Beograd
Zatvorena kultna kafana „Lipov lad“
Od 13. januara zatvoren je kultni restoran „Lipov lad“. Rešenjem od 9. januara menja se vlasništvo zemljišta na kome se nalazi ova kafana
U SAD se godišnje rodi oko 255.000 beba čije su majke strankinje. Ova deca automatski dobijaju američko državljanstvo. Donald Tramp već od 19. februara 2025. hoće da ukine ovo pravo koje postoji više od 150 godina. Sagovornica „Vremena“ opisuje svoje iskustvo sa „porođajnim turizmom“ u Americi
Irina i njen muž su iz Beograda i Srbi su, ali je njihov sedmogodišnji sin i Amerikanac, barem po pasošu. Kada je Irina bila u sedmom mesecu trudnoće, otputovala je u Ameriku i tamo se porodila kako bi joj dete imalo državljanstvo Sjedinjenih Američkih Država, što je praksa zagarantovana 14. amandmanom američkog Ustava.
„Moja prva reakcija je bila ‘ne, sama na drugom kraju sveta, ne poznajem ni jednog lekara, kako ću'“, seća se Irina za „Vreme“.
Ovo pravo u Americi postoji 157 godina. Za njega su se tri godine nakon završetka građanskog rata, 1868. godine, izborili Afroamerikanaci.
„Ti ljudi su na novi kontinent došli kao robovi, a kada su postali slobodni dobili su pravo da budu građani Amerike'“, objašnjava za „Vreme“ Vukašin Zorić, saradnik Centra za američke studije. „U pitanju je princip na kojem je zapravo izgrađena američka nacija.'“
Ovaj princip na sve načine pokušava da ukine novi-stari predsednik te države Donald Tramp, koji je, čim je inaugurisan, izdao naredbu kojom ukida državljanstva po rođenju, a ona treba da stupi na snagu već 19. februara. Ipak, ovo će izgleda biti duga borba u kojoj će Amerikanci morati da odgovore na pitanje – da li žele da zaključaju naciju?
Irinina priča
Oko 255.000 dece rađa se godišnje u SAD od majki koje u zemlji žive ilegalno.
Irina i njen suprug nisu američki ilegalni imigranti, već su samo želeli da detetu pruže mogućnost da se jednog dana školuje na nekom od najboljih fakulteta u Americi.
„Kao osoba koja se školovala u Srbiji i koja je rukama i nogama kopala da sebi obezbedi neku stipendiju za magistarske i doktorske studije na dobrom fakultetu u Engleskoj, pre svega cenim dobro obrazovanje, a drugo, znam koliko može biti teško dobiti pristup dobrom obrazovanju kada si iz Srbije“, kaže Irina, čije je pravo ime pozunato redakciji. „Stoga je naša namera bila da detetu obezbedimo ovu mogućnost i na taj način uložimo u njegovu budućnost – sve ostalo biće na njemu.“
Iako nekome ova odluka može da se čini čudnom, oni nisu usamnljeni. Trend bebi turizma u SAD je široko rasprostranjen, pogotovo među ruskom populacijom, a ovaj način dobijanja papira se još naziva i „dete sidro“, jer se tako otvara mogućnost da i roditelji deteta dobiju lakše državljanstvo.
Ireni nije palo na pamet da dete koriste kao „sidro“ za ostajanje u Americi kada se odlučila da se tamo porodi.
„Nismo to unapred planirali, nekako su se spontano složile kockice – kada sam bila neki treći ili četvrti mesec trudnoće, moj muž je predložio da razmislim o porođaju tamo. Njegova ideja je bila, ako možemo ovo da organizujemo i uradimo, zašto ne bismo?“, priča ona.
Koliko je to skupo
Porodica njenog muža živi u Americi pa su imali pun sistem podrške – bili su smešteni kod njih, dobili sve informacije koje su im bile potrebne oko odabira bolnice i lekara.
Jedan od problema je bio što je Irina morala krajem sedmog meseca da putuje avionom 14 sati, pošto bi let u poznijoj trudnoći bio preveliki rizik. U Americi su ostali i mesec nakon porođaja.
Kaže da je iskustvo porođaja bilo predivno i da je generalno pristup mnogo opušteniji nego u Srbiji, ali ni u jednom trenutku nije imala osećaj da njena doktorica ne kontroliše situaciju.
„Beba se ni u jednom trenutku ne razdvaja od majke, i svi testovi i provere koje treba da se urade, rade se tu i pred roditeljima. U bolnici se nalazi i restoran, tako da sam odmah posle porođaja mogla da zamolim muža da mi donese najveći burger koji nađe. Doktorica nas je obišla jednom, mom mužu dala uputstva kako da prepozna post-porođajnu depresiju, a od babice smo dobili kratku obuku oko dojenja. Beba ni jednom nije bila nahranjena dohranom, i ohrabreni smo da pokušavamo dojenje“, prepričava ona.
Nakon rođenja, pasoš za bebu su dobili veoma brzo, nedelju dana kasnije. Nisu nigde morali da se pojave fizički, već su celokupnu dokumentaciju poslali poštom.
Prirodni porođaj i dan u bolnici su platili 10.000 evra, što nije velika razlika u odnosu na Srbiju, gde ista usluga u privatnim bolnicama košta od 2.500 do 7.000 evra. Ipak, da je porođaj bio teži, da je morala da ide na carski rez ili ostane duže u bolnici, troškovi bi bili mnogo viši, ali su oni na to računali i spremili novac.
Dodatno su imali i troškove za avionske karte, a ceo poduhvat bi im bio nemerljivo skuplji da nisu mogli da ostanu kod porodice tri meseca.
