foto: betaphoto
Ko je čovek u čijoj je oduzetoj vili decenijama bilo sedište Demokratske stranke u Beogradu
Otkako je prva lokomotiva povukla kompoziciju, pitanje kako kompozicija da se zaustavi postala je konstruktorska opsesija. Sa onim prvim vozovima koji su, poput današnjih Železnica Srbije, mogli da postignu celih 40 kilometara na sat i koji su vukli tek nekoliko vagona, prosta mehanička kočnica na „vintu“ bila je još dovoljna, ali budući da su lokomotive bivale sve jače i brže, a kompozicije sve duže i teže, (ne)pouzdanost i (ne)efikasnost kočionih sistema ispostavile su se kao kočnica razvoja železnice uopšte uzev.
Taj problem – efikasno i pouzdano kočenje kompozicije vagona bez obzira na to koje je težine i kojom se brzinom kreće – rešio je dvadesetih godina prošlog veka inženjer Dobrivoje Božić, patentom poznatim pod nazivom „Božić kočnica“.
SVEŽA PAMET: Odmah po okončanju studija na Visokoj tehničkoj školi u Karlsrueu (Baden-Virtemberg), gde mu je jedan od profesora bio Rudolf Dizel, potom i u Drezdenu (Saksonija), novopečeni inženjer mašinstva Dobrivoje Božić dobio je posao u Srpskim državnim železnicama. Prvi raspored mu je bio u Železničkoj radionici u Nišu. Bilo je to 1911. godine: kao „svežoj pameti“, odmah po stupanju na dužnost omogućen mu je istraživački rad na zadatku koji je sam odabrao – unapređenje Vestinghausove vazdušne kočnice, koja je u upotrebi bila već 50 godina, ali nedovoljno pouzdana pri većim brzinama.
Svoj prvi patent – „Sistem kontinuiranog kočenja putničkih i teretnih vozova komprimovanim vazduhom“ prijavio je u februaru 1922. godine. Priznat je već u junu iste godine. Sledeće, 1923. godine prijavio je, za razvoj železničkog transporta najvažniji patent – „Brzoreagujući trostruki ventil“, konačno priznat 1926. Treći patent „Razvodnik za kočione sisteme sa fluidom pod pritiskom“ priznat je 1928. godine. Tim patentima rešeni su svi problemi vezani za zaustavljanje vozova bez obzira na težinu i brzinu, jednom zasvagda.
BOGATSTVO: Svoje patente ustupio je industrijskom konglomeratu Škoda (Škodovy závody). Tokom tridesetih godina prošlog veka, dok se svet davio u Velikoj ekonomskoj krizi, Dobrivoje se sa suprugom Radmilom provodio po evropskim mondenskim letovalištima/zimovalištima, kao što priliči vrlo bogatom čoveku. U međuvremenu, porodica je uvećana za dva člana: sina Dragana i ćerku Vesnu: Božići su se u svoju novoizgrađenu vilu u Krunskoj uselili 1939. godine.
KONFISKACIJA: Ovu idilu prekinuo je Drugi svetski rat: okupaciona vlast rekvirirala je rudnik i strugaru za potrebe Rajha, u vilu u Krunskoj uselio se neki već nemački general, dok je Božićima ostavljeno da koriste suteren. Prema kazivanju njegovog starijeg sina Dragana, u suterenu je postojalo specijalno sklonište u kojem se Božić krio od Nemaca koji su povremeno pokazivali interesovanje za njegove projekte u vezi sa raketnim motorima. Tokom okupacije, ćerka Vesna je preminula usled perforacije slepog creva.
Odmah po oslobođenju Dobrivoje je uhapšen pod optužbom da je sarađivao sa okupatorom – da je imao nekog udela u projektu V-2. Iz zatvora je, navodno, pušten na insistiranje Sovjeta, koji su takođe iskazivali interesovanje za njegov rad i znanje. U strahu da će ponovo biti hapšen, možda i streljan, ali i nevoljan da karijeru nastavi u Sovjetskom Savezu, odlučuje se na rizičan korak: beg na Zapad.
