Naizgled sve je u redu. Šareno, glamurozno, zvezde i starlete, kamere, šou – bussines as usual. Sportska štampa i internet portali podgrevali su atmosferu uoči sezone izveštajima sa testiranja, statistikama, misterioznim snimcima „zamaskiranih“ bolida, izjavama veterana koji su najavljivali i procenjivali mogućnosti novih, mladih vozača. Nekoga su, možda, privukli da počne da prati F1, ali meni, verujem i onima koji ovaj sport malo bolje poznaju i malo duže prate – sve to je delovalo prilično šuplje.
Onda je došla premijera u Australiji i ono što su do tada bili obrisi počelo je da se izoštrava. Katastrofalno nepripremljeni bolidi „drugog ešalona“, neizvesnost hoće li neki timovi uopšte startovati i na kraju ono najvažnije – podaci o tome da je sve manje novca u igri, da sponzori ne dreše kesu kao proteklih godina. Jedna izjava vlasnika F1 Bernija Eklstona, koji što je stariji postaje sve alaviji i isključiviji, data uoči starta sezone, bila je prvi ozbiljan signal da je nešto trulo u čitavom poslu. Naime, odgovarajući na pitanje o povećanju cena ulaznica na tribinama, suvo je odgovorio da „svaki spektakl ima svoju cenu, a F1 je jedan od najvećih na svetu“, a na potpitanje hoće li to smanjiti broj novih, mladih posetilaca, odgovorio je: „Mladi ionako nemaju novca, oni nisu naša ciljna grupa, već oni koji sebi mogu da priušte spektakl kakav je F1.“ Hm, logika mu je na mestu, mada…
Osim centralne tribine u Melburnu, koja je bila pristojno popunjena, ostale su bile poluprazne, a pored nekih krivina čak bez ijednog gledaoca! Isto se moglo videti i prošle nedelje na trci u Sepangu, za Veliku nagradu Malezije, što se nije moglo zamisliti s obzirom na to da su proteklih sezona tribine bile dupke pune. Baš na premijernoj trci u Australiji, postalo je očigledno kakva sudbina može snaći F1. Na startu je bilo samo petnaest bolida, a novinari su začeprkali po arhivama i našli podatak da je tako mali broj trkača na startu trke bio samo u Monaku 1963! Bilo je dovoljno da se neki vozači povrede (Alonso i Botas), da se jedan tim uopšte ne pojavi (Marusia), da u formacijskom krugu dvojici otkažu motori (Kvjat, Red Bul i Magnusen Meklaren), pa da ono što se naziralo postane surova stvarnost. Trka je bila, naravno, epohalno dosadna.
Slično bi se dogodilo i u Sepangu, ne po malom broju trkača, već po uzbudljivosti na stazi, da nije bilo Fetela i Kimija. Ovog drugog je bilo zanimljivije pratiti jer se do četvrtog mesta na cilju probijao sa začelja na koje je bio pao pošto mu je novajlija Erikson probušio gumu na samom početku trke. Pobednika Fetela, međutim, sa interesovanjem su, poput mene, pratili samo navijači Ferarija. Videlo se bjelodano da od trkanja njega i Hamiltona (Mercedes) nema ništa, da Englezu ne pada na pamet da ga juri, baš kao što Rozberg (Mercedes) nije imao pojma da mu je Luis za petama pa je, kada ga je ovaj glatko obišao, pitao ekipu u boksu: „Je l’ to on mene obišao, da li to znači da je on sada drugi?“ To što Rozberg, koji je inače poznat po „biserima“ i za koga smatraju „da sporo kapira“, ako razumete šta se ‘oće kasti, ali je bez sumnje odličan vozač, nije ni pokušao da odbrani poziciju, a do kraja trke nije pokazao da ima nameru da je povrati, još jedan je od detalja koji oslikava atmosferu na početku ove sezone F1.
Od pomenutih detalja, mnogo je važnije to što je protekle sedmice potvrđeno da neće biti vožena trka za Veliku nagradu Nemačke! Treba li da kažem da se Eklston nije mnogo uzbudio zbog toga što iz kalendara ispada jedna od trka sa najdužom tradicijom, trka koja je „domaći teren“ za ekipu Mercedes, aktuelnog šampiona među konstruktorima. Uz to, u poslednje vreme pojavile su se i (polu)informacije da bi mogla biti otkazana i trka za Veliku nagradu Italije na legendarnoj stazi u Monci!? Šta bi to značilo za tifoze tima koji se vraća na „stazu slave“ – ne mogu ni da zamislim.
Činjenica da je Eklston kupio F1, da je on taj sa kojim timovi sklapaju ugovore i da on diktira raspodelu novca, da je on taj koji odlučuje gotovo o svemu u tom sportu, zatim sve veći troškovi pripreme bolida (ekipa Red Bul je 40 odsto prošlogodišnje zarade uložila u kupovinu vazdušnog tunela za testiranje aerodinamike!), uz značajno smanjenje budžeta ili povlačenje velikih sponzora, nagoveštaj su ozbiljne krize u F1. Naravno, ne verujem da se elitno takmičenje može „ugasiti“, ipak je to vrhunski sport, ali ne primam bez zebnje Berijeve priče o tome da hoće da napravi paralelnu ligu sa jednoobraznim bolidima koje bi iznajmljivao zainteresovanim firmama (Customer Teams), a koji bi imali po dva vozača u timu. Razume se, sve zarad, kako sam reče – „povećanja priliva novca u ovaj sport“. Sve mi to mnogo liči na američku ligu od pre dvadesetak godina kada se podelila na INDY i CART. Da, umalo da zaboravim, razmišlja i o tome da napravi šampionat F1 za žene.
