Za urbano pčelarstvo nije potrebno ni mnogo prostora ni mnogo znanja. Svako može imati košnicu iz koje će dobijati slatkiš i zdravlje
Košnica sa 6.000 pčela nalazi se na zidu dnevne sobe. Urbanu košnicu za enterijer svako može da ima u svom domu, jer za urbano pčelarstvo nije potrebno ni mnogo prostora ni mnogo znanja, prenosi Dojče Vele.
Na ovu ideju došli su Slobodan i Marijana Dolašević, koji već punih deset godine vode preduzeće koje se bavi pčelarstvom.
„Često nas ljudi pitaju zašto smo pčele stavili u plastiku, a zapravo se ne radi o običnoj plastici. Mi smo pažljivo birali koji ćemo materijal koristiti u izradi ove košnice. Radi se o pleksiglasu koji je potpuno bezbedan za upotrebu u prehrambenoj industriji, da bude u kontaktu sa hranom. Ima taj „fud grejt“ sertifikat. Takođe one nisu zatvorene ovde, one su non-stop puštene. Tako da pčele mogu da komuniciraju ovde 24 časa dnevno“, objašnjava Slobodan Dolašević.
Kroz rupu u zidu pčele nesmetano izlaze napolje i vraćaju se u košnicu. Sve je potpuno bezbedno i po ukućane i po pčele i ne postoji opasnost da se desi nešto nepredviđeno.
Osim meda, ovoj porodici su dostupni i drugi pčelinji proizvodi.
Na dohvat ruke
„Mi svakodnevno tokom sezone, u proleće ili leto, možemo da dobijemo kašiku polena dnevno. Dečici ujutru uz musli, uz jogurt. Oni to obožavaju. Tako da se od malih nogu navikavaju da uzimaju te zdrave svari“, rekla je Marijana Dolašević.
Sa estetskom produktivnom košnicom dobija se i posebni set dodataka, kao što je sakupljač polena, sakupljač propolisa i set za inhalaciju. Za ljuditelje meda ovo je i slatkiš i zdravlje na dohvat ruke.
„Treba reći da je med jedan od najpoznatijih pčelinjih proizvoda, ali moramo znati i da on nije najvrediniji. Polen sam po sebi je jedna neverovatna stvar. Ljudi često kažu da je on pun svih poznatih i nepoznatih stvari koje se nalaze u prirodi. Tako da mi na košnicu bukvalno možemo gledati kao na jednu mini apoteku iz koje mnoge stvari mogu biti i te kako korisne za nas“, kaže Slobodan.
Pčela je proglašena najvažnijim bićem na svetu pre svega zbog oprašivanja, čuvanja životne sredine i biološke raznovrsnosti sveta. Čak 70 odsto svetske poljoprivrede zavisi od njih.
Zato se Slobodan i Marijana nadaju da će ovakva ideja kod mnogih probuditi ljubav prema pčelama i prirodi.
Kako su šortsi i rilsovi preuzeli našu pažnju i zašto ne možemo da prestanemo da skrolujemo po mobilnim telefonima? Psihološkinje Snežana Mrvić i Doris Elena Herrera za „Međuvreme“ objašnjava kako algoritmi pogađaju naš dopaminski sistem i doprinose sve većem zadržavanju pažnje na sadržaju sa društvenih mreža
Beograd je prepun kladionica i kockarnica, ali zvanične statistike ne postoje. Prema nezvaničnim procenama, broj lokala u glavnom gradu se kreće od 655 do više od 1.400
Počele su Zimske olimpijske igre u Italiji. Na njima Srbija ima troje predstavnika koji će se narednih dana boriti za olimpijska odličja
Film „Grešnici“, favorit za Oskare, pokazuje da su vampiri evergrin. Vampir je jedina srpska reč koju izgovara ceo svet
Milano i Kortina d'Ampeco čekaju sportski svet. U petak (6. februar) će na stadionu „San Siro“ biti svečano otvorene 25. Zimske olimpijske igre. Ima li Srbija svoje predstavnike i kako se domaćin nosi sa ekološkim i organizacionim problemima
Manja Grčić dolazi u RTS sa imidžom ratraka – između novinarstva, odanosti režimu i krupnom kapitalu, uvek je birala drugo dvoje
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
