Legendarni šahovski velemajstor bio je deseti prvak sveta po redu, a ostaće upamćen po okršaju sa Bobijem Fišerom u „meču veka“ 1972. godine, koji važi za najpraćeniji okršaj u istoriji šaha
Legendarni sovjetski, ruski i francuski šahovski velemajstor Boris Spaski, svetski šampion od 1969. do 1972, preminuo je nepunih mesec dana posle 88. rođendana, javio je Šahovski savez Rusije.
Predsednik saveza Andrej Filatov istakao je da su na partijama Spaskog učili, kao i da i dalje uče mladi šahisti. „Veliki gubitak za zemlju“, dodao je Filatov, izražavajući saučešće rodbini i bliskim osobama velemajstora.
Spaski, koji je od 1982. do 2013. predstavljao Francusku, bio je deseti prvak sveta po redu, a do četvrtka najstariji živi čovek koji je držao tu titulu.
Boris Spaski rođen je 30. januara 1937. godine u Lenjingradu. Nakon početka Velikog otadžbinskog rata, nedugo pre blokade grada, zajedno sa bratom evakuisan je u selo Koršik u Kirovskoj oblasti. Po povratku u Lenjingrad 1946. godine, upisao se u šahovski krug Lenjingradskog Doma pionira.
Velemajstor je postao 1955. godine.
U tri navrata je igrao za svetsku titulu – protiv Tigrana Petrosjana 1966. je izgubio, pa mu se revanširao tri godine kasnije, a Spaskog pamte po duelu iz 1972.
Bio je to antologijski okršaj u Rejkjaviku protiv Bobija Fišera, koji važi za najpraćeniji okršaj u istoriji šaha. Događaj je od tada poznat kao „Meč veka“, piše Sportklub.
Izvor: Sportklub
“Najpre, držim da je od svih oblika književnog izražavanja radio-drama najbliža romanu, jer dopušta bezmalo neograničenu slobodu kretanja kako u dimenzijama vremena i prostora tako i kroz duhovni mikrokosmos... Dodaću da se radio-drama, bar kako je ja radim, piše kao pesma. Ja lično ili je u prvoj verziji napišem za nekoliko dana, ili nikad...” (Borislav Pekić, Šta je za mene radio-drama)
Vek nakon premijere filma Metropolis Frica Langa, priča o gradu podeljenom između elite i radnika smeštena u 2026, sada, u eri digitalne ekonomije, algoritama i društvene nejednakosti deluje savremeno
Tehnologija može pomoći u formulisanju rečenice, ali ne može preuzeti odgovornost za ideju. Drugim rečima, veštačka inteligencija može biti alat mišljenja, ali ne može biti njegov subjekt
Generacija nobody nije nobody zato što je beznačajna, već zato što je bila previše jedno i previše drugo, previše rano i previše kasno na svakom mestu na kome se pojavila
Saim Dušan govori desetak jezika. Vrlo moguće da mu je pomoglo to što je od malena rastao uz srpski i engleski. Šta su prednosti bilingvizma?
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
