Kada u četvrtak, negde oko 18 časova i 45 minuta, sudija podbaci loptu između centara Albe i Panatinaikosa na sredini terena berlinske Uber Arene, i zvanično će početi nova sezona (nezvanično) druge najkvalitetnije košarkaške lige na svetu.
Među 18 timova koji imaju čast da budu deo elitnog evropskog društva, ponovo će se naći i dva srpska predstavnika, koji u novu evroligašku sezonu ulaze sa velikim ambicijama, pa shodno tome, i uz pažnju i pritisak domaće navijačke javnosti.
Stalno prisutna potreba da se bude bolji od onih drugih, što i jeste odlika svih velikih sportskih rivalstava, pojačana velikim uspehom košarkaške reprezentacije tokom leta, podgrejala je želju među navijačima Partizana i Crvene zvezde da konačno krene ono pravo, a to je Evroliga.
Evroliga je prelaskom na ligaški sistem takmičenja napravila pun pogodak, barem kada je reč o najvažnijem produktu koji prezentuju publici – samom terenu. Kao dobar izbor se pokazalo i uvođenje play-ina, odnosno razigravanja za play-off, koji ostavlja prostor da najveći deo klubova bude do poslednjeg kola u borbi za nešto konkretno – da li za što bolju poziciju pred play-off ili makar za ulazak u play-in.
Ipak, Evroliga mora još mnogo da radi na polju marketinga i finansija. Korak napred su učinili sa najavljenim uvođenjem „seleri-kepa’’, o čemu je već bilo reči na našem portalu. Utakmice najboljih timova su sadržaj koji prodaje TV prava, ali je problem što taj novac nije veliki, a poseban problem je što se trenutno ne deli na iole pošten način.
Srpski klubovi, recimo, ne dobijaju ni dinar od TV prava, iako je Srbija jedna od retkih zemalja u kojoj se direktno prenosi svaka evroligaška utakmica, a sigurno je zemlja u kojoj je ovo takmičenje najpopularnije. Subjektivni utisak potpisnika ovih redova je da popularnosti Evrolige u Srbiji – kroz utakmice večitih, brojne podkaste ili fenomen zvani fantasy – trenutno mogu da pariraju samo Novakova finala na najvećim turnirima.
Stoga je ovih dana aktuelno pitanje – koliko u novoj sezoni mogu Partizan i Crvena zvezda? Njihovi zvaničnici su ovih dana izašli sa nezvaničnim podacima kako su budžeti oba kluba oko 22, 23 miliona eura. Ukoliko je to tačno, (pre)velika očekivanja kakva im nameću njihovi navijači, ovaj put su možda i opravdana. Međutim, i jedni i drugi imaju određene probleme i znakove pitanja, o kojima ćemo više u narednim redovima.
Partizan – rekonstrukcija i strpljenje
Prethodna sezona se mora okarakterisati kao izuzetno neuspešna za crno-bele, posebno kada se u obzir uzmu visoki standardi postavljeni sezonu ranije. Godina bez trofeja i 11. mesto u Evroligi su svakako ozbiljan korak unazad u odnosu na osvajanje ABA lige i odškrinuta vrata fajnal-fora, čemu su navijači Partizana ne tako davno svedočili.
Rekonstrukcija sastava se očekivala na leto, ali niko nije mogao da pretpostavi da će od čitavog tima ostati samo jedan igrač, i to onaj koji je imao najmanju ulogu. Klub su posle tri godine napustili Panter i Ledej, dok je, uz nepotrebnu medijsku pompu, otišao i jedan od najboljih igrača u prethodne dve sezone, Džejms Naneli.
Više puta je Željko Obradović pričao kako „ne dopire do ekipe’’, što je rezultiralo gubitkom brojnih utakmica u neizvesnim završnicama, obično nakon serija loših odluka na parketu. Krajnji evroligaški skor od 16 pobeda u 34 utakmice daleko je od sramnog ili tragičnog, ali je ipak nedovoljan za klub kakav je Partizan, i za tim kakav su crno-beli posedovali.
