Našoj zemlji je ovih dana verovatno dosta plamena koji bukti, ali jedan praznik kao i svake godine tradicionalno se obeležava upravo paljenjem vatre. Deca po selima i gradovima za Petrovdan pale lile – najčešće koru trešnje ili breze na dugačkom prutu – i mašući njima trčkaraju sa drugarima
Praznik Petrovdan, posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu, obeležava se u jednom delu Srbije paljenjem lila.
Negde se vatra pali čak tri večeri – ne samo 12. jula, već i uoči praznika, i dan nakon praznika, ukoliko su roditelji uspeli deci da sačuvaju još po neku lilu.
One se prave od mlade kore divlje trešnje ili breze, koja se pripoji na kraj dugog pruta.
Privatna arhivaLila napravljena od oguljene kore divlje trešnje
Šta je lilanje?
Lilanje je narodni običaj koji podrazumeva obredni, magijsko – religijski ritual paljenja lila (luč, baklja). Ovaj običaj najčešće vezujemo za Zapadnu Srbiju, okolinu Šapca, Valjeva, Loznice, Ivanjice, Sjenice i Nove Varoši, ali su slične pojave zabeležene i u drugim delovima zemlje, oko drugih praznika, piše u Etnološko-antropološkom pojmovniku Etnografskog instituta SANU.
Objašnjava se da lilanje nije deo tradicije samo srpskog sela, već i drugih slovenskih, evropskih, ali i drevnih društava. Tako su rimski pastiri u čast božanstva Palesa izvodili sličan ritual pod nazivom Parilia.
Ovaj običaj predstavlja ritual zaštite domaćinstava i zajednica, koje ovladavanjem vatrom nastoje da ukažu na moć i povezanost svojih pripadnika. Kolektiv se povezuje, a demoni teraju od zajednice.
Lilanje između magije i hrišćanstva
Lilanje je starije od hrišćanstva, ali ima svoju i narodnu i hrišćansku, crkvenu interperetaciju, kao što je slučaj u Loznici.
U seoskim zajednicama običaj poprima ili odražava magijsko – religijsku formu i funkciju. S druge strane, sveštenici u Loznici ohrabruju okupljanje naroda i lilanje oko crkava, ali običaj vide kao memorijalni ritual posvećen hrišćanskim mučenicima koji su pre mnogo vekova spaljivani zbog privrženosti svojoj veri, piše u Pojmovniku SANU.
Prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, paljenje vatre i lila simbolizuje vremena kada su antihrišćanski carevi progonili i mučili hrišćane, vezujući ih za drvene stubove, natapajući ih smolom i paleći ih. Njihova goruća tela tada su osvetljavala trgove kao danas vatra i lile.
Lilanje je od 2017. godine uvršteno u nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Lile, lile, dogodine bile
Deca i omladina pale lile i razigrano ih nose po selu, pevajući pesmicu „Lile, lile, dogodine bile“.
Čak i oni najmlađi, naravno uz pomoć roditelja, baka ili deka, učestvuju u ovom običaju, zadivljeni plamenom koji gori pred njima.
Vatra za lile trebalo bi da se pali na mestima gde se narod okuplja, kao što su trgovi i raskršća. Ipak, sve češće je svaka porodica sa decom zapali ispred svoje kuće.
Privatna arhiva Lilanje
Nekada se, nažalost, pale gume i koristi ulje da rasplamsa tu vatru, pa se nad selima nadvije gust crni dim.
Osim lila, koje se danima pred praznik prodaju po centrima sela, mogu se paliti i kandila, ali i biljka rogoz.
Privatna arhivaRogoz umesto lile
LilaLo festival
U Loznici se svake godine održava LilaLo festival posvećen lilanju i tradiciji.
Od 10. do 13. jula posetiocima se nudi bogat program. Glavni dan, 12. jul, obeležava se u Tršiću i banji Koviljači.
Na samom paljenju lila okupi se veliki broj građana, i atmosfera je drugačija nego u selima.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Stigao je rođendanski dvobroj „Vremena“ u kojem pokušavamo da razjasnimo misteriju kako toliko opstajemo, uprkos režimima. Za „Vreme“ govore i pišu Uroš Đurić, Boško Jakšić, Vladan Đokić i drugi
Posle više od četiri decenije, objavljeno je u jednoj knjizi šest najranijih beležnica Ive Andrića koje su se selile iz džepa njegovog studentskog kaputa, zatvoreničke košulje, diplomatskog fraka i na koncu, iz radnog stola u ostavinsku rukopisnu riznicu
Palata Albanija nije dobila ime po istoimenoj državi zato što ona tada nije ni postojala. Ovo je priča o imenu te poznate zgrade koja obeležava centar prestonice, i o tadašnjim Beograđanima
U Njujorku je u toku izložba 75 plakata iz Musolinijeve ere koji svedoče o uvek aktuelnoj sprezi umetnika, kompanija, marketinških stručnjaka i totalitarnog režima
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
