Sudeći po dubini džepa prosečnog građanina Srbije i Crne Gore i po većini automobila koji se sada kreću našim ulicama i drumovima, na ovogodišnjem sajmu automobila u Beogradu od poznatih proizvođača (i prodavaca) automobila bolje će proći oni koji su izložili rezervne delove „bolje od originala“, limariju ili auspuhe za koje daju „dve godine garancije, brate!“. Ali, prava gužva naravno nije u halama gde je izloženo sve ono što spada pod odrednicu „prateća oprema“ već na štandovima najvećih, najglamuroznijih i najskupljih.
Sklon stereotipima, naš prosečan građanin vezuje marke automobila za svakojake stvari, pa je tako svojevremeno crni, kockasti „merdža“ bio pojam automobila u kome se vozila partijsko-privredna elita, uz pomenutu marku i audi je potom postao vozilo direktora i političara svakojakih provenijencija, BMW je važio za kola koja preferiraju kriminalci, mada ni neki bivši i sadašnji političari nisu gadljivi na tu marku, a micubišijev terenac pajero bio je priča za sebe.
„Nekada je važilo pravilo ‘Tri p – plavuša, pištolj i pajero'“, kaže za „Vreme“ direktor prodaje u Velautu Stanko Radić sa kojim razgovaramo na štandu Micubišija. Kaže da ih „negativan imidž, ako ga je uopšte i bilo, ne zabrinjava mnogo“ i dodaje da su „sada ona prva dva ‘p’ otpala i ostao je samo terenac i to najprodavaniji na svetu“.
„Nekadašnji imidž Mercedesa nestao je jer su se neke stvari promenile u čitavom svetu“, kaže marketing menadžer ovdašnjeg predstavništva te firme Jelena Šarenac. „Nema više blokovskih podela, političari su prisutniji u javnosti i više im nisu potrebni crne volge ili mercedesi. Samo pratimo šta se dešava i trudimo se da budemo korak ispred.“ Sa odobravanjem klimam glavom misleći na premijera Đinđića koji je prilikom obilaska sajma vozio motorni trotinet i zaključujem da je to možda bila prigodnija prilika da se provede vreme sa sinom nego što je gledanje filma Gladijator na piratskoj kaseti i to baš u vreme kada ovde počinje borba za zakonitost koja valjda podrazumeva i plaćanje obaveznih dažbina među koje spadaju i one za autorska prava. Ali, manimo se priča o borbi protiv piraterije, o automobilima je reč.
„Nismo prodali nijedan automobil i to ne smatramo nekim velikim problemom“, kaže za „Vreme“ Aleksandra Radulović, koja se u zastupništvu BMW-a u Jugoslaviji bavi marketingom i odnosima s javnošću. „Tokom čitave prošle godine prodali smo 38 automobila i nadamo se da će ove godine biti bolje, da ćemo uskoro dostići prosek od pre jedne decenije kada smo prodavali preko 300 automobila godišnje.“ Zbog činjenice da za prvih nekoliko dana sajma nisu prodali nijedan izloženi automobil ne brine preterano ni Goran Šarić, predstavnik Krajzlera, sa kojim razgovaramo gledajući veliku gužvu oko automobila među kojima model sebring kabriolet privlači najviše pažnje. „Ono što se sada dešava može se nazvati prvim krugom, oni koji imaju pare prvih dana samo merkaju, procenjuju šta je ko izložio i šta mogu da dobiju za novac koji su spremni da daju“, kaže Šarić za „Vreme“.
BEOGRAD KAO SLOVENIJA: Na štandu Mercedesa potvrđuju da je jedan od izloženih modela već prodat za nešto manje od 200.000 maraka. Bez dažbina, razume se. „Prošle godine smo na sajmu prodali deset automobila, a očekujemo da tako bude i ove godine jer dajemo posebne sajamske pogodnosti, a predstavili smo i ‘A’ klasu koja je relativno pristupačna ovdašnjim kupcima“, kaže nam Jelena Šarenac. Najjeftiniji model BMW koji se kod nas može kupiti košta oko 30.000 nemačkih maraka bez dažbina koje valja dati državi. „Ljudi kažu da je BMW skup, ali stvari ne stoje baš tako“, kaže Aleksandra Radulović i dodaje da „ne bi trebalo da bude daleka budućnost kada će prodaja BMW-ovih automobila samo u Beogradu, gde ima više stanovnika nego u čitavoj Sloveniji, dostići nivo tamošnje prodaje od 800 automobila godišnje“. Najnoviji audi A2 je najmanji u seriji modela koje ova firma nudi ovdašnjim kupcima. „U zavisnosti od opreme fabrička cena se kreće od 25.000 do 28.000 nemačkih maraka“, kaže za „Vreme“ Maša Pjanić koja na štandu te firme kontaktira sa novinarima. „Vi sami procenite ko u našoj zemlji može sebi da priušti takav ‘mali’ automobil.“ Ipak dodaje uz šeretski osmeh da jedan od najluksuznijih model A8 čija je fabrička cena 80.000 nemačkih maraka, „samo što nije otišao“.
