Novogodišnja akcija
Popust na pretplatu za digitalna i štampana izdanja „Vremena”
Od četvrtka, 19. decembra do 15. januara ostvarite 20 posto popusta na sve pretplate za digitalna i štampana izdanja „Vremena”. A „Vreme“ ima samo svoje čitaoce
Pre 60 godina princ Karim Aga Kan nazvao je severni deo Sardinije Costa Smeralda (Smaragdna obala) i pretvorio je u stecište slavnih i bogatih iz celog sveta
Brod “Costa Smeralda” pristao je u luku Kaljari na Sardiniji. Čim smo kročili na obalu, shvatio sam da će mi se ovaj grad dopasti. Kaljari je do 1720. bio prestonica Kraljevine Sardnije pod dinastijom Savoja, a tada se ovoj državi priključio Pijemont na kopnu, pa glavni grad postaje Torino.
Kraljevina Sardinija i Pijemont bili su stožer Ujedinjenja Italije 1861. Otud i toponim Pijemont postaje simbol za ujedinjenje širom sveta.
Loza kraljevske kuće Savoja vladala je Italijom od njenog ujedinjenja do 1946. godine kada su građani na institucionalnom referendumu glasali za ukidanje monarhije i osnivanje republike. Mnogi Italijani su osuđivali kraljevsku porodicu zbog saradnje sa fašističkim diktatorom Benitom Musolinijem, a ta saradnja je trajala pre i tokom Drugog svetskog rata. Kraljevska porodica je pobegla iz Rima 1943. uoči nemačke invazije. Posle referenduma, kralj Umberto II i njegova porodica otišli su u izgnanstvo u Švajcarsku, a Italija je donela i ustavnu zabrana o povratku u zemlju svih muških naslednika diskreditovane kraljevske porodice. Ta odluka je ukinuta tek 2002. godine.
Ovog februara u Ženevi je u 87. godini umro Vitorio Emanuele Savojski, sin Umberta II, poslednjeg kralja Italije (vidi “Vreme” 1727), a s njim i, vrlo neslavno, dinastija Savoja.
Njegova smrt podsetila je javnost na istragu od pre 46 godina u slučaju smrti Dirka Hamera, devetnaestogodišnjeg Nemca, zato što ga je u nogu pogodio princ hicem iz puške. Vitorio Emanuele je oslobođen optužbe za ubistvo iz nehata pred pariskim sudom. Međutim, 2006. javnost je bila šokirana informacijama da se Emanuel, dok je bio u zatvoru, poverio cimeru da je pucao i pogodio Dirka, hvaleći se da je uz pomoć advokata uspeo da prevari sudiju. Pošto je već oslobođen na sudu, Vitorio Emanuele nije mogao biti krivično gonjen za isti zločin. Tako se neslavno završila priča o dinastiji Savoja koja je upravo odavde, iz Kaljarija, krenula u dugi put ujedinjenja Italije.
Međutim, trag o Savojima ostao je u gradu: na vrhu bastiona San Remi nalazi se Terasa Umberta I sa koje se pruža nezaboravan pogled na grad, luku i Sredozemno more. Inače, bastion je glavna atrakcija u gradu. To je monumentalna građevina podignuta krajem 19. veka, čije stepenište spaja donji i gornji deo grada, a dobio je ime po Baronu od San Remija, prvom potkralju Pijemonta.
Nešto dalje, posle nekoliko minuta hoda strmim ulicama, stiže se do Bogorodičine katedrale sa jednom od najlepših unutrašnjosti koje sam video na Mediteranu. Sagrađena je u 13. veku u romaničkom stilu, a kasnije, u 17. i 18. veku, urađene su intervencije u stilu baroka. Današnji izgled ima od tridesetih godina 20. veka kada je fasada dobila neoromanički stil inspirisan izgledom Katedrale u Pizi.
Ispred katedrale čuo sem ženu koja na nemačkom jeziku govori grupi turista i pominje Agu Kana. Zainteresovao sam se za priču i saznao da ime broda “Costa Smeralda” (Smaragdna obala) predstavlja i naziv koji je čuveni princ Karim Aga Kan dao severnom delu obale Sardinije. “Tu se nalazi mnogo peščanih plaža po kojima niko ne hoda. Zelene i sive planine uranjaju u more, a tepih purpurnih, žutih, crvenih i plavih cvetova širi svoj miris po vazduhu. Toplo je, toplije nego u pretrpanim rizortima Južne Francuske!”, tako je 1964. princ Aga Kan opisao ovu regiju novinaru američkog magazina “Sports Illustrated”.
