Nada u neki bolji čas

Još samo do ovog petka u Galeriji “Haos” traje izložba Aleksandra Rafajlovića Nastaviće se. Prikazani su crteži koji veštom, razigranom linijom i vedrinom boja pozivaju u svet igre i mašte. Opsenar, Čarobnjak, Mađioničar i Žongler u tehnici akrilika i veza na platnu samo što ne polete sa zidova – toliko su laki potezi majstora. Niz se nastavlja crtežima žena, domaćica koje kuvaju, peru prozore, brinu o deci, čitaju, kupuju, rade na kompjuteru, igraju sa dairama, jedna nosi transparent na kome piše “STOP WAR”. Radove je odabrao sam umetnik i postavka je njegova.

...

“Na ovoj izložbi lebdi omaž ženama, našim majkama, sestrama, čije su vredne ruke tokom prošlih vekova vezle posteljinu, peškire, prostirke iznad i ispod kreveta, kuvarice iznad šporeta”, objašnjava Aleksandar Rafajlović. “U lošim vremenima, teškoćama, oskudicama i ratovima, samim asortimanom i ikonografijom, gde ima najviše cveća i ptica, one su sugerisale nadu u neka bolja vremena i neki bolji čas. U kućama u kojima smo mi živeli, naši roditelji, dede i pradedovi, skromni, obični ljudi, to su bili jedini likovni ukrasi. U to vreme, za kraljeve i bogataše i ovde portrete su već slikali naši prvi, u Beču ili Pragu školovani umetnici.”

Na pitanje kako bi reagovale feministkinje na činjenicu da su žene na izložbi mahom upregnute u bezboj kućnih poslova, a muškarci predstavljeni lepršavo, kao maštari, čarobnjaci, žongleri, Rafajlović odgovara da na njegovim figurama nema oznaka pola i da svi oni predstavljaju ljude.

Crteži na ovoj izložbi nastali su, objašnjava Rafajlović, “na belim površinama originalnog veza. Iskoristio sam te stare podloge da nastavim posao tih žena i ukažem na vrednost njihovih radova. Najveći deo ove izložbe je u okviru obimnijeg projekta kojim se trenutno bavim. Tu su i neki moji stari crteži zato što sam te ideje koristio za nove radove. Odavno više ne crtam na klasičan način. Koristim sve moguće tehnike i medije, sliku, fotografiju, instalaciju ili video, svejedno. Tražim ono što će najbolje dočarati ideju”.

Situaciju u kulturi nazvao bi kulturocid. Podseća da “umetnici nemaju nikakvu tarifu, ne postoji nikakav odnos društva prema njima ako nisu podanici, zato što percepcija vrednosti ne postoji”.

“Svaka izložba ovde je podvig. Zamislite samo koliko vremena, želje, truda i novca je uložio bilo koji umetnik da bi mogao da komunicira sa svojom publikom. Moje bavljenje umetnošću, slikarstvom, fotografijom, konkretno crtežom o kome razgovaramo, u stvari je borba za osnovna ljudska prava, pravo na život, na slobodu, na istinu i na radost, a mi više nijedno od tih prava nemamo.”

To kaže Aleksandar Rafajlović, dobitnik brojnih nagrada i priznanja za doprinos nacionalnoj kulturi, ugledni pripadnik nove srpske umetnosti na kraju XX veka i u prvim decenijama XXI, muž, otac troje dece, umetnik u Srbiji i ulični portretista u Portugalu, kako je napisano u katalogu. Potomak freskopisaca i ikonopisaca Dimitrijevića-Rafajlovića, jedanaestorice slikara iz pet generacija Bokokotorske slikarske škole, koji svojom delatnošću, od prve potpisane ikone 1680. godine do druge polovine 19.veka, čine najdugovečniju slikarsku radionicu u Evropi.

Na zidu Galerije “Haos” piše: “Haos je harmonija koja je uništena prilikom stvaranja sveta” i “Haos je iskon svih stvari i prapočetak”, pa pitam autora da li naziv njegove izložbe Nastaviće se aludira i na ovo što danas živimo, haotično vreme svakojakih manipulacija, ratovanja oružjem i informacijama, svakodnevicu sa kojom više ne možemo u korak.

...

“Samim tim što ne možemo da utičemo na jezive ratove u svetu, ekološke katastrofe, nasilje, dominantnu ulogu novca u našoj civilizaciji, ovo je poziv na radost i veselje, da se odagna višak svega onoga čime smo svaki dan bombardovani. Moj rad je apsolutno ličan, ja nudim tračak nade mada i sam se osećam kao ta vezilja od koje sam preuzeo podlogu.”

Na pitanje da li pored aktuelnih pretnji Generalštabu, Sajmu, zapuštenom Paviljonu “Cvijeta Zuzorić”, imam pravo na beg u galeriju, Rafajlović odgovara pozitivno: “Izložba je poziv da sačuvamo onu najmanju radost koja postoji u nama i svest o tome koliko možemo ili ne možemo. Da izbegnemo manipulacije informacijama zbog kojih istina teško može da se probije. U tom smislu, izložba je na neki način i angažovana. Tu je i slika Hobotnica ubija raka, predlog za tetovažu hobotnice na telu najbliže mestu gde je ono obolelo, kao primena alternativne medicine. Jer, kao što se na crtežu vidi, hobotnica će da obavije i ubije raka a organizam će ozdraviti”.