Poziv ka zajedništvu života ljudi i prirode, reakcija na krizu planete Zemlje koju živimo poznata kao simbiocen, kod nas je gotovo nepoznat pojam, a o ekološkim problemima govorimo isključivo u kontekstu političkih
Da li znate šta je simbiocen?
To je novo geološko doba i način života koji podrazumeva ponovno uspostavljanje poštovanja, razumevanja i veza između ljudske vrste i živog sistema planete. To je doba koje stvaramo mi, sada i ovde.
Simbiocen je nov pojam u ovdašnjem rečniku. Moglo bi se reći da je lansiran prošle godine, tokom dvomesečnog ciklusa tribina „Ka simbiocenu – u potrazi za novim pravcima razmišljanja i delovanja“ koji je održan u Kulturnom centru Beograda. Na osnovu tog ciklusa, nedavno je objavljena i istoimena brošura sa željom da poziv upućen na tribinama nastavi da deluje.
Namera projekta je sagledavanje kako smo došli dovde i kako možemo drugačije.
Kriza je i ekološka i društvena
Tokom poslednjih par vekova ljudska vrsta je postala sposobna da poremeti prirodni balans, da destruktivno utiče na klimatske i biohemijske procese planete. Tako je nastalo ovo najnovije geološko doba, doba u kojem je ljudska aktivnost ta koja stvara direktne posledice na živi sistem Zemlje.
Neki ga nazivaju antropocen, a neki kapitalocen i tehnocen.
Mnogi, naročito levičari, nazivom kapitalocen ukazuju da je uništavanje živog sveta posledica ekonomskog, društvenog i političkog uticaja kapitalizma. Treći naziv, tehnocen, sugeriše da razvoj tehnologija odvaja čoveka od njegovih prirodnih predispozicija i pružaju mu što veću uništavajuću moć.
U svakom slučaju, mi (ljudi) se upravo nalazimo usred krize. Ta kriza je i ekološka i društvena.
Zagađivačka elita
Dakle, isključivi krivci ove krize su ljudi. Prema najnovijim istraživanjima, piše u uvodu brošure, bogati ljudi čiji najveći deo živi u zemljam „globalnog Severa“ imaju neproporcionalno velike emisije ugljenik i drugih vrsta rasipanja i uništavanja, i taj procenat kontinuirano raste. Do 2015. godine, 10 % najbogatijih ljudi na svetu bilo je odgovorno za 49 % emisija, dok je najsiromašnija polovina svetske populacije odgovorna za samo 7 % emisija.
Prošlogodišnja istraživanja pokazuju da jedan posto najbogatijih na svetu – takozvana zagađivačka elita – emituje jednaku količinu štetnih gasova kao 66 posto najsiromašnijih na svetu. Zna se o uticaju geografske i geopolitičke pozicije: stanovnik Katara prosečno troši 31,3 metričkih tona ugljenika godišnje, a stanovnik Demokratske Republike Kongo 0,03 odsto.
Ukratko, živimo prošlost od koje ne možemo da pobegnemo, budućnost koju ne želimo. Kako žudimo okruženi izumiranjem? Kako pevamo u svetu prepunom buke? Kako delamo u svetu koji se iscrpeo od rada? Kako pišemo u svetu koji je otpisan? Odnosno, kako smo i kako idemo dalje?
Poziv ka boljoj budućnosti
Reakcija na ovu krizu je simbiocen.
On je poziv i putokaz ka zamišljanja i praktikovanja harmoničnih odnosa u mreži života. Simbiocen je poziv ka boljoj budućnosti, ka zajedništvu života ljudi i prirode.
Sam pojam formulisao je 2011. godine Glen Albreht, australijski filozof i ekolog u svom blogu i dalje razrađivao u knjizi „Emocije Zemlje: nove reći za nov svet“.
„Ovaj period postojanja biće pozitivna afirmacija života i nudi mogućnost potpune reintegracije ljudskog tela, psihe i kulture sa mrežom života. Ja želim da budem deo simbiocena, pristupa u kojem ljudi žive u harmoniji sa svim drugim bićima“, napisao je Glen Albreht.
Na našim prostorima, simbiocen gotovo da se ne pominje, a o krizi u kojoj živimo govori se nedovoljno. Naši ekološki i društveni problemi najčešće se stavljaju isključivo u okvire političkih.
Realizatori projekta „Ka simbiocenu“ su pioniri u promovisanju ovakvog novog doba, i zato ih treba nabrojani: Kulturni centar Beograda, platforma Plavo i zeleno i Šumski univerzitet Fruška Gora. Autori su Višnja Kisić, Goran Tomka, Milja Vuković i Danica Prodanović.
Sovjetska sonda teška pola tone srušila se u Indijski okean, saopštila je ruska svemirska agencija. Sovjeti su ovu letelicu lansirali u svemir još 1972. godine, ali zbog kvara nije napustila Zemljinu orbitu
Grega Popoviča je od aut-linije košarkaškog terena odvojio tek šlog. Ali, još ga nije odvojio od košarke. Verovatno ni od vina. A pogotovo ne od legende o jednom od najvećih trenera ikada
Kad se u kuću Stojana Simića uselio Aleksandar Karađorđević, dvorište te kuće je pretvoreno u dvorsku baštu. O lepim satima koje je provodio u njoj pisao je kralj Petar. Pedesetih godina prošlog veka pretvorena je u Pionirski park, a ovog aprila u “Ćacilend”
Da je Skelane, selo od 800 duša, u rimsko doba bilo sedište gradske uprave, govore čudesni podni mozaici i niz drugih vrednosti. Očekuje se da će tek naredna istraživanja otkriti pravi značaj ovog područja
Slavni arhitekta Frenk Geri (96) i dalje čeka otvaranje svog remek-dela, muzeja Gugenhajm Abu Dabi, koje je sada pomereno na 2026. Dok ga ne dočeka, ako ste u glavnom gradu UAE, možete da posetite dve druge impresivne građevine – Veliku džamiju šeika Zajeda i Luvr Abu Dabi
Klecavo vrhovno biće uzda se u lokalne izbore u Kosjeriću i Zaječaru. Ne sme se zaboraviti da on 13 godina teškim otrovima zasipa naročito u provinciji, te da je detoksikacija dug i mučan proces
Ukoliko različiti oponenti Vučićevog režima nisu u stanju pomoći studentskoj omladini, mogli bi makar da ne odmažu. Suviše dugo su radili na isti način i sa istim poraznim rezultatima da bi mogli očekivati da ih itko išta pita
Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide
Studentski zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora
Istorijska šansa Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
