Pogled ka EBA

Dočekasmo i to… Evropa je počela bolje da plaća od NBA! Ipak, nije reč o onim najboljim igračima i najvećim ugovorima koji se kreću i preko astronomskih dvadesetak miliona dolara po sezoni, ali takvih je malo, i igrača i ugovora. Velika većina igrača u NBA ima dobre ugovore, u proseku (znatno) bolje od (proseka) onih u Evropi, visina je oko tri miliona dolara (opet u proseku), što je bio dovoljan razlog da mnogi mladi Evropljani, iako nedovoljno spremni, pohrle u NBA. Između izvesnijeg košarkaškog napretka na starom kontinentu i izvesnijih para u Americi, birali su ovo drugo, ali su se mnogi brzo vraćali, razočarani jer sede na klupi i nemaju poverenje (većine) američkih trenera. Posle boravka od godinu, najviše dve u SAD, u Evropu su se vratili Antonis Focis, Šarunas Jaskevicius, Raul Lopez, Arvidas Macijauskas, Vasilis Spanulis, Mario Kasun, Ersan Ilijašova… da ne spominjemo naše Mileta Ilića ili Slavka Vraneša, koji su potpuno nespremni krenuli „grlom u dolare“… Razlog za povratak nije bilo samo razočaranje minimalnom minutažom već i dobre ponude iz Evrope, pre svega iz Grčke i Rusije.

„SEDAM VELIČANSTVENIH„: Ta tendencija nastavljena je ovog leta. Pogledajmo spisak:

Horhe Garbahosa, centar španske reprezentacije, bivši igrač Tau Keramike, Unikahe, Benetona i Toronto Raptorsa, potpisao je dvogodišnji ugovor sa Himkijem iz Moskve za tri miliona evra neto po sezoni!

Isti ugovor, ali na tri godine, potpisao je argentinski forward Karlos Derlfino, olimpijski šampion iz Atine 2004. Odrekao se Toronta i vratio u Evropu (pre odlaska igrao je u više italijanskih timova). Uz bivšeg partizanovca Milta „Milutina“ Palasia i sjajnog centra Džeroma Moisoa, koji je došao iz Huventuda u tim iz moskovskog predgrađa, namerava da ostvari „nemoguću misiju“: da prekine šestogodišnju dominaciju CSKA.

Istu ideju ima i Dinamo iz Moskve, koji je odvojio nešto više od dva miliona evra za Slovenca Boštjana Nahbara, koji je napustio Nju Džerzi.

U komšiluku će imati druga iz bivše NBA ekipe, Nenada Krstića, koji je u ponedeljak uveče potpisao za Trijumf iz Ljuberica, grada udaljenog pedesetak kilometara od Moskve i kao i Himki, administrativno pripada moskovskoj oblasti.

Dejan Bodiroga je kao generalni menadžer Lotomatike iz Rima obavio prvi veliki transfer, doveo je slovenačkog centra Primoža Brezeca, koji je posle osam godina u NBA i 321 utakmice u Indijani, Šarlotu, Detroitu i Torontu, rešio da se „vrati kući“, tj. u Evropu.

Posle samo godinu dana i sasvim solidne minutaže u Memfisu, Huan Karlos Navaro odlučio je da se vrati u svoju Barselonu. Ugovor je na pet godina, suma je tajna, ali španski mediji kalkulišu da će Navaro sa oko tri miliona evra biti najbolje plaćeni igrač u španskoj ACB ligi.

U Evropu je stigao i Džoš Čildres, 23-godišnjak doskora bek Atlante, šesti pik na draftu 2004. Prošle sezone davao je 11,8 poena po meču i imao 4,9 skokova. Kažu da je njegov petogodišnji ugovor vredan oko 20 miliona evra! Olimpijakos je uz njega vratio Tea Papalukasa iz CSKA, doveo je i Nikolu Vujčića iz Makabija, Zorana Ercega iz FMP-a, Igora Miloševića iz Zvezde, Mihalisa Pelakanosa iz Reala, ali ovde nije reč o transferima unutar Evrope….

