Silom protiv leteće gerile

Kad prođe zima i sezona svakoraznih kašljućo-kijajućo-temperaturnih bolesti, visokih računa za grejanje i struju, sveopšteg sivila kratkih dana i ustajanja dok još nije svanulo, ubledelom građaninu pokornom učini se da može malo i da odahne, sredi utiske, udahne malo vazduha i popije pivo na terasi. Da „čašu meda još niko ne popi“, ma koliko mala bila, „čaša žuči“ stiže iz naglo nabujalog i dugo željenog zelenila. Komarci. Sveže izleženi, iskonski gladni, krupni k’o rode i ljuti k’o osice, obrušavaju se na lice, vrat i ruke nesrećnika koji se usudio da samo na trenutak pomisli da je život ipak lep bez obzira na poskakujuće cene, identične stope poreza na promet za školski pribor i recimo nakit, pornografske časopise i ozbiljne nedeljnike, pijući mu bledunjavu krv teraju ga da se u stvarnost vrati ritualnim samošamaranjem i kasnije češanjem.

Ove godine brojnosti populacije ovih insekata naročito je pogodovala blaga zima i kišno proleće. Ima ih toliko da se zaštita, kako kolektivna tako i individualna, nameće kao nužna.

Beograd je po svom geografskom položaju, klimi, morfologiji terena i visini podzemnih voda na dobrom delu svoje teritorije pogodno mesto za razmnožavanje letećih insekata svih vrsta, i zbog toga je na epidemiološkim kartama označen kao potencijalno žarište malarije. Da ne bude panike, važno je znati da je poslednja epidemija bila ratne 1943. godine, ne ponovilo se. Prednost strateškog položaja na „ušću dveju reka ispod Avale“ u ovom slučaju pokazuje se kao mana.

Komarci se mogu organizovano tamaniti, zbunjivati na razne načine i onemogućiti da ostvare svoj cilj, namamljivati u klopku i jedan po jedan ubijati, odvraćati, ignorisati, ublažavati posledice… Za sva dejstva na raspolaganju su mnogi hemijski i tehnički proizvodi, tradicionalni, moderni i alternativni, efikasni i oni koji to nisu. Ima i srećnika/ca koji su otporni na ujed i onih kojima komarci uopšte ne prilaze.

TAMANJENJE: Komarci se najefikasnije tamane tretiranjem pesticidima iz vazduha i sa zemlje u sinhronizovanoj akciji, i to spada u komunalnu higijenu. Sprovodi je lokalna vlast i finansira se iz budžeta. Komarci se na taj način tamane na angro i na velikoj teritoriji odjedanput. U nekoliko jednodnevnih akcija, uz dobru procenu i pripremu, postižu se dobri rezultati po niskoj ceni ako se računa „po glavi stanovnika“. Mana je što je neophodno da se steknu specifični meteorološki uslovi i jedna kiša u nezgodnom momentu ili iznenadni vetar mogu da ponište efekat.

„U jednoj akciji suzbijanja komaraca obradi se trideset četiri hiljade hektara površine avionima i oko dvanaest hiljada hektara uređajima sa zemlje. Tek kada brojnost komaraca dosegne određeni nivo, dakle kada svi tereni na teritoriji Beograda budu infestirani, kako to kažu stručnjaci, mi donosimo odluku o izvođenju akcije“, kaže Mirjana Gucić, pomoćnik sekretara za zaštitu životne sredine grada Beograda. „Budući da je u proleće vreme po pravilu nestabilno, veoma je teško unapred odrediti optimalan dan kada će suzbijanje komaraca imati najveće efekte. Građani negoduju ne razumevajući da je bacanje para podići sedamnaest aviona, koliko je za tretiranje ovolike površine potrebno, i istovremeno delovati uređajima sa zemlje, istrošiti preparat koji se uvozi i veoma je skup, ako uslovi nisu povoljni.

Pošto su se uslovi stekli, velika kombinovana akcija bila je 17. maja. Sasvim je razumljivo, međutim, da jedna tako komplikovana akcija ne može na celoj teritoriji imati podjednak efekat, identičan ni slučajno. Postoje lokaliteti gde su efekti fantastični, ali i oni gde su slabi. Sledeća akcija je u junu.“ Slične akcije su, kako „Vreme“ saznaje, izvedene i u Vojvodini i nekim gradovima Srbije.

Ni na koji način, pa ni na ovaj, nije moguće utamaniti sve komarce tako da su potrebne dodatne linije odbrane na lokalnom nivou. Od dvorišta i balkona do spavaće sobe i same kože, zbog koje se sve i radi.

