U proteklih 11 godina najviše je zaradio Bajern Minhen – 237.209.282 švajcarska franka (154.186.030 evra), a takođe je ostvario i najveću zaradu u jednoj sezoni (00/01) –71.067.125 švajcaraca (46.193.631 evra)
Dok u Partizanu još uvek relativno zadovoljno trljaju ruke zbog istorijskog plasmana u Ligu šampiona, solidnih rezultata (tri remija kod kuće) i ponajviše zbog 6.250.000 švajcaraca osvojenih za učešće i sakupljene bodove (plus prihod od tv-prava koji, s obizrom na snagu našeg tv-tržišta, ne može biti posebno značajan), i letimičan pogled na tabelu koju objavljujemo pokazuje da se naš prvak dokopao samo mrvica sa stola UEFA sa koga vodeći evropski klubovi godinama pune najveći deo svojih budzeta. U redu, Partizan nije u krugu vodećih klubova Evrope, ali ako u Top 20 spadaju, recimo, Rosenborg (zaradio 67,5 miliona švajcaraca), Galatasaraj (75,7 miliona), Spartak iz Moskve (60,8 miliona) pa i PSV Ajndhoven (60,3 miliona), onda je, u najmanju ruku, jasno šta su (sve) u dosadašnjim neuspešnim jurišima na Ligu šampiona propustili Partizan i Crvena zvezda…
Norveški „dežurni“ prvak Rosenborg od novca zarađenog u Ligi šampiona izgradio je novi stadion sa 21.000 sedećih mesta i kompletnom infrastrukturom uključujući i salu dimenzija fudbalskog terena. Uložio je 29 miliona evra a ostatak novca, prema rečima predsednika Knuta Skoglunda, uložen je u preuređenje klupskih prostorija. Olimpijakos iz Pireja preuredio je svoj Karaiskaki stadion i izgradio moderan trening-centar, Bazel je zaradu iz Lige šampiona uložio u kupovinu igrača ne bi li ponovio uspeh i zaradio još više, a isto rade i najveći klubovi, poput Real Madrida koji svake godine dovede po jednog „galaktičara“ zahvaljujući (i) novcu zarađenom u Ligi šampiona.
Procenjuje se da svaku rundu Lige šampiona prati oko 280 miliona gledalaca u Evropi od kojih sto miliona u direktnim prenosima. To je ogromno marketinško tržište na koje su, kao glavni partneri UEFA, odavno zaseli Amstel, PlayStation 2, Ford i MasterCard, ali paralelno postoje i nacionalna tv-tržišta od kojih takođe zavise prihodi klubova. Fiksna suma za učešće, broj utakmica i osvojene bodove ista je za sve klubove i jedina razlika je koliko otkuca „taksimetar“. Veće razlike proizlaze od tv-prihoda jer se kriterijum raspodele uspostavlja prema „moći“ svakog tržišta koje je, uglavnom, jednako privrednoj moći svake zemlje. Raspon prihoda od tv-prava kreće se od 5 do 75 odsto ukupnih primanja u sezoni po osnovu učešća u Ligi šampiona. Ovaj sistem je dograđen i usavršen pre četiri godine i otad je Bajern zaradio 122 miliona evra ne samo zbog rezultata na terenu već i zbog činjenice da su tv-prava za Nemačku dostigla izuzetno visoku cenu. U Engleskoj, na primer, tv-mreže ITV i Skay platile su za sezonu 2003/04. 55 miliona evra za pravo prenosa utakmica Arsenala, Manćester junajteda i Čelsija što je za 33 odsto više nego prethodne sezone, a podela se vrši u skladu s plasmanom u prethodnom nacionalnom šampionatu i rezultatima u tekućoj Ligi šampiona. Nemački market-pul je toliko jak da je u sezoni 2002/03. Borusija Dortmund zaradila 51,7 miliona švajcarskih franaka, a prvak Evrope Milan 48,6!
Upadljivo je da su neki klubovi zaradili oko 100 miliona švajcaraca (65 miliona eura) sa samo tri učešća! Deportivo, Valensija, Lacio ili Olimpik iz Marseja napunili su svoje kase zahvaljujući dobrim rezultatima i domaćem tv-marketu a Roma je zaradila 73 miliona franaka u samo dve sezone!
