Za urbano pčelarstvo nije potrebno ni mnogo prostora ni mnogo znanja. Svako može imati košnicu iz koje će dobijati slatkiš i zdravlje
Košnica sa 6.000 pčela nalazi se na zidu dnevne sobe. Urbanu košnicu za enterijer svako može da ima u svom domu, jer za urbano pčelarstvo nije potrebno ni mnogo prostora ni mnogo znanja, prenosi Dojče Vele.
Na ovu ideju došli su Slobodan i Marijana Dolašević, koji već punih deset godine vode preduzeće koje se bavi pčelarstvom.
„Često nas ljudi pitaju zašto smo pčele stavili u plastiku, a zapravo se ne radi o običnoj plastici. Mi smo pažljivo birali koji ćemo materijal koristiti u izradi ove košnice. Radi se o pleksiglasu koji je potpuno bezbedan za upotrebu u prehrambenoj industriji, da bude u kontaktu sa hranom. Ima taj „fud grejt“ sertifikat. Takođe one nisu zatvorene ovde, one su non-stop puštene. Tako da pčele mogu da komuniciraju ovde 24 časa dnevno“, objašnjava Slobodan Dolašević.
Kroz rupu u zidu pčele nesmetano izlaze napolje i vraćaju se u košnicu. Sve je potpuno bezbedno i po ukućane i po pčele i ne postoji opasnost da se desi nešto nepredviđeno.
Osim meda, ovoj porodici su dostupni i drugi pčelinji proizvodi.
Na dohvat ruke
„Mi svakodnevno tokom sezone, u proleće ili leto, možemo da dobijemo kašiku polena dnevno. Dečici ujutru uz musli, uz jogurt. Oni to obožavaju. Tako da se od malih nogu navikavaju da uzimaju te zdrave svari“, rekla je Marijana Dolašević.
Sa estetskom produktivnom košnicom dobija se i posebni set dodataka, kao što je sakupljač polena, sakupljač propolisa i set za inhalaciju. Za ljuditelje meda ovo je i slatkiš i zdravlje na dohvat ruke.
„Treba reći da je med jedan od najpoznatijih pčelinjih proizvoda, ali moramo znati i da on nije najvrediniji. Polen sam po sebi je jedna neverovatna stvar. Ljudi često kažu da je on pun svih poznatih i nepoznatih stvari koje se nalaze u prirodi. Tako da mi na košnicu bukvalno možemo gledati kao na jednu mini apoteku iz koje mnoge stvari mogu biti i te kako korisne za nas“, kaže Slobodan.
Pčela je proglašena najvažnijim bićem na svetu pre svega zbog oprašivanja, čuvanja životne sredine i biološke raznovrsnosti sveta. Čak 70 odsto svetske poljoprivrede zavisi od njih.
Zato se Slobodan i Marijana nadaju da će ovakva ideja kod mnogih probuditi ljubav prema pčelama i prirodi.
Duško Vujošević, najtrofejni trener Košarkaškog kluba Partizan, preminuo je danas danas u 67. godini. Partizan je nosio u srcu, a smisao života bio mu je utkan u košarku
Čitave generacije ljudi u Srbiji odrastale su na koncertima „preko grane“ jer strani bendovi zaobilazili Beograd. Sada se situacija malo poboljšala, ali po kojoj ceni?
Troje najpoznatijih arhivatora u regionu - Boškić, Torbica i Čvarkov - završili su radni vek, makar privremeno, nakon 2.545 epizoda, pošto im je ugovor sa Radio-televizijom Vojvodine istekao, a nisu dobili novi
Nastao 2000. iz studentskog bunta, Egzit se zbog podrške studentima 26 godina kasnije seli iz Srbije na crnogorsko primorje
U okolini Niša život postoji osam milenijuma, potvrđuju najnovija arheološka istraživanja
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