ZBUNJIVANJE: Komarcima je orijentir za let ugljendioksid iz daha i toplota tela žrtve. Strujanje vazduha, od povetarca do jačeg vetra, tu toplotu i produkt disanja raznosi tako da žrtva biva „nevidljiva“ za komarčev sistem za navođenje. U sobnim uslovima vetar se može proizvesti ventilatorom. Metoda je naročito korisna tokom letnjih sparnih noći kad nepokriveno usnulo telo komarcima liči na švedski sto. Podešen „na najsporije“ i pažljivo namešten da duva tik iznad spavača tek ovlaš ga dodirujući, ventilator predstavlja pouzdanu zaštitu i garantuje mirno spavanje. Osetljivijima na buku san može remetiti jedino šum motora i elise koji, istina je, u noćnoj tišini i snu može biti ravan tutnjavi rulajućeg aviona. Svaka greška u elevaciji „nagore“ smanjuje nivo zaštite, a ako „gađa“ suviše nisko može uzrokovati ozbiljnu jutarnju glavobolju ili gadnu letnju prehladu.

Komarac se može zbuniti i svetlošću. Sijalica od sto vati šampanj žute boje, belgijski Filips je proizvodi, po rečima prodavca, emituje svetlost po kojoj komarci „ništa ne vide“ i ne mogu da pronađu plen pa tako osvetljenu teritoriju zaobilaze u širokom luku. Ne zna da kaže koliko daleko od sijalice štit efikasno radi. „Za verandu ili terasu, za društvo oko stola dovoljno je“, kaže. Lepo i jeftino te za manje platežnu klijentelu primamljivo. Em svetli, em tera komarce. Lepo se i prodaje.

NAMAMLJIVANJE U KLOPKU: Kao što je gorepomenuta žuta svetlost za komarce neprijatna, tako im je ultraljubičasta svetlost naročito primamljiva. U svom letu ka svetlosti prema kojoj slabost osećaju i koja im je od hrane draža naleću na spiralu pod visokim naponon postavljenu oko sijalice koja emituje i bivaju surovo sprženi. „Prave se u dve veličine“ kaže Kendža, prodavac električnih aparata i galanterije na buvljaku i redovni čitalac „Vremena“. „U oba modela je ista sijalica od dvadeset pet vati. Manji aparat košta sedam stotina dinara, a veći osam i pokrivaju istu teritoriju, ali se veći ređe prazni.“ Koju to „teritoriju pokriva“ ne zna tačno da kaže. „Oko šezdeset kvadrata“ dobacuje njegova supruga. Postoji, kaže, i „džambo“ model, koji trenutno nema a košta četiri i po ‘iljade. Najviše ih kupuju kafedžije koji imaju bašte i vikendaši sa Save i Dunava. „Dobro se prodaje i kupci dolaze po preporuci. Prvi koji je kupio bio je zadovoljan pa je rekao prijatelju, ovaj sledećem i tako se reklama sama širi“, završava. U uputstvu ne piše ništa o mogućoj štetnosti UV zraka.

Za komarce je, to svi znaju, dovoljno primamljiva i svetlost obične sijalice. „Tus trake se koriste sproću svih insekata, a ako je namenjujete specijalno komarcima“, penzionerski natenane objašnjava čikica koji ih prodaje na Bulevaru revolucije „kače se ispod sijalice i komarci, privučeni svetlošću, sleću i na nju i otruju se.“ Jedna traka traje šest meseci i cena joj je sto dvadeset dinara. Promet mu baš nije bogzna kakav, ali narod ipak pomalo kupuje. „Šta će, sirotinja, kad mora“, vajka se. U skladu sa slobodnotržišnom orijentacijom, malo dalje ista traka košta dvadeset dinara više.

ODVRAĆANJE: Potpisnik ovih redova je pre skoro četiri decenije u Ulcinju družeći se kao dečak sa svojim vršnjakom, meštaninom, naučio da je tinjajuća suva magareća balega efikasno sredstvo za teranje komaraca. Vatra zatrpana produktom probavnog trakta ušatog biljojeda, koji preko dana pase aromatične trave u okolini, dimila je u sredini trščane kolibe u kojoj su domaćini „letovali“ dok se u njihovoj kući baškarila preteča današnjih turista. Gust dim je izlazio kroz centralni otvor na vrhu kolibe koju je ispunjavao lagani vonj, začudo nimalo neprijatan i na koji se čovek brzo navikne, za komarce očigledno vrlo neprijatan.

Na sličan način danas rade Raid i drugi njemu slični aparati sa tabletama ili tečnošću ali bez dima i ikakvog mirisa koji čovek može osetiti. Ipak, isparenje komarcima nepodnošljivo smrdi. Sam „aparat“ na Palilulskoj pijaci košta dvesta dinara, a u kompletu sa tečnošću trista pedeset. „Original tablete su trideset dinara pet komada. Jedna traje jednu noć ako je stalno uključena, i pokriva površinu od cirka četrdeset kvadrata zatvorenog prostora dok su Spirove tablete jeftinije ali i slabije. Koštaju deset dinara tri komada i pokrivaju trideset kvadrata. Jedna bočica može trajati više od dva meseca, i samim tim je najisplativija, ali trenutno je nemam“, kaže Ratko Đukić, trgovac hemijskim proizvodima za domaćinstvo. „Sada je sezona i narod kupuje najviše Raid aparate i tablete.“ Sličan aparat bezimenog turskog proizvođača na „buvljaku“ košta devedeset dinara. Najjeftiniji proizvod takve vrste pronađen je na početku Bulevara ispred Tehnoprometa, i staje šezdeset dinara. Na pitanje ko je proizvođač prodavac kaže da „piše Italija, a ko će ga znati ko je zaista“. Tablete istog proizvođača su tri dinara komad u pakovanju od trideset komada, nepoznatog učinka. Sve tablete su iste veličine te se mogu upotrebljavati u aparatima različitih proizvođača.

