Šta bi se desilo kada bi se sin prekaljenog i obožavanog autora stripova, koji je ujedno takođe strip autor, susreo sa živim likom iz očevog serijala – pitanje je kojim se bavio Igor Kordej u Teksas Kid, moj brat
Igor Kordej je svojevrsna legenda stripske scene na prostoru bivše Jugoslavije. Jedan je od najpoštovanijih autora, a svakako i jedan od najplodotvornijih. Od stripskih početaka povezanih sa Novim kvadratom u drugoj polovini 80-ih godina, Kordej se do danas neprekidno bavi stripom, ilustracijom i dizajnom. Prvo kao rado viđen autor domaćih izdanja, a potom i za evropske i američke izdavače, Kordej je gradio sebe kao crtački brend koji se prepoznaje širom sveta.
Nedavno je u ediciji “Međuvreme” izdavačke kuće Veseli četvrtak objavljen njegovn strip Teksas Kid, moj brat, koji se ujedno može smatrati spomenikom svim stripovima, stripoljupcima i autorima na našim prostorima.
Teksas Kid, moj brat je formalno rađen prema istoimenom proznom predlošku Darka Macana. Kažemo “formalno” jer je reč o stripskoj adaptaciji pripovetke nastaloj pre više od dve decenije, za koju je Macan prepustio Kordeju kreativnu slobodu i autorska prava. Istog trena kada je pročitao pripovetku – 2002. godine, kako Kordej navodi u pogovoru stripa – počeo je da razmišlja o njenoj stripskoj adaptaciji. Međutim, trebalo je više od dve decenije da ta adaptacija ugleda svetlost dana. Srećna je okolnost što je Teksas Kid nastao u ovom periodu Kordejevog stvaralaštva. Iskustva mu nije manjkalo i pre dvadeset godina kad je strip započeo, pa ni u adaptacijama, jer je već tada iza sebe imao Vama po proznom predlošku Vladimira Kolina. No, u ovom trenutku Kordej je imao sposobnost da sagleda celinu priče koju pripoveda na jedan sveobuhvatan i pronicljiv način, što se i vidi u konstrukciji ovog stripa.
Sama ideja iza Teksas Kida je naoko jednostavna, a suštinski izuzetno duboka i promišljena. Šta bi se desilo kada bi se sin prekaljenog i nadasve obožavanog autora stripova, koji je ujedno takođe strip autor ali stalno živi u senci očevih ostvarenja, susreo sa živim likom iz očevog serijala? Kada bi taj lik, Teksas Kid, bio sve ono što je njegov otac ikada želeo da mu sin bude, a nije?
To je premisa na kojoj je Kordej – a pre njega i Macan – izgradio ovu priču. I od tih temelja je sagrađena čitava narativna katedrala o eks-jugoslovenskom mitu, stripu, očevima i sinovima, i pre svega tekovinama. Teksas Kid svakom stranicom postaje životvorna dekonstrukcija prećutanih međugeneracijskih tenzija. Radovan Brant prećutno prezire svog oca jer nikad nije mogao da postane sin kakvog je želeo, i tavori u njegovoj senci poput jeftine kopije. Tomislav Brant, otac iskovan od najčvršćeg balkanskog gvožđa, prekaljen u ratu, idealista u srcu a zapravo sebična i naoko bezosećajna osoba u stvarnosti, prezire svog sina – jer nije mlađa kopija njega samog. Teksas Kid prezire “brata”, Radovana, jer veruje da je slabić koji ne zna ništa o svetu. Radovan prezire “brata”, Teksas Kida, jer je nadmena i nemoralna kopija svog oca. Jer je ulizica čije pravo lice jedino on vidi. Jer je sve što on sam nije. I u tom trouglu prezira odigrava se Teksas Kid, moj brat i secira ove odnose, ali i svet izvan toga. Uz mnoštvo narativnih skokova koji pripovedaju o odrastanju i sazrevanju obojice, vide se i koreni formiranja tako sučeljenih karaktera. Ta tinjajuća tenzija je oduvek tu, ali pojava Teksas Kida od krvi i mesa samo eskalira postojeće stanje. Iako je ovo formalno priča o razmišljanjima sina Radovana, jer je ispripovedana iz njegovog ugla, kroz vekovno ćutanje oca i surovo cinične reči Teksas Kida naziru se razmišljanja i starijeg aktera ove drame. Njegova nemogućnost da sina prihvati takvog kakav jeste, već preovladavajuća želja da on sam stasa u ono što nije, od karaktera do stripskog umeća, provejava ovim delom. Čak i u odnosu prema stripovima vidi se koliko Tomislav prezire sve što ima veze sa svojim sinom. “Slabići neka crtaju stripove o slabićima za druge slabiće!”, progovara Tomislav kroz usta svog voljenog Teksas Kida nevoljenom biološkom sinu.
