Našoj zemlji je ovih dana verovatno dosta plamena koji bukti, ali jedan praznik kao i svake godine tradicionalno se obeležava upravo paljenjem vatre. Deca po selima i gradovima za Petrovdan pale lile – najčešće koru trešnje ili breze na dugačkom prutu – i mašući njima trčkaraju sa drugarima
Praznik Petrovdan, posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu, obeležava se u jednom delu Srbije paljenjem lila.
Negde se vatra pali čak tri večeri – ne samo 12. jula, već i uoči praznika, i dan nakon praznika, ukoliko su roditelji uspeli deci da sačuvaju još po neku lilu.
One se prave od mlade kore divlje trešnje ili breze, koja se pripoji na kraj dugog pruta.
Šta je lilanje?
Lilanje je narodni običaj koji podrazumeva obredni, magijsko – religijski ritual paljenja lila (luč, baklja). Ovaj običaj najčešće vezujemo za Zapadnu Srbiju, okolinu Šapca, Valjeva, Loznice, Ivanjice, Sjenice i Nove Varoši, ali su slične pojave zabeležene i u drugim delovima zemlje, oko drugih praznika, piše u Etnološko-antropološkom pojmovniku Etnografskog instituta SANU.
Objašnjava se da lilanje nije deo tradicije samo srpskog sela, već i drugih slovenskih, evropskih, ali i drevnih društava. Tako su rimski pastiri u čast božanstva Palesa izvodili sličan ritual pod nazivom Parilia.
Ovaj običaj predstavlja ritual zaštite domaćinstava i zajednica, koje ovladavanjem vatrom nastoje da ukažu na moć i povezanost svojih pripadnika. Kolektiv se povezuje, a demoni teraju od zajednice.
Lilanje između magije i hrišćanstva
Lilanje je starije od hrišćanstva, ali ima svoju i narodnu i hrišćansku, crkvenu interperetaciju, kao što je slučaj u Loznici.
U seoskim zajednicama običaj poprima ili odražava magijsko – religijsku formu i funkciju. S druge strane, sveštenici u Loznici ohrabruju okupljanje naroda i lilanje oko crkava, ali običaj vide kao memorijalni ritual posvećen hrišćanskim mučenicima koji su pre mnogo vekova spaljivani zbog privrženosti svojoj veri, piše u Pojmovniku SANU.
Prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, paljenje vatre i lila simbolizuje vremena kada su antihrišćanski carevi progonili i mučili hrišćane, vezujući ih za drvene stubove, natapajući ih smolom i paleći ih. Njihova goruća tela tada su osvetljavala trgove kao danas vatra i lile.
Lilanje je od 2017. godine uvršteno u nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Lile, lile, dogodine bile
Deca i omladina pale lile i razigrano ih nose po selu, pevajući pesmicu „Lile, lile, dogodine bile“.
Čak i oni najmlađi, naravno uz pomoć roditelja, baka ili deka, učestvuju u ovom običaju, zadivljeni plamenom koji gori pred njima.
Vatra za lile trebalo bi da se pali na mestima gde se narod okuplja, kao što su trgovi i raskršća. Ipak, sve češće je svaka porodica sa decom zapali ispred svoje kuće.
Nekada se, nažalost, pale gume i koristi ulje da rasplamsa tu vatru, pa se nad selima nadvije gust crni dim.
Osim lila, koje se danima pred praznik prodaju po centrima sela, mogu se paliti i kandila, ali i biljka rogoz.
LilaLo festival
U Loznici se svake godine održava LilaLo festival posvećen lilanju i tradiciji.
Od 10. do 13. jula posetiocima se nudi bogat program. Glavni dan, 12. jul, obeležava se u Tršiću i banji Koviljači.
Na samom paljenju lila okupi se veliki broj građana, i atmosfera je drugačija nego u selima.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Zbog novih radova na Trgu republike i Terazijama, Beograđani će opet morati da se privikavaju i uče nove trase gradskog prevoza. Takođe, dolazi i do privremenog ukidanja i izmeštanja nekih autobuskih stajališta
Kompanija Ringier iz Ciriha raskinula je saradnju sa Ivanom Ivanovićem, čije emisije se više neće emitovati na Blic televiziji. Ivanović poručuje da nikada nije bio slobodniji - upravo u, kako kaže, najneslobodnije vreme
Godinama su ubistva povezana sa duvanskom mafijom ostajala nerazjašnjenja. Jedna za drugom padale su glave kriminalaca umešanih u unosan posao sa cigaretama i onih koji su pokušavali da iz razotkriju. Sada je klupko počelo da se razmotava
“Mi smo mala zemlja, sitno govorno područje, sa radikalno ponirućim standardima pa i životnim, a opet, sa dubokom i bogatom tradicijom vizuelnog pripovedanja. Kada se to sabere, dobijamo nešto nalik pauzi, tihom predahu između dve epohe, u kojoj se nove generacije i šira publika bude u svetu u kome autorstvo u Srbiji polako dobija na težini i kvalitetu”
Ideološki pravac “Dark Enlightenment” iliti Mračno prosvetiteljstvo je neoreakcionarni pokret poznat pod skraćenicom NRx, a predstavlja političko-filozofski pravac koji direktno dovodi u pitanje temeljne vrednosti prosvetiteljstva – demokratiju, jednakost, univerzalna ljudska prava. Tekst koji sledi nije za svačije oči
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
