Sovjetska sonda teška pola tone srušila se u Indijski okean, saopštila je ruska svemirska agencija. Sovjeti su ovu letelicu lansirali u svemir još 1972. godine, ali zbog kvara nije napustila Zemljinu orbitu
Sovjetska automatska stanica Kosmos-482, koja je bila u Zemljinoj orbiti od 1972. godine, ušla je u guste slojeve atmosfere i pala u Indijski okean, saopštila je ruska svemirska agencija Roskosmos.
„Prema proračunima stručnjaka iz JSC CNIIMass (deo Roskosmosa), stanica je ušla u guste slojeve atmosfere u 9.24 sati po moskovskom vremenu, 560 kilometara zapadno od Srednjeg Andamanskog ostrva, i pala je u Indijski okean zapadno od Džakarte“, navodi se u saopštenju, prenosi Interfaks.
Roskosmos navodi da je spuštanje stanice kontrolisao Automatizovani sistem upozoravanja na opasne situacije u bliskom svemiru.
Pala posle pola veka
Sovjeti su lansirali Kosmos 482 1972. godine, nameravajući da ga pošalju na Veneru kako bi se pridružio drugim letelicama u programu Venera.
Međutim, zbog kvara rakete, ta letelica je ostala zaglavljena u orbiti oko Zemlje. Gravitacija ju je stalno vukla i očekivalo se da će konačno izazvati njen kraj.
Sfernog oblika, letelica – prečnika jedan metar i mase više od 495 kilograma – poslednji je deo Kosmosa 482 koji je pao s neba. Svi ostali delovi su se srušili u roku od jedne decenije.
Svaki ostatak letelice, prema sporazumu Ujedinjenih nacija, pripada Rusiji.
Natprosečno izdržljiva
Pošto je napravljena da sleti na najtopliju planetu Sunčevog sistema, letelica je prekrivena titanijumom, zbog čega su stručnjaci očekivali da preživi svoj vatreni, nekontrolisani pad kroz Zemljinu atmosferu.
Marek Zibart, profesor svemirske geodezije na Univerzitetskom koledžu u Londonu, rekao je da je situacija neobična, kao i da sateliti koji izlaze iz orbite obično sagorevaju u atmosferi Zemlje zbog otpora vazduha.
Međutim, to nije slučaj sa Kosmosom 482 – letelicom koja je dizajnirana da izdrži ekstremne uslove na Veneri, poput kisele atmosfere i visokih temperatura.
„Sve što pokušamo da pošaljemo na Veneru mora da bude oklopljeno“, kaže Zibart za „Gardijan“.
„Pošto je ova stvar teška oko 500 kilograma, a prečnika je svega oko metar, verovatno će preživeti“, dodao je.
Izvori: Gardijan/AP
Zbog novih radova na Trgu republike i Terazijama, Beograđani će opet morati da se privikavaju i uče nove trase gradskog prevoza. Takođe, dolazi i do privremenog ukidanja i izmeštanja nekih autobuskih stajališta
Kompanija Ringier iz Ciriha raskinula je saradnju sa Ivanom Ivanovićem, čije emisije se više neće emitovati na Blic televiziji. Ivanović poručuje da nikada nije bio slobodniji - upravo u, kako kaže, najneslobodnije vreme
Godinama su ubistva povezana sa duvanskom mafijom ostajala nerazjašnjenja. Jedna za drugom padale su glave kriminalaca umešanih u unosan posao sa cigaretama i onih koji su pokušavali da iz razotkriju. Sada je klupko počelo da se razmotava
“Mi smo mala zemlja, sitno govorno područje, sa radikalno ponirućim standardima pa i životnim, a opet, sa dubokom i bogatom tradicijom vizuelnog pripovedanja. Kada se to sabere, dobijamo nešto nalik pauzi, tihom predahu između dve epohe, u kojoj se nove generacije i šira publika bude u svetu u kome autorstvo u Srbiji polako dobija na težini i kvalitetu”
Ideološki pravac “Dark Enlightenment” iliti Mračno prosvetiteljstvo je neoreakcionarni pokret poznat pod skraćenicom NRx, a predstavlja političko-filozofski pravac koji direktno dovodi u pitanje temeljne vrednosti prosvetiteljstva – demokratiju, jednakost, univerzalna ljudska prava. Tekst koji sledi nije za svačije oči
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
