Nova koncepcija sajma podrazumeva značajne novine jer je izostanak komercijalnih vozila dao dosta prostora organizatorima da na znatno bolji način iskoriste raspoložive hale. Značaj Sajma, prema njihovim rečima, raste iz godine u godinu, pa je ove godine osetno i interesovanje posetilaca iz inostranstva
Tradicionalni Beogradski sajam automobila ove godine će biti održan od 13. do 19. marta i, prema rečima organizatora, doneće mnoge novine. Sajam će ovoga puta nositi naziv „BG kar šou 01“ i biće održan sa potpuno novom koncepcijom, koja, između ostalog, podrazumeva da će u ponudi biti isključivo putnički automobili, tako da posetioci neće imati priliku da vide ili kupe komercijalna i teretna vozila. Razloge za promenu koncepcije za „Vreme“ objašnjava Zoran Lupšić, šef projekta „BG kar šou 01“: „Ove godine smo zvanično registrovani u kalendaru Međunarodnog udruženja proizvođača automobila (OICA), koje objedinjuje sve zvanične sajmove automobila u svetu, što sa sobom povlači određene obaveze.“ Obaveze podrazumevaju da se ubuduće sajam putničkih i sajam komercijalnih vozila održavaju odvojeno. „Mi sada moramo da poštujemo dinamiku koju nalaže ta asocijacija, što znači da u ‘neparnim’ godinama pravimo sajam putničkih automobila a ‘parnim’ sajam komercijalnih vozila – kamiona, autobusa, prikolica, poluprikolica, lakih dostavnih vozila, delova i opreme. Ove godine imamo licencu za sajam komercijalnih vozila koji će se održati od 3. do 8. aprila“, kaže Lupšić. Iako nove okolnosti nalažu da sajma automobila ove godine ne bude, u Beogradskom sajmu su odlučili da se, shodno tradiciji, pod novim imenom ipak održi prodajna izložba putničkih automobila.
Nova koncepcija sajma podrazumeva značajne novine jer je izostanak komercijalnih vozila dao dosta prostora organizatorima da na znatno bolji način iskoriste raspoložive hale. Zahvaljujući tome motocikli, koji su prošle godine bili raštrkani po pojedinim štandovima van glavnog izložbenog prostora, od ove godine imaju sopstvenu halu. Hala 3 Beogradskog sajma će od 13. do 19. marta biti mesto gde će biti održana izložba „Moto pasion“, na kojoj će moći da se vide isključivo motocikli, prateća oprema i delovi. „Ovaj deo Sajma biće vrlo zanimljiv jer će imati vrlo bogatu ponudu dvotočkaša, tako da oni koji žele da sledeću sezonu proleće-leto provedu na dva točka mogu da naprave pravi izbor na ovoj manifestaciji“, kažu organizatori. Druga novina u odnosu na prethodne sajmove biće „Test poligon“, odnosno uređen poligon za vožnju na kome će posetioci moći da isprobaju neke od automobila i motocikala. Poligon će se nalaziti iza carinske ispostave, na „špicu“ sajma, i biće otvoren za posetioce svakog dana od deset do 15 časova. Uprkos željama mnogih ljubitelja četvorotočkaša, na poligonu najverovatnije neće biti moguće „testirati“ Maserati i druga luksuzna sportska vozila. Maserati, koji do sada nije bio stalan izlagač, ove godine će biti zastupljen a, kako najavljuju u upravi Sajma, od sledeće godine će biti mnogo redovniji i izlagaće mnogo više vozila iz svog i Ferarijevog programa. Pošto Sajam ove godine počinje 13. marta, što je samo dan nakon zatvaranja 76. Ženevskog salona automobila, mnogi od noviteta koji će biti prikazani na Beogradskom sajmu stići će pravo iz Ženeve, tako da će posetioci imati priliku da pojedine modele vide samo nekoliko dana nakon njihove svetske premijere. „Sasvim je izvesno da, na primer, hjundai santa fe dolazi pravo iz Ženeve i da će on imati svoju ‘postpremijeru’, kao i saab 9-7 i kia magentis, znači sasvim novi modeli“, kaže Lupšić. Još jedna od najavljenih novina je i to da će štandovi biti potpuno unificirani, jer će ovaj put Beogradski sajam obezbediti kompletnu „scenografiju“ što podrazumeva specijalno osvetljenje i ozvučenje. „Štandovi će biti izrađeni od sasvim novih elementa koje smo uvezli pre samo nekoliko dana. Izgledaće isto i biće uređeni po jedinstvenoj koncepciji. Mislimo da će to biti vrlo interesantno, sa dobrim osvetljenjem praktično svaka hala gde se predstavljaju finalisti biće jedna ambijentalna celina. Hala 1 je jedna ambijentalna celina, hala 14 druga a hala 3 će na neki način biti autonomna od ostalih dešavanja u tom smislu što će imati zasebno osvetljenje, zasebnu muziku itd.“, objašnjavaju organizatori. Značaj Sajma, prema njihovim rečima, raste iz godine u godinu, pa je ove godine osetno i interesovanje posetilaca iz inostranstva. Kao primer za ovo navodi se da će ove godine Sajam posetiti organizovane delegacije iz mnogih preduzeća i institucija iz Rumunije, Bugarske, Mađarske i zemalja bivše SFRJ, među kojima su delegacija studenata i profesora Tehničkog fakulteta iz Bitolja, delegacija mađarskog MOL-a i mnoge druge. Da će firme iz susedstva biti i među izlagačima pokazuje primer ljubljanske firme AC – Maranelo auto, koja će biti zastupnik Maseratija. Da raste regionalni značaj Beogradskog sajma automobila tvrde i organizatori. Oni kažu da će „BG kar šou“ ove godine verovatno nadmašiti mnoge konkurente iz regiona. „Ove godine imaćemo ukupno 450 izlagača, 27 automobilskih i 22 proizvođača motocikala“, kaže Lupšić i dodaje da su novine uvedene tek ove godine jer je do sada postojala bojazan da će razdvajanjem izložbe putničkih i komercijalnih vozila od jednog solidnog sajma napraviti dva loša.
