Ovaj 56-godišnji Baskijac, poznat po prilično prgavom karakteru, u fudbalu ne traži lepotu već rezultat, važnije mu je da ne primi nego da postigne gol i po tome se ne razlikuje mnogo od svog prethodnika Ilije Petkovića
U priličnom „cajtnotu“, gotovo panici, posle licitacije silnim imenima, Zvezdan Terzić, predsednik Fudbalskog saveza Srbije, konačno je našao prvog selektora nezavisne nam zemlje: Španca Havijera Klementea. Terzić je radio u stilu predsednika zapadnih saveza i klubova, odnosno sam. Odluka je isključivo njegova, odgovornost takođe, ali je problem u tome što je rizik zajednički. Terzić je uredno saslušao svačije mišljenje, ali je na kraju odlučio sam. Koliko je pogodio, pokazaće vreme. Posle 15 godina u Španiji mogao bih reći da dobro poznajem Havijera Klementea. Reč je o zanimljivoj ličnosti koja retko koga ostavlja ravnodušnim. Ljudi iz njegovog okruženja u sredinama u kojima radi uglavnom se dele na njegove verne prijatelje i još vernije neprijatelje. Ovi drugi su obično brojniji, ili se bar tako čini, možda zato što su glasniji. Klemente je od ljudi koji, što bi se reklo kod nas, „ne daju na sebe“. Lako ulazi u konflikte jer kaže sve što misli a to, ponekad, nije baš oličenje fer-pleja ili kulture. Međutim, utisak je da se poslednjih godina smiruje i da brojni nestašluci i polemike pripadaju prošlosti. Sada samo povremeno podseti na svoje „najbolje dane“, kao tokom prošle sezone kada je posle nesportskog gesta Eta, koji je pljunuo jednog igrača Atletik Bilbaoa, na konferenciji za novinare rekao da pljuju oni „koji su sišli sa drveta.
Iz „mlađih“ dana ostalo je zapamćeno da je 1989, kao trener Espanjola, posle pobede od 2:0 u Milanu u Kupu UEFA, odlučio da skrati teren na Sariji, stadionu Espanjola, kako bi Italijanima suzio prostor za kontre… Bilo je 0:0 i Espanjol je ušao u finale Kupa UEFA. Najveće trenerske uspehe zabeležio je u svom Atletik Bilbaou, u kome je nekada igrao. Sa njim na klupi baskijski tim je osvojio dve titule (1983. i 1984) i jedan kup. Kasnije je radio u Espanjolu (u dva navrata), Betisu, Tenerifima (jedini neuspeh, tim je pao u Drugu ligu), prošlu sezonu završio je u Atlketik Bilbaou spasivši ga ispadanja ali je razlaz bio „klementovski“: izvređao je predsednika i celu upravu jer nisu ništa uradili na dovođenju igrača koje je on želeo. Odgovorili su mu otkazom.
Tokom selektorovanja (1992–1998) bio je u stalnom sukobu sa grupom novinara iz moćne medijske grupacije Prisa, koja izdaje „Pais“i „As“ i ima najslušaniji Radio Ser i TV Kanal Plus. Tokom šampionata Evrope 1996. u Engleskoj čak je fizički nasrnuo na jednog reportera pomenutog radija. Održavali su ga relativno dobri rezultati i čvrsto prijateljstvo sa Anhelom Mariom Viljarom, predsednikom španske fudbalske federacije, sa kojim je nekada igrao u Atletik Bilbaou. Preživeo je i eliminaciju od Nigerije na SP-u 1998. u Francuskoj u grupi, ali je iste jeseni, posle poraza od Kipra sa 3:2 u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2000, ipak podneo ostavku.