A leto još traje, moguća je još neka „bomba“. Ne bi bilo iznenađenje da se na povratak odluči još neki od istaknutih Evropljana u NBA. Direktor CSKA Andrej Vatutin najavljuje da će ovaj tim „napasti“ Kirilenka kada mu kroz dve godine istekne ugovor u Juti…

DVOSMERNI SAOBRAĆAJ: U suprotnom smeru, iz Evrope ka NBA, ovog leta krenuli su Mark Gasol (iz Đirone u Memfis, gde mu je neizbrisiv trag, pre odlaska u Lejkerse, ostavio brat Pau), Rudi Fernandez (iz Huventuda u Portland), možda će se na taj korak odlučiti još neki od draftovanih igrača (među kojima je i naš Tadija Dragićević), ali čini se da je trend odlazaka zaustavljen. U najmanju ruku, saobraćaj je postao dvosmeran.

To svakako treba da raduje. U Evropi ćemo imati kvalitetniju košarku, atraktivnije igrače, zanimljivije utakmice, biće više publike, TV ugovori će rasti, takođe interesovanje sponzora… Čini se da smo na početku stvaranja nečega što bi se u budućnosti moglo nazvati EBA: European Basketball Asotiation! Sadašnja Evroliga, sa osam godina iskustva iza sebe, više je nego solidna osnova za jedan tako ambiciozni projekat, a koraci koje vuče rukovodstvo lige upućuju na zaključak da se ozbiljno razmišlja o takmičenju koje će biti pandan NBA. Ideja ima dve dimenzije. Prva je poboljšanje kvaliteta i rast takmičenja u svakom pogledu, druga zaustavljanje eventualne ekspanzije NBA na Evropu. Ovo drugo je nešto sa čime se u evropskoj košarkaškoj javnosti odavno spekuliše, ali sama NBA nikada nije čvrsto potvrdila da u neko dogledno vreme namerava da se iskrca u Evropi u vidu jedne od svojih „divizija“ (liga). Dejvid Štern, komesar NBA lige, dovoljno je iskusan i lukav da se ne upusti u projekat sumnjive ekonomske (što ga mnogo više interesuje) i sportske budućnosti. S druge strane, Đordi Bertomeu, komesar Evrolige, u intervjuu „Sport ilustrejtidu“ za vreme poslednjeg All star vikenda, poslao je jasnu poruku kolegi Šternu:

„Glavno je pitanje da li obe organizacije, NBA i Evroliga, mogu da nađu zajednički jezik i sarađuju. Ako to ne bude bilo moguće, moraće da se takmiče na istom tržištu. Ko će biti bolje pozicioniran? NBA, jedna marka više nego poznata u svetu, ili tradicionalni sistem takmičenja koji zastupa Evroliga?“

Saradnja o kojoj je govorio Bertomeu postoji, dve organizacije koje imaju identičnu filozofiju poslednjih godina lepo sarađuju, ali je NBA ove godine odlučila da iz akcije NBA Live, koja podrazumeva oktobarsku evropsku turneju nekoliko NBA timova, isključi utakmice sa najboljim evropskim timovima. Razlog? Slabi rezultati koji štete imidžu NBA! To, naravno, niko javno ne priznaje, ali posle prošlogodišnje serije poraza u Moskvi, Madridu, Malagi… Štern je zaključio da to nije dobro za NBA.

Na istoj je liniji i ideja o poluzatvorenoj Evroligi, sa 16 „fiksnih“ timova bez vremenskog ograničenja učešća, osim u krajnje ekstremnim slučajevima (među odabranima na osnovu rezultata, nezvanično, treba da bude i Partizan). Uz svo poštovanje za sportske rezultate, Evroliga zna da joj stabilnost i budućnost garantuju samo velika imena i zato joj ne pada na pamet da ih izgubi zbog jedne slabe sezone, povrede, sudijske greške ili, jednostavno, loše sreće.

EBA je budućnost, štaviše, ne mnogo daleka.