„Sada je već naša ne samo obaveza već i potreba da razdvojimo ta dva sajma jer ćemo sada u 25 dana dva puta angažovati sav raspoloživi izložbeni prostor. Kada bismo išli sa oba programa u isto vreme, mi više ne bismo imali dovoljno prostora da zadovoljimo sve potrebe proizvođača i kupaca putničkih i komercijalnih vozila“, objašnjava Lupšić.
Prvi „BG kar šou“ izazvao je veliko interesovanje lizing kompanija i banaka koje očekuju da će broj prodatih automobila na ovogodišnjem sajmu biti znatno veći od prošlogodišnjeg. Svih 12 lizing kompanija koje rade na tržištu SCG će na ovogodišnjem sajmu imati svoje štandove u halama 1 i 14. S obzirom na to da organizatori nisu bili u mogućnosti da im daju prostor koji su prvobitno tražile, za očekivati je i da na Sajmu možda neće biti moguće sklopiti ugovor, već se samo informisati o zahtevima i mogućnostima lizinga.
Izmene Zakona o lizingu koje su stupile na snagu početkom ove godine donekle su pooštrile zahteve koji se postavljaju pred korisnika. Ti zahtevi su:
1. Učešće od minimalno 10 odsto za putničke automobile, 25 odsto za lako teretno vozilo i 20 odsto za teško teretno vozilo, uz maksimalni rok otplate od 60 meseci;
2. Pozitivna ocena boniteta podnosioca zahteva za odobrenje lizinga;
3. Fizička lica koja traže odobrenje lizinga potrebno je da imaju:
a) najmanje tri godine radnog staža i minimum šest meseci na trenutnom poslu,
b) prijavu na adresi stanovanja od najmanje godinu dana,
c) podnosilac zahteva i žiranti ne mogu biti iz iste firme niti bračni drugovi,
d) podnosilac zahteva ne može biti mlađi od 23 godine, niti stariji od 65 godina u trenutku isticanja poslednje rate za otplatu,
e) neto zarada podnosioca kredita i žiranata ne može biti manja od 12.000 dinara, a rata kredita može iznositi najviše jednu polovinu ličnog dohotka.
Troškovi koje korisnik lizinga može imati pri sklapanju ugovora:
1. Troškovi odobrenja ugovora u visini od jedan do dva odsto vrednosti predmeta lizinga;
2. Porez na promet proizvoda za putnički automobil deset dana nakon potpisivanja ugovora, odnosno nakon ispostavljanja fakture;
3. Sudska taksa za zapisnik o utvrđivanju prava na preuzimanje pokretne stvari u državinu;
4. Troškovi tehničkog pregleda i registracije vozila;
5. Troškovi obaveznog osiguranja vozila;
6. Troškovi kasko osiguranja vozila;
7. Ugradnja atestiranog alarma u vozilo (ukoliko nije ugrađen);
8. Opremanje vozila protivpožarnim aparatom.
Grand motors na predstojećoj izložbi „BG kar šou 01“ nastavlja akciju „PDV = 0“ započetu tokom ovogodišnjeg Ženevskog salona automobila. U praksi to znači da Grand motors prilkom prodaje Fordovih automobila snosi troškove poreza na dodatu vrednost, tako da je praktično automobil jeftiniji za 18 odsto.
Takođe, ko se odluči da tokom ovogodišnje izložbe „BG kar šou“ kupi neki od Fordovih modela na lizing, sem plaćenog PDV-a dobija besplatno kasko osiguranje tokom celog perioda lizinga.
Nakon smrtonosne nesreće svi mediji se upuštaju u statičke probleme železničke stanice u Novom Sadu, mada se retko upotrebljava ili objašnjava pojam „statika“. A upravo statičari treba da pronađu razlog urušavanja nadstrešnice
Zbog sve toplijeg vremena, ove godine je em kasnio kupus, em ga valja kasnije kiseliti. Evo zašto
„Misionarska poza“ je poznata širom sveta, ali priča o tome kako je nastala nema mnogo veze s misionarima, već je splet kulturnih nesporazuma i istorijskih mitova
Očekuje se da će do kraja godine UNESKO prihvatiti nominaciju Srbije kovačičkog naivnog slikarstva za Listu nematerijalnog kulturnog nasleđa sveta. Osim ovog, drugi povod za tekst koji sledi je sto godina od rođenja Zuzane Halupove
“Nije cilj da se ljudi osećaju kao u muzeju kada gledaju istorijsku dramu. Važno nam je da mogu da osete odnos sa problemima svog vremena, da se poistovete sa situacijama i junacima”
Ostavka je moralni i lični čin, podnosi se smesta i neopozivo. Umesto toga, posle smrti pod nadstrešnicom vlast obećava da će politički vagati i trgovati, da vidi na koga da svali „odgovornost“
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