Po opredeljenju i fudbalskoj filozofiji, Havijer Klemente je defanzivac. Njegove ekipe ne igraju lep fudbal, više voli „radnike“ od „umetnika“, odbrana mu je važnija od napada, kvarenje igre prioritetnije od pravljenja… Po tim karakteristikama sličan je svom prethodniku Iliji Petkoviću. Klemente je odličan trener za srednje i male ekipe kojima je prevashodan cilj opstanak u ligi i, eventualno, zlatna sredina. S obzirom na to da Srbija nikako ne spada u evropsku fudbalsku elitu, možda je stručnjak profila Klementea i dobro rešenje. Njegov veliki hendikep biće nepoznavanje sredine, igrača, lige i, naročito, jezika (ne govori čak ni engleski!), ali će jezičku barijeru prevazići uz pomoć Riste Vidakovića, bivšeg reprezentativca Jugoslavije, koji će mu biti pomoćnik, i Miroslava Đukića koji će biti selektor mlade reprezentacije. Istovremeno, neznanje jezika biće i prednost jer neće čitati novine i neće ući u sukob sa novinama i novinarima koji će ga „krpiti“ posle prvog neuspeha.
Klemente će biti predstavljen u petak 21. jula, potom se vraća u Španiju a početkom avgusta „stupa na posao“ i počinje da priprema prijateljsku utakmicu sa Češkom u Pragu 16. avgusta. Prema španskim novinama, za dve godine zaradiće 1,4 miliona evra, odnosno 700.000 po sezoni. Naše novine navode 700.000 za dve godine. Bilo kako bilo, neka mu je sa srećom. Trebaće mu. Kao i nama s njim.
„Ja sam profesionalac, bio sam slobodan i od tri ponude koje sam imao odabrao sam ovu FS-a Srbije jer mi omogućava da ostanem u evropskom fudbalu i jer mi se čini dovoljno atraktivnom i izazovnom. Predsednik FS-a Srbije Zvezdan Terzić ubedio me je da je njegova vizija razvoja fudbala u Srbiji na zdravim osnovama i ja ću u naredne dve godine sve učiniti da dam svoj doprinos“, rekao je u razgovoru za „Vreme“ Havijer Klemente. Priznao je da ne zna mnogo o srpskom fudbalu: „Poznajem mnoge srpske igrače koji su igrali ili još uvek igraju u Španiji, neke sam i trenirao, ali o vašim mladim igračima ne znam mnogo. Moraću puno toga da naučim, ali to ipak nije tako teško. Pred meč u Pragu imaću tri treninga sa A timom, videću i mladu selekciju i to će biti dovoljno za prve utiske. Tu su još i kasete, kao i saveti mojih pomoćnika.“
Kaže da na Mundijalu nije s pažnjom pratio Srbiju i Crnu Goru:
„Video sam nešto malo, ali nedovoljno za bilo kakakv sud o razlozima neuspeha. Više sam bio skoncentrisan na Španiju.“
Ne obećava ništa, ali kaže da ima jasan cilj:
„Pokušaću da Srbiju odvedem na Evropsko prvenstvo 2008. Grupa nije nimalo laka, ali da ne verujem u sebe, ne bih se ni prihvatao posla.“
V. S.
Lionel Mesi postao je najbolji strelac u istoriji svetskih prvenstava, postigavši 17 golova i time pretekao Miroslava Klosea, sa kojim je do sada delio rekord. Do istorijskog pogotka došao je u meču protiv Austrije
Obradović je u Panatinaikos pozvao i Bogdana Bogdanovića, što je podelilo navijače Partizana
Srpskom treneru biće ovo prvi angažman nakon što je u novembru 2025. podneo ostavku u Partizanu
Reprezentativci Kurasaa su istorijski uspeh posvetili preminulom saigraču
Srbija je ušla u leto uz pretežno sunčano vreme i visoke temperature, ali meteorolozi upozoravaju da bi popodne moglo doneti lokalne pljuskove sa grmljavinom i gradom
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Intervju: Radovan Lazić, tužilac
Kako je kontaminiran slučaj Veselina Milića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
