Za urbano pčelarstvo nije potrebno ni mnogo prostora ni mnogo znanja. Svako može imati košnicu iz koje će dobijati slatkiš i zdravlje
Košnica sa 6.000 pčela nalazi se na zidu dnevne sobe. Urbanu košnicu za enterijer svako može da ima u svom domu, jer za urbano pčelarstvo nije potrebno ni mnogo prostora ni mnogo znanja, prenosi Dojče Vele.
Na ovu ideju došli su Slobodan i Marijana Dolašević, koji već punih deset godine vode preduzeće koje se bavi pčelarstvom.
„Često nas ljudi pitaju zašto smo pčele stavili u plastiku, a zapravo se ne radi o običnoj plastici. Mi smo pažljivo birali koji ćemo materijal koristiti u izradi ove košnice. Radi se o pleksiglasu koji je potpuno bezbedan za upotrebu u prehrambenoj industriji, da bude u kontaktu sa hranom. Ima taj „fud grejt“ sertifikat. Takođe one nisu zatvorene ovde, one su non-stop puštene. Tako da pčele mogu da komuniciraju ovde 24 časa dnevno“, objašnjava Slobodan Dolašević.
Kroz rupu u zidu pčele nesmetano izlaze napolje i vraćaju se u košnicu. Sve je potpuno bezbedno i po ukućane i po pčele i ne postoji opasnost da se desi nešto nepredviđeno.
Osim meda, ovoj porodici su dostupni i drugi pčelinji proizvodi.
Na dohvat ruke
„Mi svakodnevno tokom sezone, u proleće ili leto, možemo da dobijemo kašiku polena dnevno. Dečici ujutru uz musli, uz jogurt. Oni to obožavaju. Tako da se od malih nogu navikavaju da uzimaju te zdrave svari“, rekla je Marijana Dolašević.
Sa estetskom produktivnom košnicom dobija se i posebni set dodataka, kao što je sakupljač polena, sakupljač propolisa i set za inhalaciju. Za ljuditelje meda ovo je i slatkiš i zdravlje na dohvat ruke.
„Treba reći da je med jedan od najpoznatijih pčelinjih proizvoda, ali moramo znati i da on nije najvrediniji. Polen sam po sebi je jedna neverovatna stvar. Ljudi često kažu da je on pun svih poznatih i nepoznatih stvari koje se nalaze u prirodi. Tako da mi na košnicu bukvalno možemo gledati kao na jednu mini apoteku iz koje mnoge stvari mogu biti i te kako korisne za nas“, kaže Slobodan.
Pčela je proglašena najvažnijim bićem na svetu pre svega zbog oprašivanja, čuvanja životne sredine i biološke raznovrsnosti sveta. Čak 70 odsto svetske poljoprivrede zavisi od njih.
Zato se Slobodan i Marijana nadaju da će ovakva ideja kod mnogih probuditi ljubav prema pčelama i prirodi.
“Zamislite dete koje posle škole nosi futrolu instrumenta kroz kraj u kom se retko viđa nešto svečano. To dete ne nosi samo instrument. Nosi dokaz da se njegova budućnost ne završava na mestu na kom je rođeno. I nosi jednu novu naviku: da istraje, da bude deo nečega većeg od sebe”
Bitef nije hteo da se ogradi od govora Mila Raua kojim je otvorio 58. festival kao što je vlast tražila od njega i posle toga je sve krenulo nizbrdo – tema je publikacije “Dosije” Bitef teatra
Putopis Viktora Lazića o Grenlandu objavljen je baš kad je Tramp saopštio da mora imati to ostrvo. Zato, iako u njemu ima malo politike, čitate ga misleći kako će jednog dana sva ta lepota postati Las Vegas
U eri društvenih mreža i opsesije postignućem, roditeljski ponos sve češće prelazi nevidljivu granicu i postaje pritisak pod kojim dete gubi pravo na grešku, običnost i sopstveni identitet. Iza blistavih uspeha često ostaje tiha generacija koja je naučila da bude trofej, ali ne i da bude svoja
Tokom zaštitnih istraživanja u ataru sela Malča, na lokalitetu Orničje, arheolozi su pronašli kružne rovove iz praistorije apsolutno nepoznate na prostoru Srbije, čija namena i smisao tek treba da budu rastumačeni
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
