za „Vreme“ iz Amsterdama
Jutarnja je gužva u Amsterdamu. To ovde znači da stotine bicikala jurcaju pored trotoara pred krcatom železničkom stanicom.
Žena, tegleći dva kofera i sa malim detetom u rukama, za dlaku je izbegla da je udari čovek na električnom biciklu. Biciklista se okrenuo, nešto opsovao, pa odjurio dalje.
Amsterdam je, poput ranije Berlina i Beča, priznao sebi da ima problem sa saobraćajem u strogom centru grada.
Ankete kažu da se dve trećine stanovnika ne oseća bezbedno u saobraćaju. Mnogi za to krive rastuću popularnost električnih bicikala i trotineta. Uobičajene pritužbe su da ova vozila idu prebrzo, ignorišu semafore i ne staju na pešačkom prelazu.
„Uglavnom krivim električne bicikle za nesigurnost, biciklisti se ponašaju kao da su kraljevi drumova“, kaže Luk van den Engel koji u Amsterdamu živi i ima radnju.
Kaže, pre nekoliko meseci je njegova partnerka polomila ručni zglob kad je na nju naleteo dostavljački električni-bicikl u pešačkoj zoni.
Hiljade novih tabli
Gradski oci od ove sedmice preduzimaju drastične mere – u četiri petine ulica u širem centru grada moći će da se vozi najviše trideset kilometara na čas. To važi za sve – bicikle, taksije, tramvaje i autobuse.
Postavlja se blizu pet hiljada novih saobraćajnih znakova, podešava dvestotinak semafora tako da saobraćaj bolje teče. Vlasti obećavaju da vožnja kroz Amsterdam neće postati sporija, već tečnija i sigurnija.
Nada je da će biti 20 do 30 odsto manje nesreća, da će se smanjiti zagađenje i buka.
„Električni bicikli su pakao“, kaže nam Engel. Podržava nove mere, ali je skeptičan da li će se poštovati.
U tome treba da pomognu i visoke kazne. Recimo, ko po navici vozi pedeset na sat tamo gde je sada ograničenje trideset, rizikuje globu od 251 evra. Od iduće godine će ona biti povećana na 276 evra.
Podaci koje iznosi vlast kažu da se električni bicikli u proseku kreću brzinom od 24 kilometra na čas, ali da četvrtina njih ide brže – posebno kad ih vozi omladina.
Smajli i pare
Holanđani su ludi za električnim dvotočkašem. Na osamnaest miliona ljudi dolazi čak pet miliona takvih bicikala. Biciklisti su takođe poznati kao notorni protivnici kaciga, iako ove mogu sačuvati glavu.
Zamenica gradonačelnika Melani van der Horst računa da će se sada biciklisti opametiti. Kaže, na trideset mesta biće table koje mere brzinu i svakoga ko vozi propisima nagrađuju – smajlijem.
Ali, biće i čvrste valute. Predviđa se da na osnovu merenja brzine oni kvartovi u gradu gde se vozači bolje ponašaju dobiju više novca u komšijski fond, za stvari koje su njima bitne.
Inače, u drugim evropskim gradovima koji su ograničili brzinu na trideset na sat ovo se pokazalo kao efikasno rešenje i broj nesreća se smanjio. Među tim gradovima su Grac, Helsinki, Brisel, Cirih i Glazgov.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