Leto nam je donelo čak 14 novih košarkaša u crno-beli deo Beograda. Nema imena kakva su bili Panter ili Ledej, ali ima izuzetno zanimljivih igrača koji su gladni individualnog i timskog napretka. Partizan će uz Albu biti najmlađa ekipa u Evroligi, sa samo dvojicom igrača starijih od 30 godina.
Karlik Džons i Ife Lundberg bi trebalo da predvode spoljnu liniju crno-belih, Sterling Braun da nadomesti učinak Nanelija, dok se na pozicijama visokih igrača dosta očekuje od Tajrika Džonsa i Brendona Dejvisa. Kao savršeno vezivno tkivo Partizana se nametnuo Izak Bonga, koji je trojkama, blokadama i skokovima oduševio navijače na početku nove sezone.
Od domaćih igrača, Partizan je vratio reprezentativca Vanju Marinkovića koji je ponovo dobio kapitensku traku kluba, dok zalog za budućnost crno-beli vide u potencijalnom razvoju supertalenata Alekseja Pokuševskog i Mitra Bošnjakovića.
Možda Partizan nema količinu napadačkog talenta kao prošle sezone, ali bi mogli očekivati iskorak u fazi odbrane. Kompletno novom timu će svakako trebati i malo vremena da upoznaju jedni druge, ali i zahteve trenera Obradovića. Utisak je da je tim sklopljen po meri publike i zastrašujuće atmosfere u Beogradskoj Areni. Ovaj sastav će da grize parket i leti iznad obruča, a pune tribine će to umeti da cene.
Crvena zvezda – čeka se iskorak
Crveno-beli su sezonu 2023/24. završili trijumfalno, vraćanjem trofeja ABA lige u svoje vitrine. Trijumfom od 3-0 u finalnoj seriji protiv najvećeg rivala, odobrovoljili su navijače koji su u jednom trenutku digli ruke od sezone.
Ipak, utisak je da navijači sada žele i iskorak u Evropi. Crvena zvezda je u prethodnih deset godina osvojila najveći deo trofeja u domaćoj i regionalnoj košarci, ali je za to vreme ostvarila samo jedan plasman u Top 8 Evrolige. U prethodnoj sezoni su zauzeli 16. poziciju sa svega 11 ostvarenih pobeda.
Crvena zvezda u novu sezonu ulazi sa promenjenim rukovodstvom, ali istim trenerom. Janis Sferopulos je dobio podršku nakon uspešne završnice ABA lige, a on se odlučio da zadrži okosnicu ekipe.
Miloš Teodosić i Džoel Bolomboj bili su tandem od koga su živeli tokom većeg dela prošle sezone, pa je bilo logično da im se produže ugovori. Nemanja Nedović je svakako bio planiran u novom sastavu, dok je zadržan i Jago dos Santos.
Najzvučnija pojačanja crveno-beli su dobili u vidu dvojice povratnika i dvojice iskusnih Amerikanaca. Ognjen Dobrić i Nikola Kalinić su imena koja zvezdaši obožavaju, tako da se nije mnogo razmišljalo kada se otvorila prilika za njihovo dovođenje. Od stranih pojačanja, najviše se očekuje od Kodija Miler-Mekintajera i Ajzee Kenana, koji stižu nakon odličnih sezona u Baskoniji, odnosno Olimpijakosu.
Crvena zvezda će ponovo imati jako iskusan tim, što se pokazalo kao dobitna formula za završnicu ABA lige, ali ne baš i za Evroligu. Sezona u Evropi je duga i teška, pa će dosta zavisiti od zdravstvenog stanja nosilaca igre, pre svega Teodosića i Kalinića.
Kao i crno-belima, ovom sastavu fali kvalitetnije rešenje na poziciji krilnog centra. Nakon prave sapunice, Filipa Petruševa je Olimpijakos odlučio da zadrži u svojim redovima, stvorivši problem treneru Sferopulosu, zato što trenutno nema kvalitetnih, a dostupnih rešenja na tržištu.