Za sve napred navedeno neophodna je mrežna električna energija koje, je l’ da, na livadi nema. Pojedinac koji se nađe na takvom mestu može se zaštititi širokom i po cenama šarolikom paletom proizvoda. U privatnim apotekama mogu se naći uvozna zaštitna sredstva u stiku „Autmik“ i „Autan“, u rasponu od šezdeset i četiri do sto četrdeset pet dinara, i domaći „Repelin“, koji košta sto četrdeset dinara. Sprejevi zapremine sto mililitara su od osamdeset pet do preko dvesta dinara. „Preskupo je i zato prodaja ide traljavo. Čudno je da je domaći stik samo malo jeftiniji od uvoznog „Autana“, na koji se plaćaju pored poreza i carinske dažbine“, komentariše vlasnica apoteke. U onome što se zove „državna apoteka“ imaju samo Džonsonove preparate: losion košta sto šezdeset i nešto dinara i sprej od skoro sto pedeset dinara. Postoje i italijanski sunđerčići koji se lepe na kožu i, po rečima prodavca na Bulevaru, traju šest sati. Efikasni su u radijusu od metar i po, a pakovanje od četrdeset osam komada staje simboličnih tri stotine dinara.

ALTERNATIVA: Nema insekta kome ne smeta sirće. Efikasno je i jeftino sredstvo, ali i smrdljivo. Namazani se nekako i privikne, okolina malo teže ili nikako. Za osamu je idealno, za društvo nije preporučljivo. Ruzmarinovo i lavandino ulje takođe je efikasno, može se kupiti na pijacama i relativno je jeftino, a za razliku od prethodnog lepo miriše. „Slučajno sam otkrio, kada sam se mimo običaja obrijao pre ribolova, da vodica za posle brijanja koju sam spravljam od lavande i razblaženog alkohola efikasno odbija komarce“, otkriva tajnu Vladimir Jeličić, pasionirani sportski ribolovac. „Na Tamišu je inače komaraca onoliko i za ‘blinkeraše’ su veliki problem. Dok se varalica privlači svaki nagli pokret otera potencijalnu lovinu, a kad komarac ubode u nos retko ko može ostati miran.“ Takođe, između dlanova trljanjem izgnječena pa razmazana po vratu, rukama, nogama i gde li već nana ili bosiok predstavljaju relativno pouzdanu, mirišljavu eko zaštitu. Problem je što je navedene biljke u svežem stanju teško naći u prodaji. Bosiok raste po baštama, a divlje nane ima u izobilju po livadama u okolini Beograda.

SANIRANJE POSLEDICA: Ako ništa od navedenog ne uspe, ako leteća gerila probije sve linije odbrane, svrab se može ublažiti ili otkloniti. Za posle ujeda na raspolaganju je već legendarni i preskupi uvozni „sinopen“ u pakovanju od dvadeset grama i domaći, i znatno jeftiniji, hiper gel Apotekarske ustanove Beograd. Upotreba je jednostavna: mesto ujeda se namaže i ko izdrži da se ne češe koji minut svrab će nestati. Na bulevarskoj tezgi u ponudi je „olovka za posle uboda“. Ako se odmah namaže, po rečima prodavca, „nema svraba, nema crvenila, nema otoka“. To zadovoljstvo košta sto dvadeset dinara. Nepoznato je koliko dugo olovka piše.

OTPORNOST: „Mi smo navikli na te komarce, mi i ne osećamo kad nas nešto ujede, ni plik, ni neku zarazu. Verovatno smo imuni na to, već je to prešlo u neki gen, šta ja znam“, objašnjava svoju osobinu Dušan Milanović, savski alas, cedeći pivo na keju ispod mosta iz Brankove. „To je to. Nama ne smeta. Stvar navike. Oguglali smo.“

IGNORISANJE: Svodi se na nečešanje i moguće je samo ako su ispunjeni posebni uslovi: da ujeda nema mnogo i da ujedeni ima čvrstu volju. Naime, pljuvačka koju komarac ubrizga u žrtvu je alergen koji izaziva reakciju imunog sistema a čija je posledica svrab. Češanjem se alergen širi ispod kože i podstiče reakciju. Nerviranje čini isto. Lično iskustvo kazuje da posle recimo pet beskonačno dugih minuta nečešanja svrab nestaje. Ako svrab deluje nesnošljivo a čvrsta volja još traje, dozvoljeno je zavarati čula laganim milovanjem svrbećeg mesta. „Što te više svrbi, to se više češeš. Što se više češeš, to te više svrbi“ pesnička je mudrost.