Amerikanstvo da se prenosi krvlju
„Sve osobe rođene ili naturalizovane u Sjedinjenim Američkim Državama i podložne njihovoj vlasti jesu građani Sjedinjenih Američkih Država i države u kojoj borave.“
Ovako počinje 14. amandman Povelje o pravima, na koji se Tramp namerio. On se smatra jednim od najdalekosežnijih koji je presudno uticao na borbu za građanska prava, objašnjava Zorić, koji je i asistent na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
„Na temelju 14. amandmana je došlo do prava na opšte obrazovanje, a osigurano je i pravo na abortus“, kaže on.
Ovim pokušajem, Tramp poručuje da „na neki način treba da počne zaključavanje američke nacije, da ona ne treba više da se širi“.
„Većina zemalja sledi taj koncept da se državljanstvo prenosi krvlju, a izgleda da i Tramp to sada želi. Kontradiktorno je što je to nacija koja je izgrađena na potpuno obrnutom konceptu, od imigranata“, dodaje.
Saradnik Instituta za američke studije kaže i da je koncept korišćenja „deteta kao sidra“ za papire cele porodice u Americi možda eksploatisanje jednog principa, ali to je princip koji je bio esencijalan za nekadašnje stvaranje Novog sveta.
Bebi turizam je u sivoj zoni u Americi, ne smatra se nelegalnim, ali se na njega ne gleda ni blagonaklono. Ukoliko carinici na ulasku u zemlju primete da je žena u poodmakloj trudnoći i pokušava da uđe u zemlju sa turističkom vizom, najverovatnije je neće pustiti.
Majami i okolni gradovi na Floridi smatraju se Mekom bebi turizma. Tu postoje i specijalne klinike za klijente iz inostranstva koji dolaze samo sa ovim ciljem. Slično kao medicinski turizam na Balkanu.
Cene idu do nekoliko desetina hiljada evra za tri ili četiri meseca.
Dokle se došlo sa Trampom
Kao i gotovo sve, u Americi zakonodavstvo pomalo drugačije funkcioniše, jer ima mnogo nivoa vlasti.
Tako je Tramp 23. januara izdao izvršnu naredbu o ukidanju državljanstva po rođenju. Ipak, Federalni sud je privremeno blokirao ovu naredbu, a sudija Džon Kafenor u Sijetlu Trampovu odluku je nazvao “očigledno neustavnom”, tokom prvog saslušanja u pokušaju više država da ospore naredbu.
Federalni sud je zapravo reagovao na privremenu zabranu naredbe, koju su tražile države Arizona, Ilinois, Oregon i Vašington. Ovo je jedna od pet tužbi koje su pokrenule 22 države i brojne grupe za prava imigranata širom zemlje.
Ipak, Trampova administracija tvrdi da države nemaju osnova da podnesu tužbu protiv naredbe i da nikakva šteta još nije učinjena.
Advokati administracije su, takođe, pojasnili da se izvršna naredba odnosi samo na osobe rođene nakon 19. februara, kada naredba treba da stupi na snagu.
Hoće li Tramp promeniti Ustav
Iako je federalni sudija blokirao naredbu, Zorić objašnjava da vrlo lako može da se dogodi da slučaj ode do Vrhovnog suda, koji je najviša instanca u zemlji, ukoliko se Tramp bude žalio na odluku.
Vrhovni sud ima devet članova, sudije se izjašnjavaju samostalno, odluke se donose prostom većinom . Iako konzervativci imaju većinu i u ovom sazivu, sudije ne zavise ni od koga, biraju se doživotno, bezbedne su i nije izvesno kako bi mogle da se izjasne.
Druga opcija za Trampa jeste da pokuša da ukine 14. amandman Ustava, koji garantuje pravo na državljanstvo po rođenju. Tek to bi Americi izazvalo pometnju.
„Samo je jedan amandman u američkoj istoriji ukinut, a to je zabrana konzumiranja alkohola“, kaže Zorić. „Za to mu nije dovoljna prosta većina u Kongresu, pa bi to bio teži put.“
Amerika u pozadini svesti
Irina trenutno ne planira da se sa porodicom preseli u Ameriku, ali ta opcija uvek postoji.
„Verovatno smo, imajući tu mogućnost u podsvesti, na kraju i presekli da napravimo toliki napor i pređemo pola sveta da bi nam sin dobio američki pasoš. Za sada smo još uvek vezani za Srbiju, ali razmišljamo o tome da se u nekom trenutku možda pomeramo ka Americi“, kaže. „Ali, nisam se pokajala.“
Ukoliko se i njeni i Trampovi planovi obistine, a Irina se možda opet porodi u Americi – to dete neće automatski biti Amerikanac. Ne samo po krvi, već ni u pasošu.
Od 13. januara zatvoren je kultni restoran „Lipov lad“. Rešenjem od 9. januara menja se vlasništvo zemljišta na kome se nalazi ova kafana
Omladinske generacije u 220 godina istorije srpskih vlada dolazile su kao lek za društvo potrošenih ideja, kompromitovanih ličnosti, okoštalih obrazaca i političara koji nisu imali šta da ponude, kad je država stagnirala ili čak bila dovedena u pitanje
Ako se i desi sve što je Kušner zamislio, koliko god da je zemljište dekontaminirano, a nova gradnja šljašteća, ko je toliko morbidan da kupi stan na mestu gde je prethodno pala bomba i ubijeni su ljudi, a da za prvog komšiju ima muzej o destrukciji i smrti
Dve epizode Nebitnog čoveka Stevana Subića su o Pingvinu. Njihov fokus je na unutrašnjem karakteru likova pre nego na akcionoj strani
Turske serije su postale globalni fenomen, privlačeći 800 miliona gledalaca širom sveta. I dok država podržava njihove istorijske i konzervativne narative, nezavisne produkcije se suočavaju s pritiscima i cenzurom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve