Mladić od 84 ili 85 godina

U Osnovnoj školi „Kralj Petar Prvi“ kod Kalemegdana, stoji spomen-ploča koja podseća da je na tom mestu prvi put u Srbiji davne 1923. godine srpskoj mladeži i zainteresovanim nastavnicima fizičkog vaspitanja demonstriran neobičan novi sport: ubacivanje lopte kroz obruč koji visi na određenoj visini. Tim povodom, a u vezi svoje šezdesetogodišnjice, Košarkaški savez Srbije organizuje krajem meseca nekoliko lepih manifestacija. Jedini je problem što nema sigurne potvrde da se pomenuti događaj zbio baš 1923. Štaviše, nekoliko izvora upućuje na mogućnost da se to desilo 1924, tako da bi naša košarka mogla biti „mladić“ od 84, a ne „okruglih“ 85 godina. Na internet enciklopediji „Vikipedija“, koja nije uvek najpouzdaniji izvor, ali joj se ne može osporiti napor da tačno informiše, pod pojmom „Košarka u Srbiji“, stoji:

„Prvu košarkašku loptu u Srbiju doneo je 1924. godine iz Amerike Vilijam Viland, predstavnik dobrotvorne organizacije ‘Vojska spasa’. Viland je u Beograd stigao sa zadatkom da učitelje, nastavnike i profesore beogradskih škola upozna sa zvaničnim pravilima košarkaške igre. U pratnji gosta iz Amerike, u službi prevodioca, bila je Dragica Popović iz Crvenog krsta Beograda.

Domaćini su bili izuzetno zainteresovani za ovu posetu. Seminarima g. Vilanda prisustvovao je veliki broj znatiželjnika, koji su želeli da se upoznaju sa njima do tada potpuno nepoznatom igrom.

U znak velike pažnje i posebnog prijateljstva, Viland je gđi Popović, koja ga je pratila tokom njegove kratke posete Srbiji, poklonio košarkašku loptu.

Prema svim istorijskim svedočanstvima, to je bila i prva košarkaška lopta koja se pojavila u Srbiji.“

Na sajtu Vlade Srbije, ako se kroz lavirint ponuđenih pojmova nekako probijete do sporta, dobićete isti podatak i gotovo isti tekst: Košarka je u Beograd stigla 1924.

Međutim, u intervjuu sa novinarom Aleksandrom Ostojićem za „Nedeljni telegraf“, Bata Vulović, jedan od pionira košarke u Beogradu, rekao je 2000. godine da je prva lopta stigla u Beograd 1923. Vulović je u tom času imao 95 godina, još je aktivno igrao tenis i bio bistre pameti. Umro je tri godine kasnije, u 98. Vulović je svedočio da se na mestu današnje škole „Kralj Petar Prvi“ dve godine igrala neka školska liga, ali se ubrzo taj sport izgubio u Beogradu da bi se vratio dosta kasnije pod današnjim imenom – košarka.

U jednom se, međutim, svi slažu: loptu je doneo Amerikanac Vilijam Viland, a desna ruka prilikom boravka u Beogradu bila mu je Dragica Popović iz beogradskog Crvenog krsta. Ta gospođa Popović je u intervjuu za magazin „Koš“ br. 44 od 18. marta 1992. ispričala svoju priču kolegi Velimiru Iliću. Posle Prvog svetskog rata, 1919, u Beogradu je boravila jedna američka delegacija koja je imala zadatak da odabere mlade, talentovane Srbe i Srpkinje za školovanje u Americi. Dragica je zakasnila da se prijavi na konkurs, ali je ipak uspela da pridobije simpatije i ugrabi jedno mesto. Dobro je govorila nemački. Kada su je pitali šta bi htela da studira, rekla je: Biologiju. Neka dobra žena podučila ju je da se prijavi za klavir, jer samo još tu ima mesta, a da po dolasku u Ameriku pređe na ono što želi. Tako je i bilo, Dragica je od 1919. do 1923. na Univerzitetu Spartenberg u Južnoj Karolini bila zapažen student i po učenju i po drugim aktivnostima. Bila je kapiten plivačkog tima, igrač ekipe hokeja na travi, prvi direktor Sekcije filozofa i literata, predsednik Kluba biologa… Po završetku studija vratila se u Beograd i odmah zaposlila u Crvenom krstu.

Kada je američka dobrotvorna organizacija Vojska spasa poslala Vilijama Vilanda u Evropu da pokazuje novi sport, Dragica mu se našla pri ruci tokom boravka u Beogradu jer je odlično govorila engleski. U pomenutom intervjuu ona svedoči da joj je „jedan događaj iz proleća 1924. ostao u trajnom i prijatnom sećanju“. Sledi detaljan opis misije Vilijama Vilanda koji je beogradskim učiteljima, nastavnicima i profesorima objašnjavao pravila nove igre. Gospođa Popović je svedočila da je igra izazvala veliko interesovanje a posebno je, kaže, zapamtila bračni par Ilić. Bili su učitelji i vredno su zapisali sva pravila.

Na rastanku, Vilijam Viland je u znak pažnje gospođi Popović poklonio prvu košarkašku loptu koja se u kući čuvala kao relikvija. Kada je Dragičina ćerka Gordana, rođena u braku sa profesorom Pavlom Sokolovićem, porasla, kao poklon za igru u dvorištu dobila je porodičnu relikviju. Nažalost, lopta je u betonskom dvorištu ubrzo pocepana i od svega je ostala samo ova priča.

Da li se sve zbilo 1923. ili 1924? Postoji verzija da je prva lopta stigla još 1921, pre Vilanda… Ako tim povodom imate šta da kažete, stranice „Vremena“ uvek su vam otvorene.