Morske alge uzgajaće se oko osamnaest kilometara daleko od obale južne Holandije, na neiskorišćenom prostoru između 139 vetrenjača pojedinačne snage jedanaest megavata.
U Severnom moru uskoro bi trebalo da se otvori prva holandska komercijalna farma morskih algi, piše Klima101.
Ali pored toga što je uzgoj ovih vodenih organizama u tim razmerama pionirski za Holanđane, projekat ima jednu specifičnost, i to na globalnom nivou.
U pitanju je njegova lokacija.
Ova farma morskih algi biće prva na svetu koja se nalazi u sklopu vetroparka.
Morske alge uzgajaće se oko osamnaest kilometara daleko od obale južne Holandije, na neiskorišćenom prostoru između 139 vetrenjača pojedinačne snage jedanaest megavata. One zajednički čine ogromni vetropark u Severnom moru, pod nazivom Hollandse Kust Zuid, ukupnog kapaciteta od 1,5 gigavata.
Na neobičnoj farmi u okviru vetroelektrane na moru, u trajanju od jedne godine, sprovešće se i studija čiji je cilj da istraži potencijal uzgajanja morskih algi u uklanjanju ugljen-dioksida iz atmosfere.
Prethodna istraživanja upućuju na to da priobalni ekosistemi izdvajaju iznenađujuće velike količine ugljenika, koje po hektaru mogu da budu i do dvadeset puta veće u odnosu na istu površinu šuma.
Morske alge u prirodi doprinose tom procesu.
Međutim, ostaje pitanje: da li i njihovo uzgoj može da učestvuje u smanjenju smanjenju količina gasova koji zagrevaju planetu Zemlju i da samim tim, ublaži karbonski otisak hrane koju jedemo?
Naučnici će pokušati da odgovore na to pitanje na osnovu iskustva na farmi morskih algi u Severnom moru.
Prva faza razvoja farme morskih algi završena je početkom avgusta. Dok se druga, koja obuhvata postavljanje mreža za morske alge i zasejavanje, očekuje sredinom oktobra. Tokom gradnje, vodi se računa o morskom svetu.
Inicijatori projekta iz neprofitne organizacije North Sea Farmers nadaju se da će farma biti operativna do kraja godine i da će ubrzati napredak sektora proizvodnje morskih algi.
Farma će pokrivati pet hektara. U prvoj godini očekuje se prinos od najmanje šest hiljada kilograma svežih morskih algi.
Ovo je zapravo održiva sirovina koja će se prerađivati za različite primene uključujući proizvodnju hrane za ljude i životinje, kozmetike i sredstava za veću otpornost useva.
Američka kompanija Amazon podržala je izgradnju same farme i prateće istraživačke aktivnosti sa milion i po evra koji dolaze iz njihove klimatske fondacije, osnovane u svrhu podrške prirodnim rešenjima, pošumljavanju i očuvanju životne sredine.
„Zvezda u usponu“ u industriji morske hrane
Poslednjih 20 godina se uzgoj i popularnost morskih algi značajno povećao u svim delovima sveta. Međutim, Azija i dalje drži 97,38 odsto udela u ukupnoj globalnoj proizvodnji, pokazuje istraživanje iz 2022. godine.
Vodeće zemlje u ovoj industriji su Kina i Indonezija, a u malo manjoj meri prate ih Južna Koreja, Filipini, Severna Koreja i Japan.
Predviđa se da će na globalnom nivou vrednost komercijalnog tržišta algi porasti sa oko 15 milijardi dolara u 2021. godini na skoro 26 milijardi dolara u 2028. godini.
Uz prosečnu godišnju stopu rasta od 7,51 odsto alge postaju „zvezda u usponu“ u industriji proizvodnje morske hrane.
Naravno, i Evropa želi svoj deo kolača, tako da je EU poslednjih godina počela raditi na jačanju i širenju domaće industrije algi. Do najnovijeg pomaka u tom smeru došlo je u januaru prošle godine kad je Komisija EU usvojila pionirsku inicijativu za stvaranje snažnog, održivog i regenerativnog sektora proizvodnje algi u Europskoj uniji „Towards a strong and sustainable EU algae sector“.
Za sada se među ozbiljnijim evropskim proizvođačima morskih algi ističu Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Austrija, Italija i Španija.
Izveštaj koalicije Seaweed for Europe predviđa da europsko tržište ima potencijal da pokrene industriju koja bi do 2030. godine mogla da vredi do 9,3 milijarde evra, s tim da evropski proizvođači imaju priliku zauzeti oko jednu trećinu ovog tržišta.
Osim zarade, to bi, između ostalog, značilo i otvaranje 85.000 novih radnih mesta te ublažavanje do 5,4 miliona tona emisija ugljen dioksida godišnje.
Morska superhrana
Što se tiče iskoristivosti, prethodno spomenut izveštaj navodi nekoliko mogućih korisnih primena algi u čovekom životu, a to su: hrana za ljude i životinje, dodaci prehrani, biostimulansi, bioambalaže, kozmetika, farmaceutski i nutritivni proizvodi i biogoriva. Inače, alge sadrže visoke udele minerala, vitamina, proteina i vlakana te imaju mnoge zdravstvene benefite.
Izvor: Klima/24sedam
