Moš’ jedeš dok ne padneš

Knjige, u ovom slučaju prospekti, kažu da rečica Zasavica teče severnom Mačvom i južnom Vojvodinom, opštine Bogatić i Sremska Mitrovica. Još kažu da je to staro korito Drine, pa Save, koje je vremenom ostalo bez izvora i ušća. Sve se to prostire na 1825 hektara, ali je samo 671 hektar 1997. stavljen pod specijalnu zaštitu države. Od tada je to Specijalni rezervat prirode Zasavica, koji je dat na staranje Pokretu gorana iz Sremske Mitrovice. Knjige kažu i da je u Zasavici 700 vrsta biljaka, 187 vrsta ptica, 24 vrste riba, toliko i vodozemaca i gmizavaca, endemske vrste, koje samo tu žive, su riba mrguda i biljka mesožder Aldrovanda vesikulosa. U septembru 2008, kao stanište ptica močvarica, Zasavica je proglašena za međunarodno Ramsarsko područje. Šta ima još i važno, 2004. je naseljen evropski dabar, a rezervat je poslednjih godina postao poznat kao stanište starih rasa domaćih životinja, podolskog govečeta, balkanskog magarca i, u prvom redu, kao najveće uzgajalište svinje mangulice u nas.

KOLJU I PRIKAZUJU: Prošlog vikenda, baš u subotu, u rezervatu Zasavica beše Dan mangulice kad se najbolje moglo videti šta je to i o čem’ se radi. Dakle, tzv. Vizitorski centar, što će reći ti objekti rezervata, sa mačvanske strane, centralna drvena kula, otvorena Etno-kuća, otvoren Bircuz kod dabra. Na ulazu Demonstrativna farma genetskih resursa Srbije, ima koza, ima kozorog, buša, ono sa veliki rogovi podolsko goveče, balkanski magarac, golovrata kokoš, karakačanska ovca, i ta svinja mangulica. Iza, na utrini, ili pašnjaku, krdo mangulica.

Dan kakav treba za taj svinjokolj, izmaglica i blato, naroda ima, već se raspremio, prema rečici svinje već na čerecima, odvaja se slanina, mesari rade šta treba, priložene i ranije za čvarke. Novinari, kojih baš, ima se jave u Etno-kuću, tu lebac sa mast od mangulice, a ozgo ta crvena šavranjika. Oni koji zaduženi obaveštavaju da ima i vruće rakije, biće džigerica sa talandare, svinjokoljski gulaš, salčići, vino, muzika, sve na izvol’te. Ko što je red, svi se primiše, pa se dovatiše tog posla.

Upravnik rezervata Slobodan Simić, krupan, pa u zaštitarski zelenu jaknu, već se izjavljuje jednoj kameri, mangulica, ili sremska crna lasa, digla je Srbiju, samo 1868. izvezeno 527.000 komada žive stoke, uglavnom mangulice, budžet bio 11 miliona dinara, a vrednost izvezene stoke 13, pa ti vidi, pokušavaju to vrate i istaknu kvalitet mangulice. Danas mangulice malo, u Srbiji nešto preko hiljadu, oni imaju 400 komada, dok Mađari uzgajaju 20.000, svet traži kvalitetno, slatko meso, sa prirodnom ishranom, i to je šansa.

Upravnik nastavlja sa to izjavljivanje, danas kolju i prikazuju mangulicu, sve uspeli da oporave, u Mitrovici podigli spomenik mangulici koji lično otkrio glumac Berček, danas svinjokolj na kome pokazuju šta sve može da se dobije od te svinje, da ljudi vide, da probaju, da se provesele, uz dobro piće, muziku, što je normalno za Srem i Mačvu… Kako kamere nisu imale šta dalje pitaju, upitamo oko taj holesterol, da ga ima malo, i da mnogo dobar, Simić odgovori da što se toga tiče sve imaju napismeno, potpiso prof. dr Vuk Florijan, Konzumiranje ovog mesa dovodi do stvaranja dobrog, i redukcije lošeg holesterola. Dodaje da ova svinja ima manje holesterola nego sve ostale životinje, a da onaj koji je prisutan čisti krvne sudove. Ali, upozna nas, ima važnija stvar, to je izuzetno ukusno i kvalitetno meso, i taj ukus je suština cele priče. Inače, najveći su držaoci sremske crne lase, što je pravi naziv za mangulicu, gledaju da prošire tih 400, a 70 nazimica su dali na čuvanje seljacima, pod ugovor, sa Srbima ne moš’ drugačije nego sa papir. Još, sve što imaju od proizvoda, kulen, kobasicu, šunku, plasiraju u rezervatu, friško meso se može samo danas kupiti…