Ostatak lige – Grci, pa svi drugi…
Mnoge ljubitelje košarke je letošnja pijaca podsetila na neke ranije godine, poput ’90-ih ili kraja ’00-ih, kada su grčki klubovi nemilice trošili novac i privlačili velika imena. U odsustvu ruskog CSKA i uz nešto mirnije španske velikane, Panatinaikos i Olimpijakos su predvodili evropsku košarku kada je reč o agresivnosti na transfer pijaci.
Panatinaikos, aktuelni prvak Evrope, dodatno se pojačao tokom leta dovođenjem Lorenca Brauna, Džedija Osmana i Omera Jurcevena, usput zadržavši sve najbitnije igrače iz prethodne ekipe. Njihov sastav zaista deluje zastrašujuće, pa je primorao komšije iz Pireja da i oni odreše kesu.
Najveće pojačanje ovog leta je svakako povratak Saše Vezenkova u Olimpijakos. Nakon godinu dana u NBA, igrač koji je uoči selidbe ‘‘preko bare’’ poneo titulu MVP-a Evrolige, dobio je strahovit ugovor od novog-starog kluba, vredan preko 4 miliona evra godišnje. Tu nije bio kraj za Olimpijakos, pa su doveli još poznatih imena poput Evana Furnijea, Tajlera Dorsija, Luke Vildoze ili Kinana Evansa.
Nepodeljeni utisak košarkaških stručnjaka je da su grčki velikani favoriti broj 1 i broj 2 za osvajanje Evrolige. Mišljenja se razilaze samo oko toga ko je na prvom, a ko na drugom mestu. Iza njih idu Fenerbahče i španski giganti, Real Madrid i Barselona. Fener je sklopio odličnu ekipu po ukusu trenera Jasikevičijusa, Real je ostao bez Jabuzelea, ali je zadržao Hezonju i Tavareša, dok je najveće pojačanje Barse doskorašnji kapiten Partizana, Kevin Panter.
Nakon toga, sledi krug timova koji imaju jako kvalitetne sastave, ali i određene upitnike, a u taj krug spadaju Anadolu Efes, Monako i Olimpija Milano.
Brojni su timovi koji će iz prikrajka vrebati šansu za play-off, a tu su – osim srpskih klubova – i Virtus, Makabi, Baskonija i Žalgiris. Francuski i nemački klubovi imaju određene kvalitete, ali je teško zamisliti ih u ozbiljnoj borbi za visok plasman.
Vreme za uživanje
Ivica Dukan, nekada poznati jugoslovenski košarkaš, a sada skaut Čikago Bulsa, u nedavnom intervjuu je slikovito dočarao zaluđenost košarkom u Srbiji: „Kada dođem u Beograd, pa kada uđem u taksi, i kada taksi vodi do hotela, sa taksistom razgovaram kao sa kolegom, trenerom nekim. Kaže: „Pa, onaj, majstore, ne igra odbranu, ovaj ti je trojka, nije on dvojka“. Oni žive za to, znaju i osjećaju to.’’
Srbija ima blistavu košarkašku tradiciju, ali i potencijal da joj takva bude i sadašnjost. Najboljeg košarkaša na svetu, srebrnu olimpijsku reprezentaciju, dva kluba u Evroligi. Umesto saopštenja i jutarnjih programa, bilo bi lepo uživati u onome što nas čeka – a čeka baš svakoga, bez obzira na klupsko opredeljenje – 34 utakmice drugog najkvalitetnijeg klupskog košarkaškog takmičenja na svetu.
Zato nas pustite da uživamo u onome najboljem što košarkaška Evropa ima da ponudi, pa da nam glavna briga bude da li braniti Sašu Vezenkova udvajanjem, a Kendrika Nana usmeravati u desno, na slabiju ruku.
