvaničnog proglašenja dobitnika „prokljuvi“ da je Janica Kostelić, u četvrtom pokušaju, uspela da postane pobednica što je, razumljivo, izazvalo oduševljenje. U muškoj konkurenciji pobednik je Rože Federer (Švajcarska, tenis), „dolazeća zvezda“ je mladi španski teniski as Rafa Nadal, a „povratnik godine“ je Martina Hingis (Švajcarska, tenis). Janica je, odevena u elegantnu tirkiznu haljinu koja je ostavljala otkrivena njena široka leđa, poslednja stigla pred novinare, negde oko 23.30, što je hrvatske izveštače, zbog rokova, dovodilo do očajanja… Oni su nekako i stigli da ubace poneku njenu reč ali ne znam šta je na kraju uradio veteran sa HTV-a Boris Mutić koga je Janica dva puta, onako usput, u prolazu, prilično drsko otkačila sa „Nemam sada vremena…“. Borisu, koji je toliko puta prenosio njene trke dok se dizala ka vrhu, nije bilo nimalo prijatno.

Vaš izveštač imao je mnogo više sreće sa Monikom Seleš. Kada je čula srpski, nasmejala se i bez problema prihvatila kraći razgovor i čak namerno ostala duže na terenu, deleći autograme, jer je to bio jedini način (zbog strogog protokola) da popriča sa zemljakom, makar i bivšim.

„O da, idem povremeno u Novi Sad, poslednji put sam bila pre dve godine, ali ja sada tamo nemam više nikoga“, rekla je pomalo tužno.

Na pitanje da li poznaje i prati naše mlade teniserke Jelenu Janković i Anu Ivanović, spremno je rekla:

„Naravno, ja sam Jelenin mentor. Obe su veoma talentovane i imaju sjajnu budućnost, uz uslov da ih zaobiđu povrede…“

Kaže da još nije donela odluku da li će se definitivno povući:

„Ne igram već skoro tri godine, ali još nisam rekla definitivno ‘zbogom’ aktivnoj karijeri… Radim puno sa decom, to me relaksira“, kaže Monika.

Sa majkom i bratom živi na Floridi, voli da putuje a na indiskretno pitanje o udaji samo se nasmejala i rekla:

„Ne znam, stvarno ne znam…“