Sovjetska sonda teška pola tone srušila se u Indijski okean, saopštila je ruska svemirska agencija. Sovjeti su ovu letelicu lansirali u svemir još 1972. godine, ali zbog kvara nije napustila Zemljinu orbitu
Sovjetska automatska stanica Kosmos-482, koja je bila u Zemljinoj orbiti od 1972. godine, ušla je u guste slojeve atmosfere i pala u Indijski okean, saopštila je ruska svemirska agencija Roskosmos.
„Prema proračunima stručnjaka iz JSC CNIIMass (deo Roskosmosa), stanica je ušla u guste slojeve atmosfere u 9.24 sati po moskovskom vremenu, 560 kilometara zapadno od Srednjeg Andamanskog ostrva, i pala je u Indijski okean zapadno od Džakarte“, navodi se u saopštenju, prenosi Interfaks.
Roskosmos navodi da je spuštanje stanice kontrolisao Automatizovani sistem upozoravanja na opasne situacije u bliskom svemiru.
Pala posle pola veka
Sovjeti su lansirali Kosmos 482 1972. godine, nameravajući da ga pošalju na Veneru kako bi se pridružio drugim letelicama u programu Venera.
Međutim, zbog kvara rakete, ta letelica je ostala zaglavljena u orbiti oko Zemlje. Gravitacija ju je stalno vukla i očekivalo se da će konačno izazvati njen kraj.
Sfernog oblika, letelica – prečnika jedan metar i mase više od 495 kilograma – poslednji je deo Kosmosa 482 koji je pao s neba. Svi ostali delovi su se srušili u roku od jedne decenije.
Svaki ostatak letelice, prema sporazumu Ujedinjenih nacija, pripada Rusiji.
Natprosečno izdržljiva
Pošto je napravljena da sleti na najtopliju planetu Sunčevog sistema, letelica je prekrivena titanijumom, zbog čega su stručnjaci očekivali da preživi svoj vatreni, nekontrolisani pad kroz Zemljinu atmosferu.
Marek Zibart, profesor svemirske geodezije na Univerzitetskom koledžu u Londonu, rekao je da je situacija neobična, kao i da sateliti koji izlaze iz orbite obično sagorevaju u atmosferi Zemlje zbog otpora vazduha.
Međutim, to nije slučaj sa Kosmosom 482 – letelicom koja je dizajnirana da izdrži ekstremne uslove na Veneri, poput kisele atmosfere i visokih temperatura.
„Sve što pokušamo da pošaljemo na Veneru mora da bude oklopljeno“, kaže Zibart za „Gardijan“.
„Pošto je ova stvar teška oko 500 kilograma, a prečnika je svega oko metar, verovatno će preživeti“, dodao je.
Izvori: Gardijan/AP
U Srbiji se borba protiv komaraca i dalje pretežno zasniva na zaprašivanju odraslih jedinki – najčešće iz vazduha. Iako ovaj metod može dati kratkoročne rezultate, stručnjaci upozoravaju da je njegova efikasnost ograničena i često ekološki štetna
Najpoznatiji javni toalet u predratnom Beogradu projektovala je Jelisaveta Načić. Ovi, trenutno najpoznatiji su mobilni i nisu postavljeni zbog Beograđana već nekim drugim povodom
Pre 120 godina, 23. maja, sultan Abdul Drugi Ali Hamid priznao je Cincarima nacionalni identitet. U to vreme porodica Leko već je bila u Srbiji gde njihov narod nikad nije priznat
Dobro liderstvo je timski rad. To je liderstvo koje ne funkcioniše kroz prisilu, već kroz artikulaciju vrednosti koje povezuju – pravde, slobode, odgovornosti. U tom kontekstu, “mi” nije ekskluzivno, već uključuje sve koji dele te vrednosti bez obzira na političke, etničke ili bilo kakve druge pripadnosti i nudi viziju društva zasnovanog na pravnoj državi i jednakim šansama
Auto-putevi u nacističkoj Nemačkoj građeni su u slavu Adolfa Hitlera. Propagandna mašinerija prikazivala ih je kao dokaz mudrosti i dalekovodosti Firera i moći i uspona nemačke nacije
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
