“Samim tim što ne možemo da utičemo na jezive ratove u svetu, ekološke katastrofe, nasilje, dominaciju novca, izložba je poziv na radost i veselje, da se odagna višak svega onoga čime smo svaki dan bombardovani”, kaže Aleksandar Rafajlović, potomak freskopisaca
Još samo do ovog petka u Galeriji “Haos” traje izložba Aleksandra Rafajlovića Nastaviće se. Prikazani su crteži koji veštom, razigranom linijom i vedrinom boja pozivaju u svet igre i mašte. Opsenar, Čarobnjak, Mađioničar i Žongler u tehnici akrilika i veza na platnu samo što ne polete sa zidova – toliko su laki potezi majstora. Niz se nastavlja crtežima žena, domaćica koje kuvaju, peru prozore, brinu o deci, čitaju, kupuju, rade na kompjuteru, igraju sa dairama, jedna nosi transparent na kome piše “STOP WAR”. Radove je odabrao sam umetnik i postavka je njegova.
“Na ovoj izložbi lebdi omaž ženama, našim majkama, sestrama, čije su vredne ruke tokom prošlih vekova vezle posteljinu, peškire, prostirke iznad i ispod kreveta, kuvarice iznad šporeta”, objašnjava Aleksandar Rafajlović. “U lošim vremenima, teškoćama, oskudicama i ratovima, samim asortimanom i ikonografijom, gde ima najviše cveća i ptica, one su sugerisale nadu u neka bolja vremena i neki bolji čas. U kućama u kojima smo mi živeli, naši roditelji, dede i pradedovi, skromni, obični ljudi, to su bili jedini likovni ukrasi. U to vreme, za kraljeve i bogataše i ovde portrete su već slikali naši prvi, u Beču ili Pragu školovani umetnici.”
Na pitanje kako bi reagovale feministkinje na činjenicu da su žene na izložbi mahom upregnute u bezboj kućnih poslova, a muškarci predstavljeni lepršavo, kao maštari, čarobnjaci, žongleri, Rafajlović odgovara da na njegovim figurama nema oznaka pola i da svi oni predstavljaju ljude.
Crteži na ovoj izložbi nastali su, objašnjava Rafajlović, “na belim površinama originalnog veza. Iskoristio sam te stare podloge da nastavim posao tih žena i ukažem na vrednost njihovih radova. Najveći deo ove izložbe je u okviru obimnijeg projekta kojim se trenutno bavim. Tu su i neki moji stari crteži zato što sam te ideje koristio za nove radove. Odavno više ne crtam na klasičan način. Koristim sve moguće tehnike i medije, sliku, fotografiju, instalaciju ili video, svejedno. Tražim ono što će najbolje dočarati ideju”.
Situaciju u kulturi nazvao bi kulturocid. Podseća da “umetnici nemaju nikakvu tarifu, ne postoji nikakav odnos društva prema njima ako nisu podanici, zato što percepcija vrednosti ne postoji”.
“Svaka izložba ovde je podvig. Zamislite samo koliko vremena, želje, truda i novca je uložio bilo koji umetnik da bi mogao da komunicira sa svojom publikom. Moje bavljenje umetnošću, slikarstvom, fotografijom, konkretno crtežom o kome razgovaramo, u stvari je borba za osnovna ljudska prava, pravo na život, na slobodu, na istinu i na radost, a mi više nijedno od tih prava nemamo.”
To kaže Aleksandar Rafajlović, dobitnik brojnih nagrada i priznanja za doprinos nacionalnoj kulturi, ugledni pripadnik nove srpske umetnosti na kraju XX veka i u prvim decenijama XXI, muž, otac troje dece, umetnik u Srbiji i ulični portretista u Portugalu, kako je napisano u katalogu. Potomak freskopisaca i ikonopisaca Dimitrijevića-Rafajlovića, jedanaestorice slikara iz pet generacija Bokokotorske slikarske škole, koji svojom delatnošću, od prve potpisane ikone 1680. godine do druge polovine 19.veka, čine najdugovečniju slikarsku radionicu u Evropi.
Na zidu Galerije “Haos” piše: “Haos je harmonija koja je uništena prilikom stvaranja sveta” i “Haos je iskon svih stvari i prapočetak”, pa pitam autora da li naziv njegove izložbe Nastaviće se aludira i na ovo što danas živimo, haotično vreme svakojakih manipulacija, ratovanja oružjem i informacijama, svakodnevicu sa kojom više ne možemo u korak.
“Samim tim što ne možemo da utičemo na jezive ratove u svetu, ekološke katastrofe, nasilje, dominantnu ulogu novca u našoj civilizaciji, ovo je poziv na radost i veselje, da se odagna višak svega onoga čime smo svaki dan bombardovani. Moj rad je apsolutno ličan, ja nudim tračak nade mada i sam se osećam kao ta vezilja od koje sam preuzeo podlogu.”
Na pitanje da li pored aktuelnih pretnji Generalštabu, Sajmu, zapuštenom Paviljonu “Cvijeta Zuzorić”, imam pravo na beg u galeriju, Rafajlović odgovara pozitivno: “Izložba je poziv da sačuvamo onu najmanju radost koja postoji u nama i svest o tome koliko možemo ili ne možemo. Da izbegnemo manipulacije informacijama zbog kojih istina teško može da se probije. U tom smislu, izložba je na neki način i angažovana. Tu je i slika Hobotnica ubija raka, predlog za tetovažu hobotnice na telu najbliže mestu gde je ono obolelo, kao primena alternativne medicine. Jer, kao što se na crtežu vidi, hobotnica će da obavije i ubije raka a organizam će ozdraviti”.
“Zamislite dete koje posle škole nosi futrolu instrumenta kroz kraj u kom se retko viđa nešto svečano. To dete ne nosi samo instrument. Nosi dokaz da se njegova budućnost ne završava na mestu na kom je rođeno. I nosi jednu novu naviku: da istraje, da bude deo nečega većeg od sebe”
Bitef nije hteo da se ogradi od govora Mila Raua kojim je otvorio 58. festival kao što je vlast tražila od njega i posle toga je sve krenulo nizbrdo – tema je publikacije “Dosije” Bitef teatra
Putopis Viktora Lazića o Grenlandu objavljen je baš kad je Tramp saopštio da mora imati to ostrvo. Zato, iako u njemu ima malo politike, čitate ga misleći kako će jednog dana sva ta lepota postati Las Vegas
U eri društvenih mreža i opsesije postignućem, roditeljski ponos sve češće prelazi nevidljivu granicu i postaje pritisak pod kojim dete gubi pravo na grešku, običnost i sopstveni identitet. Iza blistavih uspeha često ostaje tiha generacija koja je naučila da bude trofej, ali ne i da bude svoja
Tokom zaštitnih istraživanja u ataru sela Malča, na lokalitetu Orničje, arheolozi su pronašli kružne rovove iz praistorije apsolutno nepoznate na prostoru Srbije, čija namena i smisao tek treba da budu rastumačeni
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Nasilje se vratilo na ulice na velika noćna vrata. Dobar stari tandem, policija i batinaši, opet operiše u omiljenom mraku. I to ne slučajno - pripremaju se za krvavo leto, koje može da obeleži ostatke naših života
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
