Za urbano pčelarstvo nije potrebno ni mnogo prostora ni mnogo znanja. Svako može imati košnicu iz koje će dobijati slatkiš i zdravlje
Košnica sa 6.000 pčela nalazi se na zidu dnevne sobe. Urbanu košnicu za enterijer svako može da ima u svom domu, jer za urbano pčelarstvo nije potrebno ni mnogo prostora ni mnogo znanja, prenosi Dojče Vele.
Na ovu ideju došli su Slobodan i Marijana Dolašević, koji već punih deset godine vode preduzeće koje se bavi pčelarstvom.
„Često nas ljudi pitaju zašto smo pčele stavili u plastiku, a zapravo se ne radi o običnoj plastici. Mi smo pažljivo birali koji ćemo materijal koristiti u izradi ove košnice. Radi se o pleksiglasu koji je potpuno bezbedan za upotrebu u prehrambenoj industriji, da bude u kontaktu sa hranom. Ima taj „fud grejt“ sertifikat. Takođe one nisu zatvorene ovde, one su non-stop puštene. Tako da pčele mogu da komuniciraju ovde 24 časa dnevno“, objašnjava Slobodan Dolašević.
Kroz rupu u zidu pčele nesmetano izlaze napolje i vraćaju se u košnicu. Sve je potpuno bezbedno i po ukućane i po pčele i ne postoji opasnost da se desi nešto nepredviđeno.
Osim meda, ovoj porodici su dostupni i drugi pčelinji proizvodi.
Na dohvat ruke
„Mi svakodnevno tokom sezone, u proleće ili leto, možemo da dobijemo kašiku polena dnevno. Dečici ujutru uz musli, uz jogurt. Oni to obožavaju. Tako da se od malih nogu navikavaju da uzimaju te zdrave svari“, rekla je Marijana Dolašević.
Sa estetskom produktivnom košnicom dobija se i posebni set dodataka, kao što je sakupljač polena, sakupljač propolisa i set za inhalaciju. Za ljuditelje meda ovo je i slatkiš i zdravlje na dohvat ruke.
„Treba reći da je med jedan od najpoznatijih pčelinjih proizvoda, ali moramo znati i da on nije najvrediniji. Polen sam po sebi je jedna neverovatna stvar. Ljudi često kažu da je on pun svih poznatih i nepoznatih stvari koje se nalaze u prirodi. Tako da mi na košnicu bukvalno možemo gledati kao na jednu mini apoteku iz koje mnoge stvari mogu biti i te kako korisne za nas“, kaže Slobodan.
Pčela je proglašena najvažnijim bićem na svetu pre svega zbog oprašivanja, čuvanja životne sredine i biološke raznovrsnosti sveta. Čak 70 odsto svetske poljoprivrede zavisi od njih.
Zato se Slobodan i Marijana nadaju da će ovakva ideja kod mnogih probuditi ljubav prema pčelama i prirodi.
U Srbiji se borba protiv komaraca i dalje pretežno zasniva na zaprašivanju odraslih jedinki – najčešće iz vazduha. Iako ovaj metod može dati kratkoročne rezultate, stručnjaci upozoravaju da je njegova efikasnost ograničena i često ekološki štetna
Najpoznatiji javni toalet u predratnom Beogradu projektovala je Jelisaveta Načić. Ovi, trenutno najpoznatiji su mobilni i nisu postavljeni zbog Beograđana već nekim drugim povodom
Pre 120 godina, 23. maja, sultan Abdul Drugi Ali Hamid priznao je Cincarima nacionalni identitet. U to vreme porodica Leko već je bila u Srbiji gde njihov narod nikad nije priznat
Dobro liderstvo je timski rad. To je liderstvo koje ne funkcioniše kroz prisilu, već kroz artikulaciju vrednosti koje povezuju – pravde, slobode, odgovornosti. U tom kontekstu, “mi” nije ekskluzivno, već uključuje sve koji dele te vrednosti bez obzira na političke, etničke ili bilo kakve druge pripadnosti i nudi viziju društva zasnovanog na pravnoj državi i jednakim šansama
Auto-putevi u nacističkoj Nemačkoj građeni su u slavu Adolfa Hitlera. Propagandna mašinerija prikazivala ih je kao dokaz mudrosti i dalekovodosti Firera i moći i uspona nemačke nacije
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
