Prema podacima Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja, u Beogradu je krajem novembra bilo 16.426 registrovanih respiratornih infekcija, što je približno isti broj kao i prethodnih nedelja. Najveći broj obolelih je školskog uzrasta (47,3 odsto); predškolskog je 29,4; radno aktivnih 17,6, a starijih od 60 godina 5,6 odsto. U istom trenutku, u Beogradu su registrovana 43 slučaja oboljenja sličnih gripu.
Svetski stručnjaci ove jeseni najavili su mogućnost izbijanja epidemije gripa u celom svetu. Međutim, bar za sada, u Srbiji i Crnoj Gori nema razloga za paniku. Proteklih godina broj obolelih je bio mnogo veći: u januaru ove godine, prema podacima Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja, samo u Beogradu procenjeno je da je broj obolelih od gripa dostigao 50.000. Ipak, ovako mali broj trenutno obolelih od „zimskih bolesti“ ne znači da epidemije gripa neće ni biti: ona se po pravilu javlja tek u januaru i februaru, a razvoj situacije se još ne može prognozirati.
U ovom trenutku povod svakom četvrtom odlasku kod lekara je infekcija disajnih puteva. Međutim, mnogi lekari naglašavaju da je u svetu, ali i kod nas, terapija antibioticima – prepisana u 80 odsto slučajeva – greška, jer se takva oboljenja leče mirovanjem, vitaminima i lekovima za ublažavanje tegoba. Prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja koje su u decembru prošle godine obavili „Blic“ i „Marten Bord internešenel, među 557 anketiranih punoletnih građana Srbije najpopularniji lek protiv gripa je čaj (34,2 odsto), slede antibiotici (11,6 odsto), limun, vitamin C i andol (po 8,6 odsto), i aspirin (4,5 odsto). Nikakav lek ne koristi 4,8 odsto ispitanih. Na redovne preglede kod lekara odlazi tek 43,1 odsto. Upravo ovaj podatak govori o tome koliko se neozbiljno shvataju „zimske bolesti“. Prethodnih godina, kada je zbog epidemije gripa u nekim trenucima bila zabranjivana poseta bolnicama kako bi se sprečilo širenje zaraze, prava pomama je bila za traženjem „veze“ za ulazak u njih, što je veoma pogodovalo daljem širenju zaraznih bolesti.
KAKO IH PREPOZNATI: Za razliku od većine „zimskih bolesti“, grip se veoma teško može izbeći. Svetski stručnjaci upozoravaju da se virusi gripa sve bolje prilagođavaju okolini, da postaju otporniji i sve je teže boriti se protiv njih. Upravo francuski termin „agriper“ (zgrabiti, ščepati) govori o masovnosti i brzini kojom se širi. Grip je akutno, zarazno, respiratorno oboljenje, kapljična infekcija koja se može preneti kijanjem, kašljanjem ili fizičkim dodirom. Sva tri tipa gripa – A, B i C – imaju slična svojstva i mnoštvo podtipova. Inkubacija je kratka, traje jedan ili dva dana, a početni simptomi se ispoljavaju kao drhtavica i povišena temperatura, a nakon toga i iscrpljenost, glavobolja, znojenje, bol mišića, zglobova i kostiju. Pored ovih opštih simptoma javljaju se i zapušen nos, kijavica i suv kašalj. Sledi sekrecija iz nosa i iskašljavanje sekreta. Temperatura obično traje između tri i pet dana; ukoliko se slučaj ne iskomplikuje, i ostali simptomi prestaju nakon nedelju ili deset dana. Ipak, mnogo duže bolesnik oseća fizičku i psihičku iscrpljenost. Komplikacije su, međutim, često vrlo opasne. Najugroženija su deca, stari, žene u drugom i trećem mesecu trudnoće i hronični bolesnici, kod kojih grip može da pređe u upalu pluća, pa i još opasnije bolesti. U ovom trenutku ipak je više onih sa infekcijom respiratornih puteva, a taj broj se, kako se bliži januar, iz nedelje u nedelju sve više povećava. Tako je u prvoj nedelji novembra broj osoba sa oboljenjima gornjih respiratornih puteva u Srbiji povećan za 6,4 odsto u odnosu na prethodnu i iznosio je 31.144. Najveći broj njih je u starosnoj grupi od sedam do devetnaest godina.