Nema nijednog evropskog kluba koji je u poslednjih 11 godina stalno igrao u Ligi šampiona. Manćester junajted, Barselona, Galatasaraj, Porto, Rosenborg i Spartak predvode kolonu najstalnijih sa po 8 učešća, Bajern, Real Madrid i Milan igrali su po 7 puta, ali su zato u vrhu po zaradi. Bajern je apsolutni rekorder i po ukupnoj sumi (237,2 miliona franaka) i po učinku u jednoj sezoni – 71 milion (2000/01). Real Madrid zaostaje za nekih 15 miliona franaka, a Manćester je treći klub sa preko 200 miliona franaka.
Sve u svemu, Liga šampiona postala je pravi rudnik para, vodeći evropski klubovi planiraju budzet na bazi učešća u elitnom takmičenju, a oni ostali koji uspeju da se uguraju, među kojima je ove sezone konačno bio i naš prvak, moraju da budu zadovoljni već samom činjenicom da su u takvom društvu. Međutim, ni ekonomski momenat, za njihove uslove, nije zanemarljiv.
Za plasman u Ligu šampiona UEFA svakom od 32 kluba garantuje po 2,5 miliona švajcarskih franaka. Za svaku odigranu utakmicu sledi još po 500.000 (s obzirom na minimum 6 utakmica to je još 3 miliona franaka). Svaka pobeda narađuje se sa 500.000 franaka a svaki remi polovinom te sume (tako dolazimo do Partizanovih 6,25 miliona, plus deo od tv-prava). Ulazak u osminu finala donosi novih 2,5 miliona, četvrtfinale 3 miliona, polufinale 6 miliona, dok finalisti odnose jos 10 miliona (pobednik), odnosno 6 miliona (poraženi).
Prihod od tv-prava deli se u skladu sa tv-marketom svake zemlje i to tako što se 50 odsto dobijene sume deli prema plasmanu u prethodnoj nacionalnoj ligi, a drugih 50 odsto prema rezultatima u Ligi šampiona. Na sve to treba dodati zaradu od ulaznica na utakmicama kod kuće.
Klubovi koji učestvuju u kvalifikacijama za Ligu šampiona a ne uđu u nju dobijaju iz fonda solidarnosti 80.000 svajcarskih franaka po rundi, isto kao i oni koji ne stignu do treće runde Kupa UEFA. Iz istog fonda, UEFA svim nacionalnim federacijama (52 ukupno) dodeljuje između 10 i 18 miliona švajcaraca, dok savezi čiji klubovi uđu u Ligu šampiona dobijaju po 32 miliona franaka.
Američki mediji očigledno nešto znaju, što još uvek ni u Srbiji ne znaju, jer ni srpski reprezentativci nisu mogli da potvrde da će najbolji igrač na svetu igrati za nacionalni tim
Balkan i istočni Mediteran suočavaju se sa četvrtim toplotnim talasom ovog leta, dok temperature u Grčkoj, Turskoj i južnoj Srbiji prelaze 42 stepeni Celzijusa. U Srbiji je od početka godine zabeleženo čak osam toplotnih talasa, što je višestruko više od proseka iz druge polovine 20. veka
Prema istraživanjima, više hodanja može smanjiti rizik od demencije, depresije i umiranja od raka, a ujedno je dobro i za srce. Najnovije brojke pokazuju da je oko 7000 koraka dovoljno za dobro zdravlje
Veliki broj toplotnih talasa i velikih vrućina ovog leta doveo je do zabrinjavajuće niskog nivoa vode u Gružanskom jezeru u centralnoj Srbiji
Prekomerna potrošnja prirodnih resursa već decenijama prelazi kapacitete Zemlje da ih obnovi. Global Footprint Network upozorava da je Dan ekološkog duga za 2025. godinu pomeren na 24. jul, što znači da od danas koristimo više resursa nego što planeta može da proizvede tokom cele godine
Snežana C. je posle povređivanja nožem profesorke Natalije Jovanović dokazala da je upila teoriju i praksu Vučića i Informera. Ukratko – kada napadaš izigravaj žrtvu i nikada nemoj priznati ličnu odgovornost. Sada kaže da joj je žao zbog svega
Umesto da se okome na obolele ćelije, odbrambene ćelije srpskog organizma su se okrenule protiv zdravih ćelija. Lek je počeo da kola krvotokom, ali je proces ozdravljenja dug i neizvestan
Mitropolit žički Justin otvoreno je stao na stranu studenata i upozorio vlast da “moć nije data radi nasilja, nego radi služenja“. Šta je to trebalo arhijereju poznatom po tome da se kloni sukoba
Istraživanje NSPM: Većina Srbije protiv Vučićevog režima (1)
Najgore je iza nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
