Kažu da je tajna najveća draž podvodne fotografije. Onaj ko fotografiše, to što gleda kroz objektiv videće prvi put u potpunosti tek na fotografiji. Do tada ga samo nazire i vidi u drugoj boji i svetlosti. Kažu, takođe, da je tajna i najveća razlika između podvodne i zemaljske fotografije, odnosno da to nisu ni tema, ni uslovi u kojima se fotografiše ni oprema.
Ove koje objavljujemo su iz Egipta, sa Crvenog mora, snimljene na dubini od pedesetak metara. „To je plitko, dubina za turističko ronjenje“, kaže jedan od autora, Zoran Rubinjoni, saobraćajni inženjer, instruktor ronjenja u beogradskom klubu Amfor. „Međutim, za snimanje u Crnom moru dovoljno je zaroniti na dvadesetak metara pa naići na prelepe modele – tamo se ribe ne boje ljudi. Murina na koju smo naleteli pozirala nam je koliko god smo želeli bez i trunke nervoze. Crveno more – tako ja zamišljam Raj! Ono što tamo mogu da vidim na samo tridesetak metara dubine, ne bih mogao za mesec dana ronjenja na Jadranu.“
Olupine potopljenih brodova su vrhunski doživljaj, opet zbog tajne. „Ulaziš u prostor koji je nekada bio nečiji, u tuđi svet, zamišljaš ga, slažeš kockice, ulaziš u život koji je nekada bio život, i fotografijom ga vraćaš na svetlost dana. Moćno, zar ne?“
Fotografije Zorana Rubinjonija, Luke Rubinjonija, Saše Srbulova, Slobodana Baranjina i Vladana Milisavljevića nedavno su prikazane na izložbi u Domu omladine u Pančevu. Iako se za svaku vrstu fotografije, pa i umetnosti uopšte, može reći da gledaocu otkriva nepoznati svet, ipak takva izjava sigurno neće zvučati frazerski ako se odnosi na podvodnu fotografiju. Da li je pokazivanje skrivenog motiv za fotografisanje pod vodom? „Pod uslovom da niste naučnik, nego neko kome je ronjenje uživanje i terapija, kao što je nama petorici, onda vam je dominantan motiv zaustavljanje lepote i potreba da se ona sačuva, da je ne odnesu neka ružna strujanja.“
“Granica između čoveka i mašine nije u brzini ili tačnosti izvršenih operacija, već u sposobnosti samorefleksije, kao i u kapacitetu za etičko i estetsko prosuđivanje i kreativnost”
Arhitekta Miša Manojlović bio je protiv projekta olimpijskog stadiona kojim bi se ugrozila Beogradska tvrđava. Da li je i to, osim njegovog jevrejskog porekla, doprinelo da bude ubijen na Starom sajmištu 1941.
Nakon grupne faze na Svetskom prvenstvu u fudbalu, tehnolški hiperunapređeno suđenje je navuklo na sebe veliki broj kritika. U nokaut fazi postale su još glasnije
Novak Đoković je u četvrtfinalu Vimbldona posle pet sati i petnaest minuta u super tajbrejku savladao četrnaest godina mlađeg Kanađanina Feliksa Ože-Aljasima i pokazao da jednostavno odbija da stari
Sve dileme oko toga da li će naprednjaci predvođeni Aleksandrom Vučićem približiti Srbiju Evropskoj uniji su lažne – neće, ne pada im na pamet. I tu dolazimo do studentske liste i Kosova i Metohije
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Fudbal, kriminal, politika i skaj aplikacija
Zašto Nemanju Vidića nema ko da štiti Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
