Legendarni šahovski velemajstor bio je deseti prvak sveta po redu, a ostaće upamćen po okršaju sa Bobijem Fišerom u „meču veka“ 1972. godine, koji važi za najpraćeniji okršaj u istoriji šaha
Legendarni sovjetski, ruski i francuski šahovski velemajstor Boris Spaski, svetski šampion od 1969. do 1972, preminuo je nepunih mesec dana posle 88. rođendana, javio je Šahovski savez Rusije.
Predsednik saveza Andrej Filatov istakao je da su na partijama Spaskog učili, kao i da i dalje uče mladi šahisti. „Veliki gubitak za zemlju“, dodao je Filatov, izražavajući saučešće rodbini i bliskim osobama velemajstora.
Spaski, koji je od 1982. do 2013. predstavljao Francusku, bio je deseti prvak sveta po redu, a do četvrtka najstariji živi čovek koji je držao tu titulu.
Boris Spaski rođen je 30. januara 1937. godine u Lenjingradu. Nakon početka Velikog otadžbinskog rata, nedugo pre blokade grada, zajedno sa bratom evakuisan je u selo Koršik u Kirovskoj oblasti. Po povratku u Lenjingrad 1946. godine, upisao se u šahovski krug Lenjingradskog Doma pionira.
Velemajstor je postao 1955. godine.
U tri navrata je igrao za svetsku titulu – protiv Tigrana Petrosjana 1966. je izgubio, pa mu se revanširao tri godine kasnije, a Spaskog pamte po duelu iz 1972.
Bio je to antologijski okršaj u Rejkjaviku protiv Bobija Fišera, koji važi za najpraćeniji okršaj u istoriji šaha. Događaj je od tada poznat kao „Meč veka“, piše Sportklub.
Izvor: Sportklub
Koncert Jelene Karleuše u Lučanima, drugi put zakazan nakon što je prvi nastup otkazan, nije održan. Ispred Doma kulture okupili su se građani koji su uzvikivali „Pumpaj, pumpaj“ i protestovali protiv nastupa
Svakome ko se bavi novinarstvom u Srbiji treba da bude čast da bude deo redakcije „Vremena“, kaže Igor Božić o dolasku u naš tim. Donedavni prvi čovek N1 će, osim što će pisati, biti i producent „Vreme filma“
Svako odstupanje od proklamovane politike kvalifikovano je kao protivdržavno i nezakonito delovanje, građani su političku i nacionalnu lojalnost morali da dokazuju glasanjem za vladinu listu, okupljanje nekoliko osoba u privatnom stanu smatrano je nedozvoljenim političkim sastankom, i ostale vrste represija u vreme kralja Aleksandra
Postepeno, slažu se kockice priče o Šarkamenu i rimskom caru Maksiminu Daji. Nedavno je na ovom arheološkom lokalitetu otkriveno raskošno kupatilo napravljeno za uživanje, kakvo trenutno ne postoji na prostoru Rimskog carstva
Pedeset godina jedne od najvećih rok grupa svih vremena zvuči kao razlog za slavlje, ali i kao zgodan trenutak za svođenje računa – da se bez nostalgije premeri razmak između nekadašnje veličine i sadašnjeg trenutka
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
