Naravno da u dokumentaciji imam snimak prve noćne trke u istoriji F1 koja se vozila na ulicama Singapura. Bila je vizuelno fantastična i epohalno dosadna! Tada sam mislio da je razlog nova, vozačima nepoznata staza, da će biti bolje na drugoj, a već na trećoj trci – spektakularno. Kad ono, cvrc! Ipak, dva-tri vozača su na stazi bili časni izuzeci pa nisam mogao reći da sam baš skroz protraćio dva sata blejeći u katodu.
Start je bio neuobičajeno „čist“ za uličnu trku, dobri napadi Fetela (Red Bul) na Alonsa (Ferari), još bolja odbrana Katalonca koji je do razumne mere pričepio Nemca uz bankinu, iza njih ništa neuobičajeno jer za Hamiltona (Meklaren) nije bilo mesta da se petlja sa njima dvojicom i zadovoljio se trećim mestom. Veber (Rad Bul) je agresivnim startom odmah pokazao da ima nameru da se „bije“ za mesto na podijumu baš kao i baksuzni Felipe Masa (Ferari), koji je zbog kvara motora u kvalifikacijama startovao sa poslednjeg mesta, čiji je cilj bio da se dokopa makar nekog bodića. E, onda se trka rastegla ko gladna godina i jedino što je ostalo ljubiteljima spektakla, karambola posebno, bilo je da iščekuju da neko od „ostalih“ kresne ogradu ili se u nju zakuca i da na taj način razbije monotoniju. Dobro, bilo je i toga, ali nedovoljno da promeni utisak.
Elem, evo priče o onima koji su od dosade ipak u poslednjoj trećini trke čitav dogadjaj učinili zanimljivim. Po posledicama, čukanje Hamiltona i Vebera je najznačajniji detalj trke. Naime, u tridesetpetom krugu Veber je iskoristio prednost svežijih guma i uspeo da stigne Luisa. I navijači početnici, poput mog starijeg kolege Bore Erdeljana (inače Hamiltonov fan), mogli su da pretpostave da se ovaj neće tako lako predati pa smo malo odložili ručak da vidimo šta će se desiti. A desilo se da je Mark „uplivao“ u Luisa u jednoj krivini, po meni, a i po šefu Meklarena Vitmaršu, sumnjiv „trkački incident“. Epilog – Hamiltonu polomljen zadnji levi točak, Veberu ništa. Režiser TV prenosa je potom nekoliko puta prikazivao Luisa Hamiltona čije su reakcije bile furiozne – od bacanja na asfalt volana bolida, koji zbog elektronike koja je u njemu smeštena vredi, kažu, nekoliko desetina hiljada evra, do čupanja kablova za komunikaciju, koji iz njegove zaštitne kacige vode do „džekova“ u bolidu.
E, sad, dokopavši se na taj način trećeg mesta, Veber ga nije ispuštao do kraja trke jer je Dženson Baton (Meklaren, stigao na cilj četvrti) bio dovoljno daleko od njega. Da, ajd’ odmah da kažem, ništa epohalno se nije dešavalo ni na čelu trke osim što je Fetel krenuo u kasni finiš i ipak bio drugi iza Alonsa koji je ovom pobedom osnažio šanse da se (ipak) bori za titulu šampiona.
Priča završnice je Robert Kubica (Reno), koji je mudrom taktikom i sjajnom vožnjom ipak malo popravio utisak o ovoj smaračkoj trci. A izgledalo je da nema ambicija i da je solidno šesto mesto sve što ga interesuje. Međutim, posle pucanja gume petnaestak krugova pre kraja trke, kada je svaka šansa da osvoji ma i jedan bod izgledala nedostižno, Poljak je pokazao veštinu i brzinu koja ga svrstava u red najspektakularnijih vozača ove sezone! Dakle, kad se dovukao do boksa da promeni pocepanu i ostale gume, Kubica je pao na dvanaesto mesto. Potom je krenuo u tako furioznu jurnjavu da je do kraja, u direktnom trkanju, obišao čak pet vozača i sedmi stigao na cilj. Veb strana ESPN-a proglasila je to „vožnjom sezone“! No objections. Ovo zbog toga što je i Masa obilazio gomilu vozača da bi se na kraju dokopao desetog mesta, ali je Kubica ipak imao posla s ozbiljnijim igračima. Dvojica kojima je trka verovatno bila dosadna kao i meni bili su četvrtoplasirani Niko Rozberg (Mercedes) i Rubens Barikelo (Vilijams), koji je bio peti. Osmi i deveti bili su Zutil (Fors Indija) i Hulkemberg (Vilijams).
Naredna trka je 10. oktobra na stazi Suzuka za Veliku nagradu Japana.