Gužva ipak nije samo na štandovima velikih i skupih gde su izloženi automobili više za gledanje i za pravljenje zazubica već i na štandovima onih koji su mnogo pristupačniji potencijalnom kupcu. Korejski, ruski i češki štandovi takođe se ne mogu požaliti na posetu. Iako dugo godina odvojen od trendova u auto-industriji, naš čovek zna da je većina modela koji izlaze iz fabrika pomenutih zemalja u stvari ne preterano promenjena verzija modela koji se proizvode u firmama pod čijim su oni protektoratom, bilo da je reč o Dženeral motorsu, Audi-WV grupi ili nekoj japanskoj korporaciji na primer. Ako se zna da savremena tehnologija, a pogotovo kontrola proizvoda, ne varira u velikoj meri u automobilskoj industriji, da su garancije na motor i šasiju skoro svuda iste, onda ne treba da čudi što se ovdašnji osiromašeni potencijalni kupac više vrzma oko štanda Škode ili Hjundaia nego kakvog zvučnog proizvođača. Nešto je za gledanje i uzdisanje uz prigušivanje krika iz novčanika, a nešto drugo je za ozbiljno razmišljanje o tome da se uskoro ipak sedne u novi auto.
ULEPŠAVANJE BABA–DEVOJKE: Posebna priča je i ove godine štand „našeg najvećeg proizvođača automobila“, kragujevačke Zastave. Ako znamo kroz šta je sve prošla krajem prošlog veka, od propalog „posla stoleća“ sa SAD-om, preko raspada zemlje (tržišta), do NATO bombardovanja, onda treba biti blagonaklon prema promeni detalja na starim modelima, nekoj vrsti udešavanja baba-devojke, kako bi konačno našla đuvegiju i treba se nadati da će se uskoro ostvariti izjava premijera Đinđića da ta firma „ima najrealnije šanse da sarađuje sa Pežoom“. Pomenuti detalji na poznatim modelima jugo i florida ne izgledaju loše, malo su ublažili oštru, odavno prevaziđenu siluetu prvog, a prednju masku i jednog i drugog modela učinili interesantnijom, mada florida sada spreda neodoljivo podseća na novu ladu. Ipak, bez obzira na „kozmetičke“ promene, a s obzirom na skorašnje ne preterano prijatno iskustvo koje je potpisnik ovih redova imao vozeći glanc novog redakcijskog „keca“, Zastavi nema oporavka dok se štogod ozbiljnije ne dogodi u toj firmi. Jer, teško da Kragujevčani mogu bilo šta značajnije postići na tržištu insistiranjem na „osvežavanju“ tehnički i dizajnerski odavno prevaziđenih modela i u nedostatku kvalitetnih delova i dobre završne kontrole proizvoda.
Ipak, opšte raspoloženje posetilaca sajma, bar u dane vikenda kada je i nastajao ovaj tekst, pokazuje da se ovdašnji potencijalni kupac ne predaje, da u novom vremenu sa novim entuzijazmom kreće u avanturu zvanu – kupovina novog auta. Japanski proizvođači nude modele koji spadaju u standardnu srednju klasu poput Micubišijeve karizme za koju Stanko Radić kaže da im je „pravi adut jer pokriva raspon od 25.000 do 40.000 maraka u zavisnosti od opreme“. Slično je i sa Suzukijevim i Mazdinim modelima koji plene dizajnom i standardnom opremom koja je uključena u sličnu cenu. Svi se nadaju da će proraditi i nekakvi krediti poput onih koje je uoči sajma ponudila Komercijalna banka za vozila firmi koje posluju preko njih, a razmišlja se i o različitim modalitetima lizinga. Ipak, osnovno pitanje je, naravno, ko ovde može da izdvoji ne mali početni ulog i mesečnu ratu od najmanje četiri stotine nemačkih maraka.
KRIK IZ NOVČANIKA: Proizvođači skupljih modela, pak, savršeno dobro znaju ko su im potencijalni kupci i ponašaju se kao da su na sajmu u Ženevi ili Parizu, nadmećući se kvalitetom i konkurentnom cenom koju njihova pretpostavljena ciljna grupa može da plati. „Mercedes je kvalitetan automobil i to se odavno zna“, kaže nam Jelena Šarenac. „Bez obzira na sve što nam se dešavalo naši ljudi nisu izgubili kontakt sa Evropom i trendovima koji tamo važe. Mercedes inače nije automobil koji se ovde masovno prodavao, a zna se i kod nas i u svetu ko je naša ciljna grupa.“ Slično razmišljaju i na Krajzlerovom štandu na kome su uz moćne džipove izložene i limuzine „lepe srednje klase“, kako kaže za „Vreme“ Goran Šarić. „Cena je oko 50.000 maraka, ali zato insistiramo na tome da oprema bude na najvišem nivou, počev od kožnih sedišta pa do ostalih detalja koje traži kupac. Predrasuda je da američki automobili mnogo troše, naprotiv, potrošnja je manja nego kod evropskih modela slične kubikaže“.