IZBEGLIŠTVO: Legenda kaže da su se Dobrivoje, Radmila i Dragan preko Jadranskog mora put Barija zaputili malim čamcem sa vanbrodskim motorom koji se negde na otvorenom moru pokvario: Dobrivoje je od vesala i čaršafa improvizovao jedro, pomoću koga su se dokopali italijanske obale. Skrasili su se u Vindzoru, Ontario, gde je već postojala poveća srpska iseljenička kolonija. Iste godine, 1947, Dobrivoju Božiću je kao okupatorskom kolaborantu narodna vlast konfiskovala celokupnu imovinu.
EPILOG: U izbeglištvu, Radmila je rodila drugog sina – Roberta. Odmah nakon Robertovog rođenja, Dobrivoje se od Radmile razveo i preselio se u Sjedinjene Američke Države, gde je živeo do 1964. godine, kad je odlučio da se vrati u Jugoslaviju.
Po svemu sudeći, one optužbe za kolaboraciju sa okupatorom i nisu bile previše ozbiljne: etiketa „kolaboracionista“ možebiti mu je prilepljena samo zato što je bio bogat. Bilo kako bilo, Dobrivoje se vratio i u miru poživeo koliko mu je bilo suđeno. Umro je u Beogradu tri godine posle: sahranjen je tiho i bez pompe na beogradskom Novom groblju.
Sedam decenija po konfiskaciji, Agencija za restituciju donela je rešenje da se naslednicima Dobrivoja Božića vrati vila u Krunskoj ulici 69, široj publici poznata kao „sedište Demokratske stranke“. Država Srbija se žalila na odluku.
Evropsko prvenstvo u vaterpolu u Beogradu ušlo je u samu završnicu, za titulu najboljeg na starom kontinentu bore se Srbija, Italija, Mađarska i Grčka. Ko će biti novi šampion Evrope?
Savladao je Novak Đoković i drugu prepreku na ovogodišnjem Australijan openu i to vrlo lako, sa 3:0. Još više raduje način na koji je to uradio: fizički jak i brz kao mladić, a ne kao sportista pri kraju karijere u 39. godini života
Crnogorski satelit Luča poslao je prvu fotografiju iz svemira. Mali korak za svetsku zajednicu, ali veliki za Crnu Goru koja je krajem decembra u orbitu poslala svoj prvi satelit
Beogradska filharmonija je prošle nedelje u Mumbaju imala dva koncerta pod upravom Zubina Mehte kojima je, u maestrovom rodnom gradu, otvorila svetsku proslavu njegovog 90. rođendana. Tim povodom, premijerno je prikazan dokumentarni filma Da capo o Mehti i Beogradskoj filharmoniji, autora Borisa Miljkovića. Beogradski orkestar je bio prvi koji je mladom Mehti još 1958. pružio profesionalnu šansu. Ispostavilo se da u arhivi koja bogato dokumentuje sve dosadašnje zajedničke koncerte i gostovanja, nedostaje materijal o početku tog višedecenijskog prijateljstva. To je bio povod Jeleni Milašinović, dugogodišnjoj PR menadžerki Beogradske filharmonije, koja je i producent filma, da se dokumentarnim filmom svetu prikaže višedecenijsko prijateljstvo maestra Mehte i Filharmonije. Naslov filma Da capo, muzički izraz koji znači “od početka”, izabran je da naglasi kontinuitet i veliku emociju između Beogradske filharmonije i Zubina Mehte. Tekst Borisa Miljkovića, autora filma, o danima nastajanja Da capo-a koji je napisao za “Vreme”, potvrda je te priče
U novoj knjizi Strahoćutnja, nemački filozof Rihard David Preht sažima šta sve u modernom, krhkom svetu ograničava slobodu govora – od uzbuđivanja na društvenim mrežama do polucenzure u klasičnim medijima. Iako je Srbija u drukčijoj galaksiji od Prehtove publike, neke poente važe univerzalno
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