Osnovna aktivnost je zaštita i očuvanje reke Zasavice, tu postigli rezultate, podigli nivo vode, tu je 19 vrsta koje nisu bile otkrivene na našim prostorima, riba mrguda, biljka mesožder, sve retke i endemične vrste, vraćen dabar, najveće nalazište lekovite biljke iđirot… Uz to oni su najveći čuvari starih rasa u Srbiji, napravili od toga turističku priču, uz ostale, tu je karakačanska ovca, najređa u Evropi, koja je slučajno pronađena na Staroj planini. Te aktivnosti pomaže i država, za krmaču i magarca dobijaju po 7000 dinara, za steonu podolsku kravu 40.000…

NESTA ‘LEBA I MASTI: A u Etno-kuću, gde vatra na otvorenom, mast sa šavranjikom (paprikom) otišla, stigla pržena džigerica, stigli predstavnici desetak Rotari klubova, i muzika se odvrnula, Srem, Srem, Srem, divan je kićeni Srem… a ima i Šta će meni čak i pola Srema/ kada tebe pored mene nema… Udarimo po ono blato, čereci se skidaju, sve se sitni, sortira, može se i kupi, sveže meso od 600 do 1000 dinara, kobasice 1800, cela šunka 9000, čvarci ‘iljadarka. I tamo, u tu Vizitorsku kulu, gde ti turisti, nestalo ‘leba i masti, muzika usitnila Nišku banju, to samo čini, kec, kec, kec…

Upravnik Simić opet pred kamere, na mobilni javlja, Naći ćete me, u zelenoj jakni, deb’o, dajem izjavu za televiziju. I nastavlja da se izjavljuje, po neki scenario, jednoj povezanoj u snaša garderobi, zaklali 25 svinja, masni’, šaka slanina, ovo jedini dan kad pokazuju svinje u tom stanju, stanju koje je najvažnije kod svinja, da ljudi vide sremački svinjokolj, probaju vruću rakiju, domaće fruškogorsko vino, oni sa pićima ne filozofiraju, piju se domaća rakija i vino, za one koji zapnu, ima pivo, ali to izbegavaju. A najbolje vino, i to Đurino vino, pa citira Đuru Jakšića, Najbolje je vino koje je ‘ladno, koje je džaba, i ima ga mnogo, imaju Đurino vino, ali ga nema za sve.

Onda u tu kameru uze nabroji koje sve stare rase imaju, stiže do magarca, snaša novinarka se, po taj scenario i košuljicu, uze interesuje, upravnik reče da imaju tajnu koja je za sledeću godinu, ali, valjda po taj scenario, ne bi tvrda srca, imaju najveću farmu magaraca, i to 100 magarica, žele ponude tržištu što niko nije, izuzetno lekoviti magareće mleko, to mleko i afrodizijak, lično počeo pije, da vidi da li deluje. A u aprilu će samo jednom čoveku ponuditi da okupa svoju dragu u magarećem mleku, zna se da se Kleopatra kupala u magarećem mleku, i oni će to isto ponuditi našem čoveku posle 2000 godina, za samo 10.000 evra. Ako bude više kandidata, biće licitacija.

