Ma potpuno šizofrena trka, čoveče! Drama dramu stiže! Taman Fernando Alonso (Reno) napravi razliku, pobegne od ostalih kad – neko se zakuca u ogradu i izađe auto za usporavanje. Di s’ bio nigdi, šta s’ radio, ništa! I tako četiri puta u toku trke za Veliku nagradu Australije u Melburnu. Ali, šta da vam kažem, dečko je odličan! Sve ima – motivaciju, samopouzdanje, dobar tim iza sebe… Mislim, kad neko dan pred trku i pored trećeg mesta na startu hladno izjavi kako je „ubeđen da može voziti za pobedu“, a baš to je rekao Fernando, onda je to priča o pravom šampionu. Potom mu je Mihael Šumaher (Ferari) dobacio nešto u stilu „još se mi nismo odmerili u direktnom duelu, moraće da mi se dokaže na trci“, ali ga je Španac drčno poklopio izjavom da je to „već učinio u Bahreinu“. Ipak, valja razumeti Šumija, bio je besan zbog jedanaestog mesta na startu.
„Previše smo spori, šta ima više da se priča“, izjavio je bivši šampion posle kvalifikacija. Već tada se moglo naslutiti da stariji Šumaher gubi nerve svestan da, bez obzira na dugu sezonu, svakim lošim plasmanom gubi priključak za vrh, a postaje i sve očiglednije da tim u zimskoj pauzi nije napravio bolid koji može da se upusti u klinč sa Renoovim, Meklarenovim, pa i Hondinim mašinama. Najočiglednije je to bilo negde u drugoj trećini trke kada se Šumi upustio u jurnjavu za Džensonom Batonom (Honda). Borili su se za četvrto mesto i bilo je očigledno da se stari šampion nervira jer ga je mladi Eglez „radio“ ama baš onako kako je on sam svojevremeno odbijao napade drugih – taman kad se približi i samo što ne krene u obilaženje, Baton promeni mesto kočenja pred krivinom i Šumi šta će, legne na kočnicu, točkovi se blokiraju, dimi se kao iz ćire i gume – tuturutu! Pre nego što se zakucao u zid pred glavnom tribinom, nekoliko puta je vozio kros-kantri izlećući sa staze, videlo se i na „TE VE-u“ (novoustanovljeni naučno-obrazovni program TV B92), da je čovek besan, a zna se, kad si besan – praviš greške. „Jednostavno, pogrešio sam“, kratko je odgovorio italijanskim novinarima koji su posle pisali da je „ponovo zavladala kriza u ekipi iz Maranela“. Toliko o njemu, ionako sam mu posvetio previše pažnje.
„U Melburnu sam bio opušten, nije bilo direktne borbe“, rekao je posle trke pobednik Alonso. U samoj trci bilo je jasno da, kao nijednom vozaču ranije, Fernandu okolnosti fantastično idu naruku. Hoću kasti da je prosto neverovatno kako su se autsajderi nameštali između njega i Kimija Raikonena (Meklaren) prilikom svakog od letećih startova kad se auto za usporavanje sklanjao sa staze. Mislim, valjda su posle trke ljudi iz Renoa poslali flašu pića ekipama MF1 i Super Aguri. Nije da mi je Kimi iz oka ispao, ali stvarno! Ne da su ga kočili na ponovnim startovima – nego onoliko. Svaki put je Španac na samoj liniji bežao Fincu za najmanje pet sekundi. Ipak, drugo mesto za Raikonena znači produžetak neizvesnosti i osiguranje da se neće ponoviti situacija iz prošle sezone kada je Španac praktično napravio nenadoknadivu razliku u odnosu na ostale u samo tri prve trke. O Montoji (Meklaren) neću trošiti reči mada navijam za njega. Takve brljotine kakve je on pravio na treningu, u krugu za zagrevanje i u samoj trci bukvalno su me izbacivale iz takta! Laknulo mi je kad je odustao.
„Iako sam kriv za kaznu prolaska kroz boks, ipak me je auto za usporavanje spasao i veoma sam srećan zbog rezultata“, rekao je Ralf Šumaher (Tojota), koji je kroz cilj prošao treći. Inače, ova trka je za njega bila veoma dosadna. Niti je on mogao da stigne Kimija, niti su drugi mogli da ugroze njega. Tako se namestilo.
Baton je stvarno bio veliki tragičar trke u Melburnu. Kardinalna greška tima u izboru guma koje nikako nisu mogle da postignu optimalnu temperaturu, koštala ga je skupo, mada imam utisak da ga je razvalio i psihološki pritisak posle osvajanja prvog mesta na startu jer su svi u timu očekivali pobedu. Da nešto nije u redu sa njegovim gumama videlo se i po načinu na koji su ga u prvim krugovima pretekli Alonso i Kimi jer Dženson nije mogao da povuče na pravi način prilikom ponovnog starta. Od toga su vozači BMW-a najviše polzovali pri raspletu trke. Haidfeld je stigao četvrti posle dobrog trkanja sa Batonom, koji je, po mom mišljenju, od prevelikog pritiska omašio brzinu u poslednjoj krivini i razvalio (iberturovao, što bi rekli stari majstori) motor na samo dvadesetak metara pred ciljem. Vilnev je potom dobio jedno mestašce više i stigao šesti iako je startovao sa devetnaestog mesta! Za dva boda se ogrebao i Barikelo (Honda), a bodić je čipnuo i Kultard (Red Bul), kog je dobro namučio Skot Spid (Toro Roso), koji je faktički prošao kroz cilj pre Škotlanđanina i samo zato što su ga kaznili dodatkom sekundi nije napravio najveće iznenađenje u sezoni.
Di mi je peti!? A, Fizikela (Reno). Pa da, dovoljno je reći da su ga tokom trke šefovi tima opomenuli da je dve sekunde po krugu sporiji od Alonsa iako mu bolid radi kao švajcarski sat, da su rekli nešto što bi u našem slengu zvučalo kao „daj mu ga malo po brzini“, pa da sve bude jasno.
