Jučerašnje finale na 100 metara na Olimpijskim igrama u Parizu bila je najbrža trka svih vremena. Prvoplasiranog i poslednjeplasiranog delilo je samo 0,12 sekundi. Ni Majkl Džonson nije krio svoje uzbuđenje
Zapanjujuća predstava na Olimpijskim igrama u Parizu – u trci na 100 metara pobednik Amerikanac Noa Lajls bio je samo za pet hiljaditih delova sekunde ispred drugoplasiranog Jamajčanina Kišana Tompsona.
Na punom stadionu Stad de Frans publika je prisustvovala ispisivanju istorije. Prvi put je svih osam finalista istrčalo ispod 10 sekundi u trci na 100 metara sa dozvoljenim vetrom – čineći je najbržom trkom svih vremena.
Svih osam finalista završilo je trku unutar 0,12 sekundi. Amerikanac Noa Lajls je sa vremenom od 9,79 sekundi odneo zlato, dok je poslednjeplasirani Jamajčanin Oblik Sevilj prešao liniju za 9,91 sekundu – vreme koje bi bilo dovoljno za četvrto mesto na Olimpijadi u Tokiju.
Četvorostruki olimpijski šampion Majkl Džonson rekao je da je to apsolutno najbolji finalni sprint na 100 metara koji je ikada video.
„Nismo ni znali ko je pobedio nekoliko minuta“.
Tek kada je veliki ekran unutar stadiona prikazao zvanične rezultate, svet je saznao da je Lajls osvojio zlato.
Dok je Amerikanac slavio svoju prvu olimpijsku pobedu, drugi su ostali zapanjeni nakon što su prisustvovali jednom od najneverovatnijih olimpijskih obračuna na 100 metara svih vremena.
Photo finish of the men’s 100m race
pic.twitter.com/XI6os9tdwC— Science girl (@gunsnrosesgirl3) August 5, 2024
Kako se određuje pobednik trke
Kada su se fotografije finiša trke pojavile na internetu, mnogi su bili zbunjeni. Naime, na fotografjama se vidi da su noge drugih takmičara stigle na cilj prve. Ipak, u atletici se kraj trke za sportistu određuje u trenutku kada njihov torzo pređe ciljnu liniju.
Na snimcima se vidi i kako se američki olimpijac pred sam kraj trke naginje napred, svestan ovog pravila. Na kraju, to je Lajlsu i obezbedilo prvo olimpijsko zlato.
Izvor: BBC
“Najpre, držim da je od svih oblika književnog izražavanja radio-drama najbliža romanu, jer dopušta bezmalo neograničenu slobodu kretanja kako u dimenzijama vremena i prostora tako i kroz duhovni mikrokosmos... Dodaću da se radio-drama, bar kako je ja radim, piše kao pesma. Ja lično ili je u prvoj verziji napišem za nekoliko dana, ili nikad...” (Borislav Pekić, Šta je za mene radio-drama)
Vek nakon premijere filma Metropolis Frica Langa, priča o gradu podeljenom između elite i radnika smeštena u 2026, sada, u eri digitalne ekonomije, algoritama i društvene nejednakosti deluje savremeno
Tehnologija može pomoći u formulisanju rečenice, ali ne može preuzeti odgovornost za ideju. Drugim rečima, veštačka inteligencija može biti alat mišljenja, ali ne može biti njegov subjekt
Generacija nobody nije nobody zato što je beznačajna, već zato što je bila previše jedno i previše drugo, previše rano i previše kasno na svakom mestu na kome se pojavila
Saim Dušan govori desetak jezika. Vrlo moguće da mu je pomoglo to što je od malena rastao uz srpski i engleski. Šta su prednosti bilingvizma?
Šta sve spaja naprednjačke crnokapuljaše sa bandom Veljka Belivuka? Zbog čega u Beogradu gore lokali i automobili? I zašto bez batinaških fantomki i bejzbol palica Vučić više ne može da opstane na vlasti ni u mesnoj zajednici
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