KAKO SE ZAŠTITITI: U periodu pred epidemiju gripa i ostalih „zimskih bolesti“ najvažnija je upravo preventiva: često pranje ruku, s obzirom na to da se najveći broj virusa prenosi direktnim kontaktom, a „klice“ se mogu danima zadržati tamo gde su „ostavljene“. Loše i ružne navike poput pokrivanja nosa i usta rukom umesto maramicom prilikom kašljanja i kijanja i, naročito, brisanje nosa rukom, potpomažu lepljenje bakterija i virusa. Pipanje lica takvim rukama povećava šanse za zarazu jer virus gripa najčešće u telo prodire kroz oči, nos i usta. Uz ova pravila ponašanja koja se podrazumevaju, lekari obično preporučuju unošenje većih količina tečnosti u organizam i često provetravanje prostorija u kojima je ovih dana zbog grejanja vazduh veoma suv i pun virusa. Nije na odmet i veća fizička aktivnost, kao ni vitamini koje treba unositi kroz hranu i tablete. Bolešljivi treba upravo ovih dana da porazmisle o smanjenju pušenja i unošenja alkohola jer pušenje štetno utiče na disajne puteve, a alkohol na jetru koja ima važnu ulogu u „prečišćavanju“ organizma. Ipak, glavni način zaštite jeste izbegavanje prostorija u kojima se nalazi veći broj ljudi i izbegavanje svakog kontakta sa obolelima.
KAKO SE IZLEČITI: Lekari savetuju da se ne uzimaju lekovi na sopstveni rizik, već da je uvek neophodno posavetovati se sa doktorom. U slučaju gripa i infekcije disajnih puteva, ne leči se uzrok, već se samo ublažuju simptomi i sprečavaju komplikacije. Najčešće se preporučuju kapi i sprejevi za nos, sirupi protiv kašlja, čajevi, vitamini i obavezno mirovanje. Antibiotici se koriste samo za lečenje komplikacija, a jedino kod starih osoba i hroničnih bolesnika i za njihovu prevenciju. S obzirom na to da je kod ovakvih bolesti jedini način lečenja puštanje organizma da se sam izbori sa bolešću, neprijatnosti se bar malo mogu ublažiti inhalacijom tople pare radi olakšavanja disanja ili spavanjem na višem jastuku kako bi se olakšalo dreniranje sekreta iz nosa.
Radi pripremanja vakcine protiv gripa, uvek je neophodno prvo identifikovati virus zbog mnoštva tipova koji postoje. Međutim, imunitet stvoren nakon vakcinacije nije trajan, pa je neophodno i primanje vakcine svake godine. Posebno se preporučuje bolesnicima s kardiovaskularnim i bronho-plućnim oboljenjima, dijabetesom, Adisonovom bolešću, kao i osobama starijim od 65 godina. Ove godine besplatna vakcina Instituta za imunologiju i virusologiju Torlak nije distribuirana zbog previsokog nivoa endotoksina, koji bi mogao da izazove povišenu temperaturu, pa je Ministarstvo zdravlja problem rešilo tenderom i uvozom: za rizične kategorije pribavljeno je 250.000 doza, obavljena je vakcinacija hroničnih bolesnika, dece i starijih od 65 godina, a dovoljna količina za ostale distribuirana je apotekama. Pravo vreme za vakcinaciju protiv gripa jeste polovina novembra, ili najkasnije mesec dana pred sezonu gripa koja se očekuje u januaru, kako bi organizam u tom periodu stekao imunitet. U pomenutom istraživanju 85 odsto osoba je izjavio da se nikad ne vakcinišu protiv gripa, a tek 11,4 odsto njih vakciniše se redovno, svake godine.