Do ograde Vizitorskog centra se primakoše, crne pa kuždrave, svinje mangulice, Ona novinarka u snaša garderobu se odjavi, u Etno-kući završili sa džigericom, svi na Đurinom vinu, Ej lili, lili, pače moje malo/ Kad si malo, što si zalutalo… stiže taj Svinjokoljski gulaš, najaviše takmičenje rotarijanaca u spremanju sremske kobasice. Upravnik opet sa te televizije, suština je da se promoviše mangulica i kvalitet njenog mesa. Bi i istorijskih podataka, mangulica nastala kad je, 1833, knez Miloš poklonio mađarskom grofu svinje šumadinke, ovaj ih ukrstio sa poludivljim mađarskim svinjama, i tako to nastalo. Mangulica bila dominantna preko 100 godina, ali je kao kasnostasna, i sa malim prirastom, ustuknula pred novim rasama. Oni je ponovo razmnožili, 50 posto manje holesterola od piletine i govedine, imaju analize, cena im duplo veća nego belim svinjama, to šansa za proširenje proizvodnje, izvoz… Opet se uključimo, ‘Vaki ambijent, ‘vaki vazduh, ‘vako Đurino vino, đe političari, đe vlast narodna, upravnik odgovara da ima i toga, samo nismo prepoznali, tu iz Ministarstva ekologije, poljoprivrede, Ministarstva ne zna za šta, tu rotarijanci, ali sve to prijatelji Rezervata, oni sa pozivnicom ne zovu političare i tu vlast, samo novinare, ovde se jede i pije za svoje novce, ovde su ljudi koji su spremni da gaze blato, nikakvi VIP gosti…

U Etno-kući se baš razgorelo, Stanite dani, stanite, noći, stanite godine… jedno žensko objavi da je pobedila kobasica sa rednim brojem 10, dobila 86 zarez nešto poena, druga kobasica broj 8, sve nastavi da se jošte razgoreva, na meni dođe i ta rotarijanska kobasica, ljuta i sve kako treba, tu se Đurino vino pokaza kao jedini izbor, dan uze odmiče, bi Nisam te se nagledao, vatra stade da se dalje rasplamsava, i novinar „Vremena“, do koga, trudom et autoritetom Jednog specijalnog gosta iz Ministarstva, stiže rotarijanska kobasica, uspe sve to da savlada. Salčiće niko ni da pogleda, eto i čvaraka, topli pa mekani, nasta veliko probanje und coktanje, upravnik Simić, u tu zelenu zaštitarsku jaknu, svima krupno objašnjava, Samo dobar holesterol, moš’ jedeš dok ne padneš…

Valjevo – Srpska istorijska škola: Diplomci

Nekoliko meseci, puno ti’ meseci, u Valjevu su, uglavnom u svečanoj sali opštine, i u organizaciji Društva Serbona, trajala predavanja na teme Najstarije istorije Srba. Slušaoci, koji su postali polaznici, mogli su čuju da su Srbi narod najstariji, da su još pre 6000 godina bili u Podunavlju, da su tada, i odatle, stigli do Baltika, i do Atlantika, i da zato celoj Evropi treba da kažu, Vi ste deca Srbije. Još se čulo i saznalo da Srbi imaju svoj kalendar još od 5508. godine pre Hrista, da su oni definitivno pre Hrista, da je aramejski, jezik Isusa Hrista, ustvari srpski, da su Rumuni Srbi, da je i Napoleon bio Srbin, da seobe Slovena nije bilo, da su Srbi starosedeoci na Balkanu, a da su „Albanci gologuzija koja je stigla sa Kavkaza u XI veku, kada su im Srbi dali tri planine u Albaniji da napasaju ovce“… Glavni predavač bio dr Jovan I. Deretić, koji se, pre desetak godina, vratio iz dijaspore da ovim i svojim istinama spasi naciju, a prvi organizator svega, i pravi medijator, koji do ti’ istina doš’o ihaha, bio penzionisani službenik policije g. Radojica Radošević, čiju sliku uredno prilažemo uz tekst.