I dok većina posetilaca uglavnom gleda izložene automobile ne hvatajući se za ionako plitak džep, dečurlija i momčići idu od štanda do štanda skupljajući šarene prospekte, kamčeći po koju kapu sa fino izvezenim imenom firme na širitu, jagme se za šarene reklamne zastavice i balone. Znajući kako sada živimo i koliko para imamo, gledajući u vreme koje dolazi i iščekujući boljitak, sva je prilika da su ta deca koju nervozni izlagači teraju sa štandova u stvari oni pravi kupci.
Jeste vikend i jeste neviđena gužva, ali se čini da na prilazima Beogradskom sajmu ima više reda nego prethodnih godina kada je i sa manje posetilaca oko sajma vladao pravi haos, pogotovo u saobraćaju.
„Kada smo ušli u praznu halu da počnemo sa nameštanjem štanda, iznenadila nas je čistoća koju smo zatekli“, kaže Aleksandra Radulović iz BMW-a zadužena između ostalog i za odnose s javnošću. „Ranije je uvek bilo otpadaka i bačene hartije po podu hale, a sada sve uredno, pa još poseban parking za izlagače koji se sve vreme čuva, dežurni policajci koji regulišu saobraćaj i parkiranje… U drugim zemljama je to normalna stvar, nije to ništa previše, ali je veliki pomak u odnosu na prošlu godinu.“
Posle prve tri trke koje su potvrdile prognozu da će ovogodišnja sezona biti više nego zanimljiva, šampionatu Fomule 1 preti opasnost da ostane bez onih čiji novac i znanje u stvari pokreću čitavu mašineriju – velikih evropskih proizvođača automobila (Fiat u čijem je vlasništvu Ferari, BMW, Dajmler-Krajzler, Reno i Ford). Naime, već mesecima traje natezanje oko prodaje deonica „preduzeća F1“ (SLEC kojim rukovodi Berni Eklston ima 25 odsto deonica i nedavno mu je produženo pravo na TV prenose i reklame za narednih 100 godina!), nemačkom televizijskom magnatu Kirču (njegov EMTV ima već 40 odsto deonica), koji je izjavio da će u tom slučaju zabraniti „slobodne“ TV prenose trka i uvesti pravilo „plati pa gledaj“. To bi značilo da bi milioni gledalaca koji prate prenose preko nacionalnih TV mreža ostali uskraćeni za direktne prenose spektakla koji bi se slikom prebacio na skremblovane satelitske ili kanale plaćene kablovske televizije.
Pomenuti automobilski giganti koji imaju 35 odsto deonica u čitavom poslu zapretili su da će osnovati paralelnu ligu koja bi (ako se pretnja ostvari) praktično značila ukidanje sadašnjeg takmičenja jer su svi sadašnji favoriti u stvari timovi pomenutih firmi. Razlog su naravno reklame i to ne prihod već značajno umanjenje njihovog efekta jer svako ko se iole razume u taj posao zna da nema tih para koje mogu platiti sekundažu koju te marke imaju u dvočasovnom prenosu samo jedne od 18 trka šampionata, a o posrednoj reklami da i ne govorimo.
„Kad ta nova liga treba da startuje? Za šest godina? Pa ja tada neću više voziti“, rekao je novinarima Mihael Šumaher, ali je ipak dodao da smatra kako „Formula 1 treba da bude dostupna svima koji žele da je gledaju“.
I dok se strasti razbuktavaju, šampionat je po svoj prilici dobio novog heroja. To je Huan Pablo Montoja (Vilijams BMW) koji je na prošloj trci za Veliku nagradu Brazila pokazao ne samo da je vozač budućnosti već i da je gazda Frenk već napravio bolid koji može da konkuriše Ferariju i Meklarenu. Trka je obilovala spektakularnim obilaženjima, sudarima i izletanjima sa staze, incidentima koji se graniče s ludošću, a pogotovo se to odnosi na neshvatljiv potez Verštapena (Erouz) koji je izazvao sudar posle koga je do tada vodeći Montoja morao da odustane. Ostaće upamćena i po tome što je prvi put ove sezone pobedio Meklarenov vozač (Dejvid Kultard) i tako prekinuo Šumaherovu seriju trijumfa. Ferarijev prvi vozač i dalje ima najviše bodova, ali to vođstvo više nije tako komotno. Formula 1 je prešla u Evropu, a naredna trka je 15. aprila u Imoli za Veliku nagradu San Marina.
