Sovjetska letelica mase pola tone lansirana pre 53 godine s ciljem da stigne do Venere, trebalo bi da, kako se očekuje, tokom vikenda padne na Zemlju, iz čije orbite nikada nije izašla.
Napravljena da sleti na najtopliju planetu Sunčevog sistema, letelica prekrivena titanijumom mogla bi da preživi svoj vatreni, nekontrolisani pad kroz Zemljinu atmosferu, za koji se predviđa da će se dogoditi u subotu.
Marek Zibart, profesor svemirske geodezije na Univerzitetskom koledžu u Londonu, kaže da je situacija neobična, kao i da sateliti koji izlaze iz orbite obično sagorevaju u atmosferi Zemlje zbog otpora vazduha.
Međutim, to verovatno neće biti slučaj sa Kosmosom 482 – letelicom koja je dizajnirana da izdrži ekstremne uslove na Veneri, poput kisele atmosfere i visokih temperatura.
„Sve što pokušamo da pošaljemo na Veneru mora da bude oklopljeno“, kaže Zibart za „Gardijan“. Zbog toga se očekuje da će sonda biti dovoljno čvrsta da preživi prolazak kroz Zemljinu atmosferu.
„Pošto je ova stvar teška oko 500 kilograma, a prečnika je svega oko metar, verovatno će preživeti“, dodaje.
Kada i gde će pasti
Iako se visina orbite Kosmosa 482 postepeno smanjuje, tačan trenutak kada će pasti na Zemlju još uvek nije poznat. NASA je saopštila da se očekuje da uđe u Zemljinu atmosferu između 9. i 10. maja.
Lokacija pada i dalje je misterija. NASA trenutno smatra da bi sonda mogla da završi bilo gde između 52 stepena severne i 52 stepena južne geografske širine – širok pojas koji obuhvata delove Evrope, Velike Britanije, Amerike, kao i Afrike i Australije.
Iako bi vreme i mesto ulaska u atmosferu trebalo da budu preciznije poznati tokom dana, značajna neizvesnost ostaće sve do samog trenutka povratka.
„Pošto je ovaj pad nekontrolisan, to je ključna stvar ovde – ne možemo ništa da učinimo da utičemo na to gde će završiti, ali možemo da ga pratimo teleskopima i radarom,“ kaže Zibart, dodajući da to zavisi od toga da li postoji odgovarajući radarski nadzor u toj oblasti, piše „Gardijan“.
Dodao je da, s obzirom na to da je sonda teška i da se najverovatnije kreće velikom brzinom, „ima određeni destruktivni potencijal“.
Iako bi mogla da udari u naseljeno područje, Zibart kaže da će, s obzirom na to da voda pokriva oko 72 odsto Zemljine površine, „najverovatnije završiti u vodi“.
Poslednji deo sovjetske letelice
I drugi stručnjaci su rekli da će verovatno pasti u vodu ili u pustu oblast.
Verovatnoća da će se srušiti na naseljeno područje je „beskonačno mala“, rekao je naučnik s Univerziteta Kolorado Marcin Pilinski.
„Iako možemo očekivati da veći deo ovog objekta neće izgoreti u atmosferi tokom ponovnog ulaska, može biti ozbiljno oštećen pri udaru“, rekao je Pilinski za AP.
Očekuje se da će njeni padobrani zbog starosti biti neupotrebljivi, kao i da su baterije odavno prazne.
Holandski naučnik Marko Langbruk procenio je brzinu udara na 242 kilometara na sat ako letelica ostane cela.
Sovjeti su lansirali Kosmos 482 1972. godine, nameravajući da ga pošalju na Veneru kako bi se pridružio drugim letelicama u programu Venera.
Međutim, zbog kvara rakete, ta letelica je ostala zaglavljena u orbiti oko Zemlje. Gravitacija ju je stalno vukla i očekivalo se da će konačno izazvati njen kraj.
Sfernog oblika, letelica – prečnika jedan metar i mase više od 495 kilograma – biće poslednji deo Kosmosa 482 koji će pasti s neba. Svi ostali delovi su se srušili u roku od jedne decenije.
Svaki ostatak letelice, prema sporazumu Ujedinjenih nacija, pripadaće Rusiji.
Izvori: Gardijan/AP