Kordej je Teksas Kida u neku ruku posvetio i mangama, formi stripa koju izuzetno ceni. Suštinski, manga opisuje geografsko poreklo stripa više nego neku narativnu ili estetsku strukturu. Ali broj stranica – malo više od 200 – kao i konstrukcija poglavlja, uz preovlađujuću crno-belu formu crteža, uz tek naznake kolora tamo gde se pojavljuje krv, crvena marama Teksas Kida i dizajn na Tomislavovoj košulji, približavaju ga donekle mangama. No, ne treba o ovom stripu misliti kao o mangi, niti o domaćoj verziji mange. Dovoljno je da bude to što jeste – izvanredno ostvarenje domaćeg stripa i kreativni vrhunac Igora Kordeja.
Pisistrat je imao batinaše i iz državnog budžeta delio je novac za bolji uzgoj maslina, razvoj trgovine i izvoza, gradnju puteva, popravku gradskog vodovoda. A onda se iz političke emigracije vratio učeni aristokrata Klisten
O Filipu Davidu kao piscu srpske književnosti iz njenog najkreativnijeg posleratnog doba moglo bi dosta da se kaže, ali je malo rečeno – napisao je Branko Kukić na početku uvodnog teksta dvobroja časopisa “Gradac” koji je posvećen Filipu Davidu.
U njemu je delić Davidovog opusa, poput Skice za priču o snu, Bunara u tamnoj šumi, Jedne noći u Varšavi, Ničije zemlje, drame Jednog dana, moj Jamele, scenarija Svetovi u haosu, njegova prepiska sa Mirkom Kovačem i Borislavom Pekićem, pa i tekst koji je Filip David govorio u Narodnoj biblioteci Srbije na dodeli priznanja za Najbolju knjigu u mreži javnih biblioteka za roman Kuća sećanja i zaborava, tekst koji je počeo ogradom od prisustva Tomislava Nikolića, tadašnjeg predsednika Srbije. “Poštujući instituciju predsednika, ja od 90-ih ne podržavam njegovu nacionalističku i ratnu politiku. Njemu nije mesto ovde i ovim povodom”, rekao je David pred zvanicama.
U dvobroju su i tekstovi poštovalaca Filipa Davida o njemu. Jedan od tih, tekst Svetislava Basare Princ “Galerije”, objavljujemo.
Na kraju uvodnog teksta koji je naslovio Filip David – Sve je u vatri, Kukić kaže da mu nije bila namera da objavi sve važne tekstove koji su napisani o Filipu Davidu, nego da kaže više “o jednoj posebnoj atmosferi i temperaturi koje donose posebno strujanje, predstavljeno na poseban način, jer svaka književna epoha ima posebne stvaraoce koji svet, unutrašnji i spoljašnji, gledaju iz posebnog ugla – petog – u kvadratnoj sobi. Ovaj peti ugao istovremeno ruši staru i stvara novu kuću”.
Očekuje se da će aktuelno naučno istraživanje Ćele kule u Nišu otkriti priče o ustanicima koji su ovim spomenikom postali simbol hrabrosti i požrtvovanosti za slobodu
O Selimu II koji je umro u haremskom amamu verovatno pijan, Safiji koja se dopisivala sa Elizabetom I, Mehmedu III koji je ubio devetnaestoro braće i ostalima koji su sahranjeni u pet turbeta pored istanbulske Aja Sofije
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Gde je Šešelj stao, Vučić nastavlja. Zašto je članica Glavnog odbora SPS-a Ana Grozdanović zaslužila funkciju ministarke pravosuđa u vladi dr Macuta? I šta režim želi postići staljinističkom kampanjom zastrašivanja
Ovo su poslednji dani kada postoji šansa da velika pobuna u Srbiji ne prođe uzaludno i bez političkog rezultata. Ako prođe tako, režim će krenuti u još jaču odmazdu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