I, posle svega i otoga, došao i taj dan, svečano uručenje diploma polaznicima, neka bude kursa Srpske istorijske škole. Dakle, svečana sala opštine Valjevo, petak predveče istorijskog 5. decembra 2008. Polaznici, uglavnom penzioneri, koji imaju tu istorijsku glad, već pristigli, ali sve kasni, što kasni, vele, pišu se diplome. Potraja, pustiše muziku sa neke diple, oli će biti gajde, eto i g. Radojice, odelo, torba, brada adekvatna, bi aplauz, eto ti i lično glavnog i prvog predavača, dr Deretića, još aplauza, još ti’ eminentnih gostiju. Sede gde ko treba, Radojica komandova himnu, bi i himna Serbone, povikaše, Živela Srbija, javi se g. Radojica, bilo problema, bilo sumnjičavosti, ali došli do kraja, obadili 21. temu, ali to nije kraj, ovo samo prvi kurs, prva klasa, od Nove godine nastavljaju. Nastavi da oko 180 ljudi prošlo kroz školu, imali polaznike iz Beograda, Loznice, Osečine, Lazarevca, svedočanstvo zaslužio svako ko je bio najmanje tri puta, jer smatraju da je tri puta dosta da se čovek inficira srpskom istorijskom istinom i da nastavi da prati tu zvezdu. Još se nastavi da se moramo probuditi, da se moramo odupreti, da su Srbi narod najstariji, a u udžbenicima istorije piše da su Sloveni došli i proterali Albance iz ravnice u planinu, on bi toga koji je to pis’o pozv’o na sud časti nacije, kako ga nije sramota, pa Albanci tada, ne da nisu bili među ljudima, nego nisu bili ni u Onim stvarima, oni su došli u XI veku, to je divlje pleme koje je tek 1908. dobilo pismenost, a mi smo 5000 godina pre Hrista imali Srbicu…

Po redu se javi prof. dr Radomir Đorđević, predsednik Društva Serbona, prodekan Univerziteta u Mitrovici, Imam izuzetno zadovoljstvo da čestitam svim polaznicima Prve klase Srpske istorijske škole, ovo je veliki uspeh za društvo, javnu se i mr Dragan Antić, fizičar koji matematički dokaz’o da Seobe Slovena nije bilo, veličanstvena stvar je da 200 ljudi pohađa kurs, očekuje da svi nastave sa izučavanjem, i da, pre svega, rade sa decom. Dođe red na dr Deretića, projekat Srpske istorijske škole je sporo napredovao, sad je došlo do kulminacije, radi se o reformi istorije, ne samo Srba, nego Evrope, ta reforma će pobediti, ona je jača od Vukove reforme i imaće dalekosežnije posledice. Reč dobi i Slobodan Jarčević, bivši ministar Republike Srpska Krajina, koji dokaz’o da su spisi cara Porfirogenita, o Seobi Slovena, falsifikat, otkri da su Ahil i Hektor mogli biti samo Srbi, na to se, sa novom istinom, jopet javi dr Deretić, letos bio skup na Kritu, bila i srpska delegacija, sve pozdravio predsednik Grčke akademije nauka, za kraj ostavio Srbe, rek’o, Dragi moji Srbi, vas hoću specijalno da pozdravim, jer mi Krićani smo Vi, šta je čovek rek’o, rek’o je istinu koju je on još sedamdesetih objavio, da je Krit srpska kultura i civilizacija…

Radojica pre svečanog čina dade malu pauzu, ko pivo, ko sok, onda bi najsvečaniji čin, svi prisutni dobiše Svedočanstvo, da su odslušali predavanja Prve klase Srpske istorijske škole, u klasi dr Jovana I. Deretića, koju je organizovala podružnica Serbone u Valjevu. Sve zavedeno u knjizi Zapisnika podružnice Serbone u Valjevu, ima pečat, sve potpisali, g Radojica, dr Deretić, i prof. dr Đorđević, ima i datum, u Valjevu, 04. decembra 2008, i ima da je to srpska godina 7516.

D. T.