Očekivano dobro

Šta reći, a ne slagati? Je l’ bio dobar start sezone na trci za Veliku nagradu Bahreina? Jeste. Jesu li potvrđene prognoze kako glede favorita tako i glede povratka uzbuđenja koje su donela nova (stara) pravila? Jeste. Šta ćeš više? Fernando Alonso (Reno) je pobedio, drugo mesto Mihaela Šumahera (Ferari), koji je pred ovu trku izjednačio poslednji neoboreni rekord Ajertona Sene, onaj po broju prvih mesta na startu, nemačka štampa je proglasila za pobedu, trećeplasirani Kimi Raikonen (Meklaren) smatra da je on u stvari pobedio jer je startovao sa poslednjeg mesta, a slično misli i debitant Niko Rozberg (Vilijams), koji je stigao sedmi. Pa dobro bre ljudi, da nije malo mnogo „pobednika“?

E sad, kad bolje razmislim, možda stvarno svako od pomenutih ima argumente za ono što govori. Jer, pazi ovamo, start trke je bio odličan, Šumi je isprednjačio, Felipe Masa (Ferari) je dobro blokirao Alonsa, ali samo do treće krivine kad ga je Katalaonac oladio ko malu macu, Huan Pablo Montoja (Meklaren) uhvatio je na spavanju i Džensona Batona i Rubensa Barikela (Honda) i sa šestog dospeo na četrvrto mesto. Iza njih je bilo i malo čukanja, ništa strašno, a onda je počela jurnjava! Prednjačio je Kimi, koji je pored dokazanog majstorstva pokazao i znatnu količinu zrelosti ne rizikujući preterano, ne srljajući u prvim krivinama, znajući da ima bolid sa prepunim rezervoarom (taktika jednog svraćanja na dolivanje goriva i promenu guma). Za samo dva kruga pretekao je devet vozača! Onda su stvari išle rutinski, vodeći su bili unutar dve sekunde razlike, Šumi bez ambicije da prednost poveća, a Alonso bez preterane agresivnosti. Čekali su prvo svraćanje u boks, kojom prilikom se ništa epohalno nije desilo, osim što je Ledeni isprednjačio do četvrtog mesta.

E sad, imali smo pomalo monotonu drugu trećinu trke koju je vadilo samo to što su se trkali i oni od pozadi, a režiser prenosa je imao dovoljno šmeka da nam ih pokaže, pa se i to preguralo. Onda je krenuo rasplet, šefovi timova su ožvalavili govoreći vozačima o čemu da vode računa, opet dobar potez TV režisera, koji je u prenos često uključivao ton namah i dramatične komunikacije, a onda su glavnu ulogu odigrali – mehaničari!

„Momci odlično ste uradili posao! Hvala vam za fantastičan pit-stop. Ovo je vaša pobeda!“, zahvalio je Fernando Alonso svojoj ekipi vozeći počasni krug. Precizna statistika kaže da su Renoovi mehaničari bili sekundu i po brži od Ferarijevih, taman onoliko koliko je na kraju trke bila razlika između Katalonca i Šumija. Posle su se šefovi tima iz Maranela vajkali da su imali „tehničkih problema koje će pažljivo ispitati“, ali svako ko je gledao njihova lica prilikom razgovora sa novinarima mogao je videti da su besni jer im je na ovoj trci prvi put okrnjen imidž „majstora taktike“. Usput, četvrto mesto Džensona Batona kao da je razočaralo ljude u Hondi, ali da nije imao peh sa menjačem, koji ga je usporilo i bacilo na dno poretka, bodiće je mogao da osvoji i Barikelo koji je prvi deo trke vozio veoma dobro.

„Ma rizik je bio isti, jedno ili dva svraćanja u boks“, rekao je Raikonen posle trke. „Ali, gume su dobro radile posao, balans takođe, imao sam brzinu i znao sam da ću osvojiti neki bod iako sam startovao sa poslednjeg mesta, ali treće mesto je nešto fantastično!“ Najbolji štos je izvalio Alonso, koji je razrogačio oči videvši da Kimi posle trke parkira bolid na mesto rezervisano za one koji se penju na podijum i potom dobrodušno priznao da takav plasman jednog od najvećih konkurenata – nije očekivao. Monti se zadovoljio solo vožnjom bez prevelikih uzbuđenja, srećan što se dokopao četvrtog mesta uprkos loše podešenom bolidu i problemima sa motorom, koje je imao čitavog vikenda. Ipak, doprineo je da tim podeli prvo mesto u generalnom plasmanu.

Niko, Sin bivšeg svetskog šampiona Keke Rozberga, bio je na svoj način junak trke u Bahreinu. Ne samo zbog činjenice da se upisao među mali broj vozača Formule 1 koji su na prvoj trci u karijeri osvojili bodove već i agresivnim načinom vožnje, kojim je potvrdio onu o „iveru i kladi“. Na samom startu se činilo da će uprskati stvar kad je pogrešio u prvoj krivini, sudario se sa Haidfildom (BMW) i morao u boks na promenu oštećenih delova bolida, ali se potom vratio u trku i hrabrošću, agresivnošću, pa i majstorstvom ako hoćete, uletao i dobijao trkačke duele, da bi na kraju osvojio dva boda.

„Ko kaže da ima malo obilaženja na trkama? To za mene ne važi! Uživao sam probijajući se sa poslednjeg mesta ka vrhu, posebno u duelu sa Kultardom (Red Bul). Sedmo mesto i najbrži krug na trci je više od onoga čemu sam se nadao na svojoj prvoj trci“, rekao je novinarima posle trke Niko Rozberg.

I tata Keke je bio iznenađen rekavši da je „bolid bio bolji nego što su očekivali, gume takođe, a možda je i vozač (Niko) bio bolji nego što su očekivali“. Stari majstor Džeki Stjuart kratko je rekao da „ne pamti da je neko tako dobro vozio na prvom gran priju u karijeri“. Zvezda je rođena, nema sumnje. Odličan plasman, šesto mesto, postigao je i drugi Vilijamsov vozač Mark Veber. Poslednji bodić odneo je Kristijan Klien (Red Bul) čime je ovaj mirni momak pokazao da polako, ali sigurno ide naviše.