Danas se najveća nalazišta prirodnog gasa u svetu nalaze se u Rusiji, SAD, Iranu, Holandiji, Alžiru i na Bliskom istoku. Kako za „Vreme“ kažu u JP Srbijagas, „prirodni gas koji se nabavlja, transportuje, distribuira i isporučuje kupcima u Srbiji potiče manjim delom sa domaćih gasnih polja na severu Srbije, a većim delom iz uvoza, iz Rusije. U Srbiji su najvažnija nalazišta mahom u Banatu u Elemiru, Kikindi i Plandištu, a njihov proizvođač je NIS-Gazpromnjeft. Gas koji stiže iz Rusije proizvodi Gazprom i poreklom je iz Sibira. Ovaj gas do nas stiže preko Ukrajine i Mađarske i u Srbiju ulazi na trenutno jedinoj ulaznoj tački – na Horgošu.
Prirodni gas u Srbiji
1951 – početak izgradnje gasovodnog sistema za transport,
1963 – završetak deonice transportnog gasovoda Mokrin–Kikinda–Elemir–Velika Greda–Pančevo,
1979 – stavljanje u funkciju transportnog gasovoda Horgoš–Batajnica
1979 – početak tranzita prirodnog gasa za Bosnu i Hercegovinu,
1980 – početak izgradnje transportnog gasovoda u centralnoj Srbiji,
1987 – početak rada na programu razvoja distributivnog sistema,
1991 – početak izgradnje gasne distributivne mreže u centralnoj Srbiji,
1995 – početak izgradnje deonice transportnog sistema Pojate–Niš,
2003 – početak radova na prolazu dela transportnog gasovoda ispod Dunava kod Beške,
2005 – početak radova na podzemnom skladištu Banatski Dvor i osnivanje JP Srbijagas.
Srbijagas
JP Srbijagas je preduzeće za transport, distribuciju, skladištenje i trgovinu prirodnim gasom. Kako kažu u ovom preduzeću, ono je danas „moderna gasna kompanija čiju snagu čine tradicija i višedecenijsko iskustvo, značajni ljudski i materijalni resursi, znanje i opredeljenost da unapređuje gasnu infrastrukturu Srbije sa zemljama u okruženju“. Ovo javno preduzeće je osnovano u oktobru 2005. odlukom Vlade Republike Srbije, nakon restruktuiranja NIS-a.
Koliko dugo možemo da zadržimo pažnju i pogled u svetu u kojem slike nastaju, nestaju i ponovo se pojavljuju brže nego što ih možemo razumeti, pitanje je na koje odgovor nudi ovogodišnji Vizualizator
Ako algoritam danas piše tekstove i stvara vizuale, a korisnik sâm oblikuje sadržaj, šta ostaje agenciji koja je nekada bila ključni posrednik između brenda i publike?
Danas se na internetu može kupiti gotovo sve, pa i ljudski skeleti. Posebno su na ceni lobanje. Nadležni u Srbiji kažu da o tome ništa ne znaju
Na ovogodišnjem izboru za Mis i Mister Univerzuma Srbiju će predstavljati Mongolka i Nemac sa srpskim pasošem. Tabloidi razglabaju da je mnogo onih koji su gnevni zbog toga što Srbiju ne predstavljaju Srpkinja i Srbin, da se Srbija „odriče svog identiteta“
Titula Novaka Đokovića u Atini možda nije od velikog značaja za njegovo nasleđe, ali je s obzirom na okolnosti sada svaka pobeda velika. Kako je izgledala njegova sezona u 39. godini života
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
