Za urbano pčelarstvo nije potrebno ni mnogo prostora ni mnogo znanja. Svako može imati košnicu iz koje će dobijati slatkiš i zdravlje
Košnica sa 6.000 pčela nalazi se na zidu dnevne sobe. Urbanu košnicu za enterijer svako može da ima u svom domu, jer za urbano pčelarstvo nije potrebno ni mnogo prostora ni mnogo znanja, prenosi Dojče Vele.
Na ovu ideju došli su Slobodan i Marijana Dolašević, koji već punih deset godine vode preduzeće koje se bavi pčelarstvom.
„Često nas ljudi pitaju zašto smo pčele stavili u plastiku, a zapravo se ne radi o običnoj plastici. Mi smo pažljivo birali koji ćemo materijal koristiti u izradi ove košnice. Radi se o pleksiglasu koji je potpuno bezbedan za upotrebu u prehrambenoj industriji, da bude u kontaktu sa hranom. Ima taj „fud grejt“ sertifikat. Takođe one nisu zatvorene ovde, one su non-stop puštene. Tako da pčele mogu da komuniciraju ovde 24 časa dnevno“, objašnjava Slobodan Dolašević.
Kroz rupu u zidu pčele nesmetano izlaze napolje i vraćaju se u košnicu. Sve je potpuno bezbedno i po ukućane i po pčele i ne postoji opasnost da se desi nešto nepredviđeno.
Osim meda, ovoj porodici su dostupni i drugi pčelinji proizvodi.
Na dohvat ruke
„Mi svakodnevno tokom sezone, u proleće ili leto, možemo da dobijemo kašiku polena dnevno. Dečici ujutru uz musli, uz jogurt. Oni to obožavaju. Tako da se od malih nogu navikavaju da uzimaju te zdrave svari“, rekla je Marijana Dolašević.
Sa estetskom produktivnom košnicom dobija se i posebni set dodataka, kao što je sakupljač polena, sakupljač propolisa i set za inhalaciju. Za ljuditelje meda ovo je i slatkiš i zdravlje na dohvat ruke.
„Treba reći da je med jedan od najpoznatijih pčelinjih proizvoda, ali moramo znati i da on nije najvrediniji. Polen sam po sebi je jedna neverovatna stvar. Ljudi često kažu da je on pun svih poznatih i nepoznatih stvari koje se nalaze u prirodi. Tako da mi na košnicu bukvalno možemo gledati kao na jednu mini apoteku iz koje mnoge stvari mogu biti i te kako korisne za nas“, kaže Slobodan.
Pčela je proglašena najvažnijim bićem na svetu pre svega zbog oprašivanja, čuvanja životne sredine i biološke raznovrsnosti sveta. Čak 70 odsto svetske poljoprivrede zavisi od njih.
Zato se Slobodan i Marijana nadaju da će ovakva ideja kod mnogih probuditi ljubav prema pčelama i prirodi.
Na ovogodišnjem izboru za Mis i Mister Univerzuma Srbiju će predstavljati Mongolka i Nemac sa srpskim pasošem. Tabloidi razglabaju da je mnogo onih koji su gnevni zbog toga što Srbiju ne predstavljaju Srpkinja i Srbin, da se Srbija „odriče svog identiteta“
Titula Novaka Đokovića u Atini možda nije od velikog značaja za njegovo nasleđe, ali je s obzirom na okolnosti sada svaka pobeda velika. Kako je izgledala njegova sezona u 39. godini života
Veći deo zemlje danas će biti pod oblacima, uz povremenu kišu i žuti meteo-alarm na jugu. Suvo će se zadržati samo u severnoj Vojvodini
Dok društvo slavi mnoštvo izbora kao vrhunac slobode, realnost je drugačija. Svedoci smo generacije Z koja je paralisana sopstvenim privilegijama, zarobljena u večitom preispitivanju, nesposobna da se pokrene u bilo kom pravcu jer svaki pravac izgleda istovremeno i primamljivo i zastrašujuće. Obilje izbora postaje teret koji parališe. Zašto je to tako?
Pred Sajam knjiga, a povodom godišnjice smrti velikog glumca koga volimo, objavljena je Monografija Žarko Laušević da obelodani i sačuva uspomene Voje Brajovića, Dragane Varagić, Slavka Štimca, Slobodana Unkovskog, Vlade Divca... na njihovog Lauša
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