Zapravo, princ Karim Aga Kan je zaslužan što je ovaj deo Sardinije postao stecište svetskog džet seta, čuveno koliko i Azurna obala.
“Ovo je moj drug punih 75 godina. Upoznali smo se 1942. kada smo sa porodicama bili u izbeglištvu u Keniji!”, rekla je princeza Jelisaveta Karađorđević upoznajući me sa Aminom Aga Kanom, godinu dana mlađim bratom slavnog Karima. Bilo je to pod belim šatorom u dvorištu Belog dvora oktobra 2017. u toku venčanja princa Filipa Karađorđević i princeze Danice.
Karim i Amin su unuci sultana Mohameda Šah-Aga Kana, direktnog potomka proroka Muhameda. Mohamed Šah Aga Kan uživao je veliki ugled u svetu, o čemu govori i činjenica da je 1937. bio izabran za predsednika Lige naroda. Sa druge strane, ne manju pažnju javnosti okupirao je njegov privatni život, posebno brak sa Ivet Labrouz Blanš, mis Francuske 1930, pre koje je bio oženjen Kleope Teresom Mađiljano, balerinom iz Torina koja je igrala u Baletu i Operi Monte Karlo.
Njihov sin Alì, rođen 1911, otac je prinčeva Karima i Amina Aga Kana. On je od oca nasledio strast ka konjskim trkama ali i lepim ženama – posebno Ritom Hejvort, kojom se oženio pošto se ona razvela od Orsona Velsa. Par je 1949. dobio prelepu ćerku Jasmin Aga Kan. Alijeva prva supruga, britanska starleta kasnije princeza Džoan Ali Kan rodila je dva sina – Karima 1936. i Amina 1937.
Karim je diplomirao srednjovekovnu istoriju na Harvardu i još za vreme studija nasledio dedu Šah Agu Kana na poziciji imama Šija muslimana. Veoma mladi Karim postao je tako lider Šiita sa milionima sledbenika širom sveta. Odselio se u dvorac Aiglemont izvan Pariza i nastavio porodičnu tradiciju uzgoja trkačkih konja. Često je odlazio na Azurnu obalu gde je sreo i Džona Dankana Milera, koji je radio za Svetsku banku na projektu suzbijanja malarije na Sardiniji. Jednom je poveo Karima na Sardiniju, i ovaj je, zadivljen, počeo da kupuje parče po parče zemlje oko male luke Olbija i da na njima podiže hotele. Ubrzo su ovde počele da dolaze slavne ličnosti iz celog sveta – od britanske princeze Margaret i njenog muža lorda Snoudona, preko grčkog kralja Konstantina do Odri Hepbern, princa Renija od Monaka, njegove supruge Grejs Keli i mnogih drugih…
Oba brata, i Karim i Ali su u poznim godinama, ali veoma aktivni i često se mogu videti i na ovom mestu.
Od četvrtka, 19. decembra do 15. januara ostvarite 20 posto popusta na sve pretplate za digitalna i štampana izdanja „Vremena”. A „Vreme“ ima samo svoje čitaoce
Bilo je mnogo pokušaja da se utvrdi poreklo porodične slave, ali oni su češće otvarali nova pitanja i dileme no što su davali odgovore. Zna se samo da je proslavljanje sveca zaštitnika porodice veoma stara obredno-religijska i društveno ekonomska praksa, kojoj se počeci gube u dalekoj prošlosti
A ipak je sve vreme srećna, snažna, to jednostavno izbija sa ovih fotografija, i ta sreća i snaga čuvaju je u kapsuli jednog vremena koje se dugo opiralo slomu – Margita Magi Stefanović
Ove godine se navršilo 120 godina od osnivanja Materinskog udruženja, a 2026. biće isto toliko od osnivanja Doma za nahočad ovog društva. Tim povodom objavljena je monografija dr Jasmine Milanović, naučne savetnice Instituta za savremenu istoriju. Udruženje je bilo jedno od najprogresivnijih ženskih društava u Kraljevini Srbiji i ostavilo je dubok trag
Nedavno smo opet čuli priče o dosadnim stenicama u srpskim zatvorima. Zašto je toliko teško iskoreniti ove bube i šta ako vam se zapate u stanu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve