Turske serije su postale globalni fenomen, privlačeći 800 miliona gledalaca širom sveta. I dok država podržava njihove istorijske i konzervativne narative, nezavisne produkcije se suočavaju s pritiscima i cenzurom
Turske televizijske serije izvezene su 2023. godine u 170 zemalja i ostvarile prihod od 600 miliona američkih dolara. Ali one nisu samo izvozni hit, nego i odraz razvoja unutar same Turske, prenosi Dojče vele.
Šezdesetak žena, muškaraca i dece stoje ispred širokih mermernih stepenica hotela Pera Palas u Istanbulu, izgrađenog u secesijskom stilu, posmatrajući električni lift u obliku kaveza koje upravo spušta goste, a star je skoro 130 godina.
Hotelski portir pita grupu čekaju li na obilazak te doznaje da među njima ima i posetilaca iz Španije.
„Naravno, otkako se emituje serija, dolaze posetioci iz celog sveta“, kaže on. Mnogi dolaze kako bi videli ovo raskošno mesto snimanja i kako bi barem na trenutak uronili u istoriju.
Serija o kojoj govori zove se „Ponoć u Pera Palasu“ i temelji se na istoimenoj knjizi američkog autora Čarlsa Kinga. Od marta 2022. serija je dostupna širom sveta na platformi Netfliks.
Priča počinje s novinarkom Esrom, koja želi da napiše članak o hotelu otvorenom 1895. godine, a u kojem su boravile i međunarodno poznate osobe poput Agate Kristi, Alfreda Hičkoka, Grete Garbo i Ernesta Hemingveja.
Od hotelskog menadžera Ahmeta, junakinja Esra saznaje tajnu: starim ključem sobe ovog raskošnog zdanja moguće je da se putuje kroz vreme.
Esra putuje u 1919. godinu i postaje svedok međunarodne zavere: britanski komandant planira atentat na osnivača države Kemala Ataturka, koji mora da se spreči pod svaku cenu. Tako počinje istorijska avantura u starom evropskom delu Istanbula.
Izvoz u više od 170 zemalja
Turske serije beleže veliki međunarodni uspeh od sredine 2000-ih. Prema Udruženju turskih izvoznika usluga, godišnje se prodaju u 170 zemalja.
Prema nekim procenama ove produkcije su 2023. godine ostvarile prihod od oko 600 miliona dolara. Očekuje se da će 2024. godine preći prag od milijardu dolara.
Prema rečima turskog ministra trgovine Omera Bolata, turske serije istovremeno prati 800 miliona gledalaca širom sveta.
Put do uspeha započeo je dramama poput „Srebrna“, „1001 noć“, „Ezel“, „Sulejman Veličanstveni“ i „Crna ljubav“. Prvi kupci bili su Kazahstan i Azerbajdžan, a ubrzo su usledile arapske zemlje, Latinska Amerika, balkanske države, Rusija i Evropa.
Analitička firma Parrot Analytics prati globalni razvoj industrije zabave. Prema njihovim podacima, potražnja za turskim serijama porasla je za 184 odsto između 2000. i 2023. godine.
Ljubavne drame i društvena kritika
Prema turskom Savetu za nadzor medija RTUK, u Turskoj se svakodnevno televizija gleda prosečno četiri sata i to najviše serije u udarnim terminima. Više od 70 odsto svih domaćinstava ima pretplatu na usluge striminga.
Ponuda je velika, od ljubavnih priča i komedija do istorijski i društvenih drama. No, što su serije otvorenije i kritičnije, to češće dolaze na udar turskog pravosuđa. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ne skriva da ne ceni ove serije.
Politikolog Haki Tas s hamburškog Instituta Lajbnic za globalne i regionalne studije (GIGA) kaže da je Erdogan ove produkcije čak nazvao pretnjom nacionalnoj bezbednosti i optužio ih za islamofobiju. Nakon toga su ponovno uvedene kazne.
Pre godinu dana DW je izveštavao o zabrani emitovanja i novčanoj kazni za seriju „Crveni pupoljci“, koja tematizuje duboke podele između sekularnih i religioznih grupa.
Nakon uspešnog početka krajem 2023. godine, organizacije bliske vladi žestoko su se pobunile protiv serije, tvrdeći da „Crveni pupoljci“ vređaju verska osećanja. Emiter je kažnjen dvonedeljnom zabranom emitovanja i novčanom kaznom od 275.000 evra.
U poslednje vreme turske vlasti obraćaju pažnju i na umetničke agencije. Protiv njih dvadesetak pokrenute su istrage zbog navodnih dogovora i kršenja zakona o kartelima.
Više od biznisa
Turska vlada gaji dvojaki odnos prema serijama – ona ih istodobno koristi i kao platformu za propagandu, kroz koju želi da utiče na javnost i da propagira svoje ideološke stavove.
Dok su privatne produkcije sve češće pod pritiskom, država masovno ulaže u svoje serije. Državna televizija TRT svake godine naručuje brojne serije koje prikazuju istoriju i „vrednosti turske nacije“ iz islamističko-konzervativne perspektive.
Jedan od primera je „Uskrsnuće Ertugrula“, serija koja prikazuje život drevnog turskog plemenskog vođe Ertugrula u 13. veka.
Osim toga, državne produkcije koriste se i za blaćenje kritičara ili njihovo prikazivanje u negativnom svetlu. Istaknuti primer je TRT-ova produkcija „Metamorfoza“.
U njoj je preduzetnik i borac za ljudska prava Osman Kavala, koji je već osam godina u zatvoru, prikazan kao neprijatelj države.
Što vlada namerava
Politikolog Tas smatra da turska vlada pokušava da nametne društvu stil života prema viziji stranke predsednika Erdogana. Serije koje odstupaju od ove norme suočavaju se s merama, kaznama i pritiscima da bi ih ućutkali.
Serije su poslednjih godina postale svojevrsni ventil za društvenu kritiku. Poruke su skrivene u likovima i radnji. Od uspeha opozicije na lokalnim izborima pre godinu dana, ovaj trend postaje sve izraženiji, zaključuje Tas.
Američki mediji očigledno nešto znaju, što još uvek ni u Srbiji ne znaju, jer ni srpski reprezentativci nisu mogli da potvrde da će najbolji igrač na svetu igrati za nacionalni tim
Balkan i istočni Mediteran suočavaju se sa četvrtim toplotnim talasom ovog leta, dok temperature u Grčkoj, Turskoj i južnoj Srbiji prelaze 42 stepeni Celzijusa. U Srbiji je od početka godine zabeleženo čak osam toplotnih talasa, što je višestruko više od proseka iz druge polovine 20. veka
Prema istraživanjima, više hodanja može smanjiti rizik od demencije, depresije i umiranja od raka, a ujedno je dobro i za srce. Najnovije brojke pokazuju da je oko 7000 koraka dovoljno za dobro zdravlje
Veliki broj toplotnih talasa i velikih vrućina ovog leta doveo je do zabrinjavajuće niskog nivoa vode u Gružanskom jezeru u centralnoj Srbiji
Prekomerna potrošnja prirodnih resursa već decenijama prelazi kapacitete Zemlje da ih obnovi. Global Footprint Network upozorava da je Dan ekološkog duga za 2025. godinu pomeren na 24. jul, što znači da od danas koristimo više resursa nego što planeta može da proizvede tokom cele godine
Snežana C. je posle povređivanja nožem profesorke Natalije Jovanović dokazala da je upila teoriju i praksu Vučića i Informera. Ukratko – kada napadaš izigravaj žrtvu i nikada nemoj priznati ličnu odgovornost. Sada kaže da joj je žao zbog svega
Umesto da se okome na obolele ćelije, odbrambene ćelije srpskog organizma su se okrenule protiv zdravih ćelija. Lek je počeo da kola krvotokom, ali je proces ozdravljenja dug i neizvestan
Mitropolit žički Justin otvoreno je stao na stranu studenata i upozorio vlast da “moć nije data radi nasilja, nego radi služenja“. Šta je to trebalo arhijereju poznatom po tome da se kloni sukoba
Istraživanje NSPM: Većina Srbije protiv Vučićevog režima (1)
Najgore je iza nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
